Građani Kosova su protekloj deceniji mogli jeftinije i lakše da dođu do Šengen vize, a nisu, zato što Kosovo nikada nije tražilo vizne olakšice. Ova mogućnost je zvaničnoj Prištini ponuđena od strane EU, ali su kosovski zvaničnici odlučili da je zaobiđu.
Artu Avdiu, novinarku iz Prištine, svako apliciranje za Šengen vizu košta najmanje 100 eura. Pored toga, ovaj proces zahteva i vreme i nerve, kaže ona.
"U poslednje vreme apliciram jednom ili dva puta godišnje, zavisno od toga na koliko je dobijem. Dešavalo mi se da je dobijem na četiri-pet dana prava boravka, sa višestrukim (multiple) ulazom, što je beskorisno. Procedure su jako zamarajuće, ali i koštaju. Ne da nisam imala mogućnosti, već nisam imala strpljenja da se bavim tim procesom. To što sam novinarka, nikada nisam imala neke olakšice", navela je Avdiu.
Koliko košta apliciranje za vizu?
Cena vize na Kosovu zavisi od ambasade do ambasade, ali kreće se od 35 do 80 eura. Na to se potom dodaju i uslužni troškovi agencija koje sada primaju aplikacije u ime ambasada, zdravstveno osiguranje, rezervacije, opštinska dokumentacija i dr.
Kosovo je jedina država na Zapadnom Balkanu koja nikada nije formalno tražila vizne olakšice.
Za sporazum o viznim olakšicama ima pravo da aplicira bilo koja država čiji građani ne uživaju bezvizni režim sa zemljama Šengen zone.
Ovaj sporazum se smatra kao prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima, međutim nije neophodan preduslov za viznu liberalizaciju.
- Podrška odbora Evropskog parlamenta ukidanju viza za Kosovo
- Borba protiv korupcije kao uvjet vizne liberalizacije za Kosovo
Kosovo je moglo da podnese zahtev još 2008.
Vizne olakšice podrazumevaju jeftinije i lakše dobijanje vize. Cena vize je fiksna - 35 eura. Sporazum predviđa jednostavniju proceduru za apliciranje za određenu kategoriju građana, poput studenata, stručnjaka, novinara ili članova zvaničnih delegacija. Tu se uključuju i višestruke vize sa dužim rokom važenja, dok se tražiocima viza omogućava da podnesu manje dokumenata za dokazivanje svrhe putovanja.
Prema ovom sporazumu, vremenski period za tretman aplikacije je mnogo kraći – od dva do deset dana a izuzetno se dozvoljava period od 30 dana samo u slučajevima kada je potrebna dodatana sigurnosna provera za podnosioca zahteva.
Sve zemlje Zapadnog Balkana su ovaj sporazum sklopile sa EU već u drugoj polovini 2000tih. Usledila je nakon toga, vizna liberalizacija, tako što su Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija dobile bezvizni režim u decembru 2009 godine, a Bosna i Hercegovina i Albanija, godinu dana kasnije, u decembru 2010.
U vreme kada su ostale zemlje regiona sklopile ovaj sporazum, Kosovo je imalo nerešen status, a građani su imali posebne putne isprave. U principu, Kosovo je moglo da podnese zahtev za sklapanje ugovora posle proglašenja nezavisnosti, odnosno od 2008 godine. Evropska Komisija je u pisanom odgovoru, za RSE potvrdila da "Kosovo nikada nije formalno zatražilo viznu olakšicu".
Pročitajte i ovo: Da li je izgubljena 'evropska bitka' na Kosovu?Shasha: Tražili smo ukidanje viza, umesto olakšica
U vezi sa tim, Demuš Šaša (Demush Shasha), gerenalni sekretar u Ministarstvu evropskih integraciju u periodu od 2011-2018 godine u izjavi za RSE navodi da su kosovske vlasti odlučile da preskoče taj korak i traže potpuno ukidanje viza, odnosno viznu liberalizaciju.
"Ponuđena je mogućnost jednog olakšanog viznog režima. Međutim, doneta je odluka na političkom nivou, dakle Vlada Kosova je donela odluku da ne tražimo olakšice. Zašto? Zato što je mogućnost dobijanja olakšica predstavljalo rizik, a on je bio da nekoliko članica EU mogu reci: 'Sada smo Kosovu dali olakšice, to je dovoljno. Nema potrebe da sada idemo na viznu liberalizaciju'. Dakle, urađena je jedna procena rizika da ukoliko prihvatimo olakšice, izgubićemo podršku za potpunu liberalizaciju vizu, i tako ćemo sebi stvoriti nepotrebnu prepreku na našem putu slobodnog kretanja u Šengen zoni", objasnio je Šaša.
On međutim dodaje da se sa tom ocenom složila i Evropska komisija i ostali partneri u EU. Takve odluke, ističe, danas se mogu analizirati u vremenskom kontekstu.
"Ako se vratimo nazad, Kosovo je apsolutno bilo ubeđeno 2016. da ukoliko se ratifikuje demarkacija sa Crnom Gorom, vizna liberalizacija je garantovana. Dakle, zašto da sebi otvorimo potencijalni problem sa jednom polovičnom liberalizacijom viza, kao što su vizne olakšice. Nije bilo smisla. Ako analiziramo vremenski kontekst iz 2016. to je bilo potpuno razumno. Ali sada, znajući šta se desilo, složili bi smo se da bi bilo bolje da smo aplicirali za vizne olakšice", zaključuje Šaša.
Nakon što su kosovske vlasti zvanično dobile mapu puta u junu 2012. godine i ratifikovale demarkaciju sa susednom Crnom Gorom 2016. god, Evropska komisija je u julu 2018. godine preporučila ukidanje viznog režima za Kosovo i pozvala zemlje članice EU da odobre viznu liberalizaciju.
Evropski parlament je pre više od godinu dana izglasao viznu liberalizaciju i u svakoj usvojenoj rezoluciji poziva EU da odobri bezvizni režim. Zemlje članice EU se do sada nisu odazvale ovom pozivu iako je Kosovo ispunilo sve uslove.
- Kosovo dobilo zeleno svetlo za ukidanje viza
- Fajon za RSE: Neprihvatljivo da se politizuje vizna liberalizacija Kosova
Zašto je Belorusija dobila vizne olakšica, a Kosovo ne?
Lista zemalja koje imaju sporazum o viznim olakšicama broji 12 država i ubrzo će se dodati i Belorusija. Sporazum koji je postignut između ove zemlje i EU stupa na snagu 1. jula. U zvaničnom saopštenju EU stoji da će sporazum omogućiti lakše i jeftinije putovanje beloruskih državljana u šengenski prostor.
"Sporazum pojednostavljuje dokumentaciju koju treba da podnesu određene kategorije građana, kao i izdavanje višestrukih ulaznih viza za neke kategorije čestih putnika. Takođe smanjuje opštu naknadu za obradu zahteva za vizu na 35 evra", stoji u saopštenju.
Kada je postignut sporazum o viznim olakšicama sa Belorusijom, na Kosovu je pokrenuta diskusija na Tviteru kako to da se Belorusiju omogućavaju vizne olakšice, a da Kosovo još uvek nema liberalizaciju.
"Belorusija je dobila vizne olakšica, a Kosovo nije dobilo bezvizno putovanje. Ne možemo pomoći EU više nego što već jesmo", napisao je bivši šef diplomatije Behdžet Pacoli.
"Mi smo ispunili svoj deo, EU nije", dodao je on.
Kancelarija EU na Kosovu je u jednoj od objave saopštila da se u slučaju Belorusije radi o 'sporazumu o olakšicama, što je kategorija izpod režima o slobodnom kretanju čemu je Kosovo blizu da zaključi".
"Sporazum o olakšicama je početni korak da bi se izdavanje viza olakšalo, a ne ukinulo. Kosovo je preskočilo taj korak i otišlo direktno na onaj bezvizni korak", dodali su.
U međuvremenu, Savet ministara EU je prošle godine u junu doneo odluku o povećanju cene izdatih viza na 80 eura. Dok se ova odluka sada već primenjuje u pojedinim ambasadama na Kosovu, ona se ne primenjuje na one države koje su sklopile sporazum o viznim olakšicama, jer se u tekstovima sporazuma se obuhvata i cena vize. Beloruski građani su od prošle godine bili obuhvaćeni u ovaj cenovnik ali stupanjem na snagu sporazuma o viznim olakšicama, oni će od prvog jula za vizu plaćati samo 35 eura.