Zajednica opština sa srpskom većinom, Savet Evrope, izbori u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji (EU) samo su neki od razloga koji bi, prema mišljenju političkog analitičara Agona Malićija, mogli da dovedu Kosovo do prevremenih izbora.
"Odluke koje su pred premijerom (Albin Kurti), posebno one vezane za Zajednicu, on vjerovatno vidi kao politički vrlo problematične, pa traži ili što širu raspodelu krivice, ili nove izbore da proizvede novi legitimitet za donošenje odluka", kaže Malići za Radio Slobodna Evropa(RSE).
Sam Kurti je govorio o mogućnosti novih izbora - manje od godinu dana pre kraja mandata aktuelne Vlade - 13. maja, ali ne mnogo o razlozima.
"Od marta ove godine ne možemo reći da su naredni izbori pitanje godina, već meseci, tako da sam zainteresovan da razgovaramo sa PDK (Demokratska partija Kosova), LDK (Demokratski savez Kosova) i AAK (Alijansa za budućnost Kosova) koja je najpogodnija sezona za naredne izbore, da li je bolje u proleće ili jesen", rekao je Kurti novinarima, nakon sastanka koji je održao sa predsednikom Demokratske partije Kosova Memlijem Krasnićijem.
Pročitajte i ovo: Kurti izrazio spremnost da se razgovara o datumu izbora na KosovuKrasnići, koji se jedini iz opozicije odazvao Kurtijevom pozivu da razgovara o zakonodavnoj agendi, rekao je da su izbori neophodni.
On je rekao da je PDK spreman da pronađe sporazum sa svim parlamentarnim strankama za raspuštanje Skupštine "putem zajedničkog predloga".
"Nismo u dobroj situaciji, Kosovo je u agoniji. Imamo stagnirajuću ekonomiju, ogromna poskupljenja, male plate i penzije, koje kosovskim porodicama nisu dovoljne da sastave kraj s krajem", rekao je Krasnići.
Opozicioni Demokratski savez Kosova u saopštenju za javnost, objavljenom 14. maja, saopštio je da to neće biti deo bilo kakvog "unapred dogovorenog sporazuma iza zatvorenih vrata na večerama".
"LDK poziva sve političke stranke da u ovom trenutku traže i rade samo na legalnoj ostavci premijera, jer se stvarna ostavka već dogodila", navodi LDK.
Ostavku ili smenu premijera Kurtija tražila je i druga opoziciona stranka, Alijansa za budućnost Kosova.
"AAK bi mogao podržati raspuštanje parlamenta tek nakon ostavke ili smene premijera. U situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, svi neuspesi Kosova, iznutra i spolja, imaju samo jedno ime - Vlada koju vodi Aljbin Kurti", napisao je 13. maja na svom Fejsbuk nalogu šef AAK Ramuš Haradinaj.
Ali vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje, ne razmatra mogućnost ostavke premijera Kurtija, rekao je njen portparol Arlind Mandjuka.
"Ne želimo da razmatramo (ovu) mogućnost. (Oni) se plaše novih izbora i udobno su u opozicionim klupama Skupštine", rekao je Mandjuka za RSE.
Pročitajte i ovo: Zajednica opština i američki izbori mogući katalizatori prijevremenih izbora na Kosovu'Potreba za opozicijom'
Malići, suosnivač medijske nevladine organizacije na Kosovu - Sbunker, kaže da Kurti smatra da neke odluke ne može da sprovede sam i da mu je "potrebna opozicija".
Prema njegovim rečima, Kurti je došao do tačke u kojoj je, možda, "politički sateran uza zid".
Ovde pominje situaciju sa Savetom Evrope, kao i onu u Skupštini Kosova koju smatra pasivnom.
Kosovo, za sada, ne očekuje da bude na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope, koji će se sastati 17. maja.
Pročitajte i ovo: Zajednica 'kamen spoticanja' na putu Kosova ka članstvu u Savetu EvropeBilo je planirano da se na tom sastanku glasa za prijem u ovu organizaciju, ali Vlada Kosova nije prihvatila da nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom podnese na razmatranje Ustavnom sudu - uslov koji je bio izdat, u međuvremenu, iz nekih zapadnih zemalja.
Prema Malićiju, drugi razlog za nove izbore je samo formiranje ove Zajednice.
Kosovo i Srbija postigli su sporazum o tome još 2013., ali su ga vlade Kosova koje su se smenjivale oklevale provesti, strahujući da bi takvo jednonacionalno udruživanje moglo uticati na funkcionalnost države.
Šta je Zajednica opština sa srpskom većinom?
Formiranje zajednice opština sa srpskom većinom je dogovoreno još 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Potom su 2015. dogovoreni i principi, za koje je Ustavni sud Kosova iste godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa zakonima Kosova, te da se tako nešto može uraditi statutom ili podzakonskim aktom Vlade.
Zbog toga je Kosovo odbijalo da formira zajednicu uz obrazloženje da može biti štetna po unutrašnje funkcionisanje zemlje.
Međutim, zapadne zemlje insistiraju da se ova zajednica – koja bi pripadnicima srpske zajednice na Kosovu trebala da pruži određeni nivo samomenadžiranja – formira.
Tako su u oktobru 2023. zapadne diplomate predale nacrt statuta za formiranje te zajednice Kosovu i Srbiji.
Dve strane su najpre ovaj statut prihvatile u načelu, ali je premijer Albin Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa 19. marta rekao da ga ipak ne prihvata.
Međunarodni pritisak na Kosovo da formira Zajednicu je u poslednje vreme pojačan.
Malići kaže da vanredne izbore vidi kao neizbežne.
"Da bi se produžio mandat (ove koalicije), verujem da i on (Kurti) jako dobro zna da je to nemoguće, jer smo ovako ušli u izbornu godinu. Možda se premijer nadao da bi mogao da izgradi širi konsenzus za odluke (koje ga čekaju), ali prekasno je za ovaj napor", kaže Malići.
On dodaje da bi Kurti možda više volio da izbore održi i pre predsedničkih izbora u SAD, koji će se održati u novembru, kao i pre uspostavljanja novih institucija EU koje će proizaći iz izbora ovog ljeta.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kako bi 'Tramp 2' uticao na Evropu?
Kako izaći na izbore?
Novi izbori se mogu otvoriti predlogom za raspuštanje Skupštine sa dve trećine glasova, predlogom za razrešenje premijera ili izglasavanjem nepoverenja Vladi koje bi premijer zatražio.
Eugen Cakolli, iz Demokratskog instituta Kosova, kaže da je smena premijera manje verovatna.
"Najrealnija opcija u ovoj situaciji ostaje raspuštanje Skupštine", kaže on za RSE.
Za pokretanje ovog postupka, prema njegovim rečima, potrebno je sazivanje vanredne sednice od najmanje 40 poslanika.
Kaže da za ovaj predlog ne bi bilo teško dobiti najmanje 80 glasova.
Vladajuća partija, Pokret Samoopredeljenje, ima 56 poslanika, dok Demokratska partija Kosova ima 18 poslanika. I jedni i drugi zajedno dostižu brojku od 74 poslanika, ne računajući poslanike nesrpske i nevećinske zajednice, koji su trenutno u vladajućoj koaliciji.
"Ako se uzme osam ili devet ovih poslanika, onda se ne čini problem dostići brojku od 80 glasova...ne računajući još dva-tri poslanika, koji nisu ni u jednoj poslaničkoj grupi, a koji su ranije bili poslanici Samoopredeljenja", kaže Cakolli.
Što se tiče proceduralnog aspekta, kaže da se sazivanje vanredne sednice može obaviti i u toku ove sedmice "ako postoji takav interes".
On, međutim, smatra da će u početku biti veća usklađenost za donošenje nekih "važnih" sporazuma i nacrta zakona tokom ovog skupštinskog sastava.
"Ovo uključuje predloge zakona kao što je onaj za KPK (Tužilački savet Kosova), možda i onaj za Građanski zakonik i druge", kaže Cakolli.
Pročitajte i ovo: EU podržava jedinstveno institucionalno uređenje na KosovuDatum održavanja izbora određuje predsednik države nakon konzultacija s političkim strankama. To se događa nakon raspuštanja Skupštine.
Cakolli kaže da nije predviđeno vremensko ograničenje za dio konsultacija koje predsednica obavlja s političkim strankama, ali obično traju samo nekoliko dana.
Izbori se moraju održati najkasnije 45 dana od dana raspisivanja, ali Cakolli ne isključuje mogućnost da budu raspisani i u kratkom roku od 30 dana.
Ono što je jasno je da ni ovo zakonodavno telo, odnosno ova vlada, neće završiti puni ustavni mandat od četiri godine, nego će ga završiti pre toga, kaže Cakolli.
Otkako je Kosovo postalo neovisna država 2008., nijedna izabrana vlada nije završila svoj četverogodišnji mandat.