Sa plantaža područja Prizrena, ispod Šar-planine, koja se nalazi na jugu Kosova, ove godine će oko 200 tona maline ili dve trećine sadašnjeg roda biti izvezeno na evropsko tržište.
Berba ove biljke sa crvenim bobicama je već počela, a "crveno zlato", kako se zove prizrenska malina, uskoro će se naći na tržištima Nemačke, Italije, Turske i Japana.
Zbog povoljne klime, maline koje se gaje na području Prizrena imaju veći kvalitet.
Ismet Osmani, direktor zemljoradničke zadruge Ari i Kuq iz Prizrena, vratio se na Kosovo iz Švedske pre 15 godina i počeo da se bavi uzgojem maline.
Kaže da svi žele da plate najvišu cenu ove maline.
Ismet Osmani, direktor poljoprivredne zadruge Ari i Kuq u Prizrenu.
Tokom 2021. godine malinari su zaradili oko 4,50 eura po kilogramu.
Osmani dodaje da na području Šar-planine ima oko 100 hektara zemlje zasađene malinama.
"Naša malina raste na nadmorskoj visini od 1.000 do 1.200 metara i na ovom području nema fabrika. Na ovoj nadmorskoj visini ukrštaju se kontinentalna, polukontinentalna i planinska klima, što, između ostalog, čini da malina ima više šećera i kvalitetnija je od ostalih malina", kaže Osmani za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kaže da prilikom uzgoja maline koristi sve agrotehničke mere i prati svetske standarde.
Više od 20 miliona evra profita od izvoza za četiri godine
U Carini Kosova kažu da je tokom 2021. godine sa Kosova izvezeno blizu 900 tona maline u vrednosti od blizu tri miliona evra.
Beračica malina u Prizrenu. Prošle godine se ovaj proizvod prodavao za 4,5 eura po kilogramu.
U prvih šest meseci 2022. godine je izvezeno oko 111 tona maline u vrednosti od oko 617.000 eura.
Prema podacima kosovske Carine, malina se najviše izvozi u Nemačku, Srbiju, Austriju i Tursku.
Iskustva uzgajivača maline
Uzgajivači malina godišnje zapošljavaju oko 6.000 radnika. Pokušavaju se izboriti za mesto na tržištu i, kako kažu, u tome uspevaju.
Seat Šabani (Shabani) iz sela Planjane kod Prizrena, ima plantažu od 60 ari zasađenih malinama. Prijatelji i rođaci u dijaspori kažu da kosovske maline često stižu u zemlje u kojima žive.
"Moj rođak radi u fabrici slatkiša u Nemačkoj. Često mi kaže da su on i njegove kolege izuzetno srećni kada dobiju naše [kosovske] maline. Za njih je kosovska malina izuzetno visokog kvaliteta, što je za nas veoma dobra poruka da nastavimo sa ovim poslom", kaže Šabani za RSE.
Penzioner Bajro Alija pomaže komšiji u branju malina.
Abidin Alija iz Skorobišta, kod Prizrena, već četiri godine se bavi uzgojem maline. Ali, nije u potpunosti zadovoljan prodajnom cenom i kaže da je cena poljoprivrednih sirovina drastično povećana.
"Prošle godine smo plaćali kilogram đubriva 1,50 eura, a sada plaćamo četiri eura. Isto važi i za ostale sirovine. Stoga se nadam boljoj ceni koja bi trebala biti do pet eura po kilogramu", kaže on.
Malina kao strateški proizvod Kosova
Uzgajivači maline na Kosovu kažu da ih ohrabruje sama činjenica da su uslovi izvoza iz godine u godinu bolji.
Oni, preko udruženja Mjedra e Kosova, sarađuju i sa Vladom Kosova.
"Zadovoljni smo [saradnjom] Vlade, spremna je da nam pomogne, da stimuliše proizvodnju", kaže Ismet Osmani, direktor zemljoradničke zadruge Ari i Kuq iz Prizrena.
Samo u prvoj polovini 2022. godine Kosovo je izvezlo oko 111 tona maline u vrednosti od oko 617.000 evra.
On naglašava da dobijaju subvencije, odnosno oko 200 eura po hektaru zasađenog malinom.
"Tako malina postaje strateški proizvod Kosova", ocenjuje Osmani.