Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova saopštilo je da je ukinulo dozvole o boravku turskim državljanima, radnicima Mehmet Akif škola na Kosovu, koji su u četvrtak ujutro uhapšeni zbog "nacionalnih bezbednosnih okolnosti". Kosovski rukovodioci institucija nisu bili obavešteni o akciji.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj zatražio je od direktora Kosovske obaveštajne službe Dritona Gašija, direktora policije Špenda Mađunija i ministara unutrašnjih poslova i pravde, Fljamura Sefaja i Abeljarda Tahirij, da podnesu izveštaj u vezi zadržavanja i deportacije turskih državljana sa Kosova.
"Zašto im je oduzeta boravišna dozvola, zašto su privedeni, zašto su hitno i tajno deportovani", zatražio je Haradinaj, navodi se u saopštenju vlade.
Uhapšeni direktori Mehmet Akif škole proterani su sa Kosova. Policija Kosova je uhapsila generalnog direktora škole Mehmet Akif na Kosovu Mustafu Erdema, njegovog zamenika Jusufa Karabinu (Yusuf Karabina), direktora ove škole u Đakovici Kahramana Demireza, kao i dva nastavnika Džihena Ozkana (Cihen Ozkan) i Hasana Gunakana, potvrdio je ranije za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nazmi Uluz (Ulus), direktor Mehmet Akifa u Lipljanu kod Prištine. Svi su oni turski državljani. Među uhapšenima i deportovanima je i šesta osoba, lekar Osman Karakaja, koji nije uopšte bio radnik ovih škola.
“Veoma sam uplašen za sebe, za moju porodicu i za sve moje kolege. Ali, mogu reći da mi verujemo u kosovske vlasti i u to da demokratski sistem Kosova nije pod uticajem Erdoganovog režima”, izjavio je Uluz, koji inače nije uhapšen.
Advokat generalnog direktora škole Mustafe Erdema zadužen za ovaj slučaj Adem Vokši je izjavio za Radio Slobodna Evropa da su uhapšeni odmah proterani za Tursku jer ih je Kosovska obaveštajna agencija proglasila rizičnim osobama.
„Nije nam se omogućio kontakt sa klijentima. Deportovali su ih odmah u njihovu maticu. Nemamo odluku, ne znamo zašto su ocenjeni kao rizične osobe, a inače, kada se neko proglasi rizičnim onda se ne saopštavaju razlozi, takva je procedura. A dok se ne odluči o njihovoj žalbi pri kompetentnom sudu, možda će da ih drže u mestu gde inače borave azilanti“, kazao je Vokši.
On je dodao da su svi oni imali uredne boravišne dozvole koje su trajale do 2021, 2022. i 2023. godine, zavisno od osobe. Dodaje kako je generalnom direktoru škole boravišna dozvola produžena 8. marta ove godine
Iz Odeljenja za državljanstvo, azil i migraciju prethodno je rečeno da je tokom razmatranja dokaza konstatovano da za ove osobe postoji dovoljna zakonska osnova da se preduzmu mere o oduzimanju boravišne dozvole na teritoriji Republike Kosova zbog razloga određenih u Zakonu o strancima, odnosno u članu 6.
Ovaj član predviđa da do ukidanja boravišnih dozvola zbog nacionalnih bezbednosnih okolnosti može doći iz razloga koji se odnose na nacionalnu bezbednost, te da se odluka izdaje bez opravdanja.
U istom članu se navodi da se bezbednosne provere za strance u cilju utvrđivanja razloga koji se odnose na nacionalnu bezbednost, vrše od strane Obaveštajne agencije Kosova.
Strane imaju pravo žalbe nadležnom sudu. Kako su iz ove škole naveli, ne znaju se razlozi zašto su oni uhapšeni.
Premijeru i predsedniku Skupštine Kosova nejasna akcija
Nakon potvrde o deportaciji turskih državljana oglasili su se predsednik, premijer i predsednik Skupštine Kosova.
Predsednik Hašim Tači je rekao da je o akciji bio informisan, ali tek nakon deportacije i da je razočaran što relevantne institucije nisu uspele da zaštite vrednosti ljudskih prava.
Premijer Ramuš Haradinaj je rekao da u ovoj akciji koju je izvela Kosovska obaveštajna agencija sa Policijom Kosova ima nejasnih elemenata, uključujući na kraju i hitnu deportaciju.
„Kao premijer Kosova, zbog toga što nisam bio informisan ni od jedne domaće institucije o njihovom zadržavanju i o deportaciji, delovaću u skladu sa ustavnim i zakonskim odgovornostima u vezi ovog delovanja i nejasnoća“, reagovao je Haradinaj.
On je prethodno rekao da se radi o zadržavanju i naglasio da je zatražio dodatne informacije od policije.
"Koliko znam, razlog njihovog zadržavanja veže se sa njihovim boravkom na Kosovu, odnosno zbog nepoštovanja procedura o boravku na Kosovu. Ne verujem da je nešto drugo u pitanju. Interesovaću se više u vezi ovog slučaja", kazao je Haradinaj.
Predsednik Skupštine Kadri Veselji je rekao da njihovo hapšenje i deportacija ne predstavljaju primer vladavine zakona i konsolidacije potrebne demokratije.
“Poduzimanje takvih dela bez poštovanja procedura i s nedostatkom transparentnosti, ostavlja prostor za sumnju o arbitrarnom delovanju vlasti o kojima se govori”, navodi se u reakciji.
“Hapšenje stranih državljana na osnovu neosnovanih sumnji, nije u skladu sa evropskim vrednostima koje Kosovo treba da predstavjla”, dodaje se u reakciji predsednika Skupštine.
Advokat Vokši izjavio je prethodno za RSE da ih je na putu za posao u četvrtak ujutro uhapsila granična policija.
"To nas je veoma zabrinulo upravo zbog toga da ne planiraju da ih deportuju bez obavljanja redovnih sudskih procedura. Zakonski to ne bi trebalo da se desi. Bili smo u policiji, nisu nam dali nikakve informacije. Odveli su nas u ured za zadržavanje, ali tu nisu bili. Onda, jedva smo se informisali da su zadržani kod granične policije. Ne možemo ni da ih kontaktiramo, ni da dobijemo neku informaciju dok se ne završi akcije, jer deluje da hoće još nekog da uhapse", rekao je Vokši za RSE.
Vokši je naveo da sumnja da jedini razlog njihovog hapšenja može da bude zatvaranje te škole i njihova ekstradicija, kao i da su navodno neprijatelji turske države. Kazao je da je uložio žalbu u Odeljenju za ljudska prava pri UNMIK-u.
Iz Policije Kosova je jedino saopšteno da je "akcija u toku i da će detalji biti poznati kad se ona bude završila".
Povodom hapšenja turskih državljanja, reagovao je kosovski Savet za zaštitu ljudskih prava koji je pozvao vlasti Kosova da ne ekstradiraju turske državljane, "političke protivnike Erdoana", pritom osuđujući takva "politička hapšenja".
"Kosovske vlasti se današnjim hapšenjima jasno priklanjaju strani aktuelnog režima u Turskoj koji uporno traži da se uhapše i deportuju za Tursku svi oni koji se smatraju gulenistima", navodi se u reakciji Saveta.
Ovaj savet zahteva od Kosova da se ne uključi u rat između Erdoana i Gulena i da ne hapsi turske državljanje koji podržavaju Fetulaha Gulena, da ne zatvara škole iz političkih razloga koje su godinama radile na Kosovu, naročito da ih ne deportuje za Tursku "jer tamo ne mogu da dobiju ni pravedno suđenje".
Šta su Mehmet Akif škole?
Mehmet Akif škole na Kosovu pripadaju obrazovanoj instituciji Gulistan (Gulistan educational institutions) pod kojom spadaju i predškolske ustanove, obdaništa, te privatne osnovne i srednje škole Mehmet Akif, širom Kosova.
Veruje se da su ove ustanove nadahnute pokretom Hizmet Fetulaha Gulena (Fethullah), turskog verskog vođe kojeg predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) optužuje za pokušaj državnog udara u Turskoj.
Fethulah Gulen
Inače, Republika Turska vrši napore da putem svoje Fondacije Maarif uspostavi obrazovane institucije u zemljama širom sveta, naročito u onim gde funkcionišu škole pokreta Hizmet kontroverznog turskog imama Fetulaha Gulena. Među prvim takvim je i Kosovo.
Od 2017. Fondacija Maarif na Kosovu pokrenula je nastavu u "International Maarif Schools of Kosova" u Prizrenu i Lipljanu kod Prištine.
Direktor Fondacije Maarif za Kosovo Mesut Ozbaysar (Ozbajsar) je tada za RSE kazao da je prenos Gulenovih škola kroz Fondaciju "Maarif" političko pitanje o kojem nije nadležan da govori. Ipak, dodaje, ukoliko do toga dođe, oni će nastaviti sa radom i u tim školama.
U mnogim zemljama, kao što su one u Africi, "Maarif" je, uz saglasnost državnih institucija, već preuzeo kontrolu nad obrazovanim institucijama pokreta Hizmet.
Iz kosovskog Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije ranije su za RSE izjavili da ove škole deluju u skladu sa kosovskim zakonima, te da nemaju saznanja ko stoji iza njih.
Tokom posete turskog zamenika ministra pravde Biljal Ućar (Bilal Ucar) Kosovu u februaru, turski zvaničnik je preneo zabrinutost oko delovanja nekoliko pripadnika organizacije Fetulaha Gulena na Kosovu, turskog religijskog vođe pokreta Hizmet, kojeg zvanična Ankara smatra terorističkom organizacijom, i kojeg je optužila za neuspeli puč 2016.
Turska od ranije traga za svojim državljanima na Kosovu, za koje sumnja da su deo Gulenovog pokreta na Kosovu.
Jedan od tih slučajeva bio je i slučaj Ugura Toksoja (Toksoy), kojeg je Kosovo u decembru odbilo da izruči Turskoj zbog nedostatka materijalnih dokaza. Njega su kosovske vlasti uhapsile u oktobru prošle godine, na osnovu zahteva Turske o ekstradiciji.
Ugur Toksoj
Turska protiv Toksoja vodi krivičnu istragu zbog navodnog učešća u oružanoj organizaciji, odnosno, zbog sumnje da je finansijski potpomagao Gulenov pokret.
Toksoj na Kosovu živi deset godina sa svojom porodicom i radi u obrazovanoj fondaciji Atmosfera u Prizrenu.