U Prištini se "unutrašnji dijalog o Kosovu" koji je pokrenut u Srbiji malo komentariše, pre svega zbog neizvesnosti o formiranju novih institucija, ali i zato što pojedini smatraju da je to unutrašnje pitanje Srbije. Pojedini analitičari smatraju da ovim dijalogom Srbija ide prema onemogućavanju normalnog funkcionisanja i podeli Kosova.
S obirom da je krajnji cilj tog dijaloga nepoznat, a da Srbija svakodnevno radi na blokadi Kosova pri članstvu u međunarodne organizacije kao što su UNESCO i Interpol, male su šanse da se srpska javnost priprema za priznanje Kosova. S druge strane, bilo koji drugi epilog tog "unutrašnjeg dijaloga za Kosovo" bi bio neprihvatljiv. Ideju o "unutrašnjem dijalogu o Kosovu" pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini Vigan Ćoroli kaže da su pred Srbijom dva puta: da iz svog Ustava, na zahtev EU, ukloni preambulu o Kosovu i modifikuje oštar politički stav naspram Kosova, kako se ne bi ometao put Kosova na međunarodnoj sceni; drugi scenario je ono što Srbija već radi, marginalizacija odnosa sa Kosovom unutar Srbije.
"To je scenarij koji će promovisati eksplicitan zahtev Srbije o razgraničenju između Albanaca i Srba", kaže Ćoroli dodajući da će se o ovome razgovarati više i u briselskom dijalogu Prištine i Beograda, koji bi trebao da se okonča jednim međunarodnim sporazumom u kojem bi obe strane dobile što više.
Vigan Ćoroli smatra da je krajnji cilj Srbije podela Kosova i ukidanju suvereniteta Republike Kosovo, što onemogućava jedan dijalog o normalizaciji.
Ćoroli takođe smatra da, ukoliko se Srbija natera da ukloni preambulu o Kosovu, postoji bojazan da će Srbija zatražiti jedan autoritet kao što je Zajednica opština sa srpskom većinom.
S druge strane, dobar poznavalac srpsko-albanskih odnosa Petar Miletić kaže da je očigledno da je međunarodni pritisak na srpskog predsednika Vučića pojačan po pitanju Kosova.
"Predsednik Vučić sada gleda kako da izađe iz te situacije i čini se da pokretanjem priče o 'unutrašnjem dijalogu' pokušava da deo odgovornosti za buduće poteze prebaci na druge političke aktere", ocenjuje Miletić.
- Pročitajte: Srbija priprema dijalog, a blokira prijem Kosova u UNESCO | Srbija moli Rusiju oko Interpola
Međutim, Miletić sumnja da taj dijalog može doprineti poboljšanju odnosa Kosova i Srbije, osim ukoliko nakon tog dijaloga ne dođe do nekih drastičnih poteza.
"Uglavnom, to više zavisi od odluka nego od dijaloga", smatra Miletić.
Suština priče je, dodaje MIletić, da Vučić pošalje poruku međunarodnoj zajednici da ipak nešto pokušava da uradi.
I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je dobro što je počeo dijalog o Kosovu na koji je pozvao predsednik Srbije ocenjujući taj poziv kao "hrabar i odgovoran potez".
Bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, trenutno poslanik novog saziva Skupštine, kazao je da je Kosovo multietničko društvo sa međunarodno priznatim granicama, a da su "ideje koje ponavlja Srbija o promeni granica opasne i neprihvatljive".
Prethodno je i šef kabineta predsednika Kosova Hašima Tačija, Bekim Čolaku za Radio Slobodna Evropa izjavio da se od srpskih zvaničnika očekuje da se uzdrže od predloga i ideja koje podstiču podelu, razmenu teritorije ili promena granica, "jer su zastarele i ne doprinose regionalnoj stabilnosti".