Zvaničnici na Kosovu kažu da ne postoje problemi kada je u pitanju demarkacija granica sa državama u okolini. Demarkacija se odvija bez problema, te dodaju da će konačno okončanje ovog procesa pomoći međugraničnu saradnju. Demarkacija sa Crnom Gorom međutim traje od 2012. godine.
Dok predsedavajući kosovske komisije tvrdi da sve ide po planu, drugi članovi iste komisije kažu da sporova i problema sa Crnom Gorom ima duž cele granične linije.
Kosovski zvaničnici kažu da Kosovo možda ima najmanje problema sa svojim susedima kada se radi o granicama.
Iz Ministarstva spoljnih poslova podsećaju da je prvi sporazum bi bivših jedinica bivše Jugoslavije o demarkaciji upravo taj izmedju Kosova i Makedonije, „koji je postignut prijateljski, uz obostrano poštovanje realnosti na terenu“.
Petrit Selimi, zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, u izjavi za RSE dodaje da Kosovo nema nikakvih graničnih sporova ni sa jednim susedom.
„Sa Albanijom demarkacija je manje-više završena. Sa Crnom Gorom očekujemo da ćemo završiti u martu, 95 odsto cele linije je završeno, i u pitanju je sad samo tehnički proces, nije više politički. Dok sa Srbijom imamo taj Briselski sporazum o zajedničkim graničnim prelazima, ali naravno nema demarkacije. To će možda trajati više vremena zbog problema međusobnog priznanja“, ističe on.
Tokom prošle godine, Radio Slobodna Evropa je međutim izveštavala o spornim lokacijama za Kosovo u reonu Kule i Čakora, a za koje je crnogorska strana tvrdila da je to teritorija Crne Gore i da za to ima sve argumente i dokaze.
Kosovo i Crna Gora su novembra 2012. započele proces demarkacije, u dužini od 79 km. Osnova za demarkaciju između granice određene Ustavom bivše Jugoslavije iz 1974. godine, kažu kosovski zvaničnici.
Murat Meha, predsedavajući kosovske komisije u ovom procesu, kazao je za RSE da „demarkacija sa Crnom Gorom ide po planu i da nema nerešivih problema“.
Sa nedavne posete kosovskog zamenika premijera Hashima Thacija Crnoj Gori, poručeno je da predstoji intezivan rad radnih grupa za demarkaciju granice.
Međutim, Ali Lajći, član kosovske komisije i bivši gradonačelnik opštine Peć, u izjavi za RSE ističe da sporova i problema sa Crnom Gorom ima duž cele granične linije.
Prvo, dodaje on, ceo proces se radi na osnovu predloga Crne Gore, a koji bi za osnovu trebao da ima granice iz 1974. ali ga nema. Lajći dodaje da Crna Gora koristi neki svoj novi plan o granicama izrađen pre nekoliko godina, a koji je zapravo pomerio granice.
„Ja imam kartu iz 1974, a koja drugačije definiše granice. Tako da su sve granične tačke sa Crnom Gorom pogođene time za 5-7 kilometara. To je neprihvatljivo na svim tačkama, osim na par mesta, jer se radi o pogrešnoj karti demarkacije“, kaže on.
Lajći dodaje da je potreban jedan nov politički pristup, a radi prihvatljivije demarkacije. A u suprotnom neće uspeti zato što to stanovnici neće prihvatiti, ističe on.
Petrit Selimi
Selimi, zamenik ministra spoljnih poslova pak kaže da sporova nema već postoji uznemirenje kod lokalnog stanovništva u nekim selima.
„Ljudi malo i ne poznaju proces demarkacije jer misle da to utiče da pitanje vlasništva zemlje. Naravno, demarkacija je pitanje granične linije a ne ko je čega vlasnik u selima. Više je to problem informisanja“, kaže Selimi.
On dodaje da su se nedavno u Podgorici Thaci i crnogorski ministar spoljnih poslova Igor Lukšić složili da se ovo pitanje reši i da se sporazum potpiše krajem marta, možda čak i u margini samita Zapadnog Balkana koji će se održati 25. marta u Prištini.
Još jedan sporazum koji se očekuje da će se postići u toku ove godine je onaj kojim će biti oređena tromeđa između Crne Gore, Kosova i Albanije.