Zdravstveni radnici na Kosovu su izgubili motivaciju za rad, ali su i razočarani odlukom Ustavnog suda od 30. juna, kojom je Zakon o platama u javnom sektoru proglašen nevažećim, ocenio je predsednik sindikata zdravstvenih radnika Bljerim Sulja (Blerim Syla).
Zakon o platama je usvojila Vlada Ramuša Haradinaja (Ramush) u decembru 2019. godine, ali je nakon žalbe narodnog advokata Hiljmija Jašarija (Hilmi Jashari), Ustavni sud Kosova suspendovao njegovu primenu, nakon čega je 30. juna odlučio da je Zakon neustavan.
Ovaj Zakon je izrađen u cilju regulisanja plata iz budžeta Kosova, a prema njemu je deo zaposlenih radnika u javnom sektoru, uključujući i zdravstvene radnike, trebalo da dobije povećanja.
Šta stoji u Zakonu?
Zakonom je predviđeno da lekar specijalista dobije povećanje plate sa 600 na 1.200 evra, dok bi medicinske sestre imale povećanje plate sa oko 400 na 525 evra. Tek diplomirani lekar na Kosovu prima platu od 502 evra, a sada već nevažeći Zakon o platama je za tu kategoriju predviđao mesečna primanja od 800 evra.
Predstavnici sindikata zdravstvenih radnika upozoravaju da bi ovakva odluka suda mogla da utiče na odlazak medicinskog osoblja iz javnih zdravstvenih ustanova.
Predsednik Sindikata zdravstvenih radnika Bljerim Sulja u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), odluku Ustavnog suda o Zakonu o platama ocenjuje skandaloznom.
Sulja ističe da su u vreme pandemije korona virusa zdravstveni radnici bili na prvoj liniji i u kontaktu sa zaraženim pacijentima od COVID-19, i konstatuje da su sada tu i sudske odluke koje ne doprinose motivaciji za rad.
"Do juče smo imali statističke podatke da 73 odsto mladih lekara želi da napusti Kosovo, ali sa ovakvom sudskom odlukom ti podaci statistički podaci će skočiti na 100 procenata", smatra Sulja i podvlači da su zdravstveni radnici razočarani. On tvrdi da bi nakon odluke Ustavnog suda situacija mogla da izmakne kontroli, odnosno da dođe i do bojkota rada u državnim institucijama.
"Pandemija je pandemija i sa tim ćemo se baviti najmanje još godinu dana. Ali istovremeno, zdravstveni radnici imaju svoj život. Tako da se bojim da će situacija da nam izmakne iz ruku", ukazuje Sulja.
Koji su naredni koraci?
Na odluku Ustavnog suda da Zakon o platama proglasi nevažećim reagovao je i sindikat medicinskih tehničara Kosova.
Predsednik Sindikata medicinskih tehničara Fitim Havoli je naveo da će, nakon završetka pandemije korona virusa, preduzeti određene korake.
"Mi ćemo ostati uz naš narod, porodicu i građane kojima je u vreme pandemije korona virusa naša pomoć́ potrebnija više nego ikad. Ali jednog dana će se pandemija završiti i odmah ćemo zahtevati svoja legitimna prava“, rekao je Havoli na konferenciji za novinare.
Oko 14.000 radnika na Kosovu radi u zdravstvenom sistemu na nacionalnom nivou, od čega su 11.000 lekari i medicinski tehničari.
Pročitajte i ovo: Infektolozi o velikom širenju korone na Kosovu, preti totalna izolacijaU međuvremenu, premijer Kosova Avdulah Hoti (Avdullah) je na sednici Vlade 1. jula izjavio da će ubrzo pokrenuti procedure u vezi primedba Ustavnog suda kada je u pitanju ovaj Zakon i proslediti novi Skupštini.
Prethodno je ministar zdravstva u Vladi Kosova Armend Zemaj ocenio da je odluka Ustavnog suda o Zakonu o platama u javnom sektoru loša i obeshrabrujuća vest ali je podvukao da su odluke Ustavnog suda obavezujuće za sve.
Zemaj je naveo da će Ministarstvo zdravstva uspostaviti dijalog sa predstavnicima zdravstvenih radnika u cilju pronalaženja najboljeg i najprikladnijeg načina za podsticanje i zaštitu interesa medicinskog osoblja.
Inače, u odluci Ustavnog suda dostavljenoj medijima, navodi se da je sporni Zakon o platama u suprotnosti sa svojim ciljem za "usklađivanjem" plata na nivou celokupnog javnog sektora – "čineći proizvoljne i nerazumne izuzetke za nekoliko institucija, između ostalog za Bezbednosne snage Kosova, Obaveštajnu agenciju Kosova, Kosovsku agenciju za privatizaciju, Centralnu banku Kosova i samu Skupštinu".
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.