Umesto rezolucije, Skupština Kosova je nakon višečasne rasprave u sredu 4. aprila uveče, usvojila preporuke na osnovu kojih bi trebalo da bude formirana parlamentarna istražna komisija za rasvetljavanje slučaja deportacije turskih državljana. Od parlamentarnih grupa se zahteva da u roku od tri dana predsedništvu Skupštine dostavi imena članova komisije. Skupština takođe obavezuje sve relevantne institucije da odgovore na zahteve istražne komisije i daje mandat komisiji da razmotri ustavnost postupaka počinjenih u ovom slučaju.
Hapšenje i deportacija šestoro turskih državljana sa Kosova je uzburkalo kosovsku političku scenu. Raspravu o slučaju uhapšenih i deportovanih radnika privatnih škola na Kosovu pod nazivom Mehmet Akif, bliskih pokretu Hizmet bivšeg turskog imama Fetulaha Gulena, zatražilo je 40 poslanika opozicije.
Tokom rasprave, partije su jednoglasno osudile ono što se desilo turskim državljanima na Kosovu, dok je opozicija za tako nešto optužila predsednika države, ali i nedostatak institucionalne komunikacije. Istaknuta je, međutim, potreba da se i dalje gaje dobri odnosi između Kosova i Turske jer je to u interesu dve države. Drugačijeg su mišljenja, međutim, poslanici turske zajednice na Kosovu.
Inicijator rasprave, šef poslaničkog kluba Demokratskog saveza Kosova (DSK) Avdulah Hoti kazao je da se Kosovo u poslednjih šest meseci suočava sa mnogim krizama i aferama koje ugrožavaju dosadašnje rezultate Kosova, a poslednja je, kako je rekao, skandal sa hapšenjem turskih državljana. Zapanjeni njihovim hapšenjem bili su premijer Kosova Ramuš Haradinaj i predsednik Skupštine Kadri Veselji, ali ne i predsednik države Hašim Tači, konstatovao je Hoti. Podsetio je kako uhapšenima u "demokratskoj državi Kosovo nije dopušten nikakav kontakt sa advokatima ili članovima porodice".
Kosovska obaveštajna agencija zatražila je od Ministarstva unutrašnjih poslova da im se ukine boravišna dozvola jer predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost, što je urađeno istog dana kada su uhapšeni.
"Kako mogu biti pretnja ljudi koji su obrazovali mnoge generacije", pitao je Hoti, dodajući da im je zbog hitne deportacije oduzeta mogućnost žalbe, što je u suprotnosti sa Zakonom o strancima. Odvedeni su sa Kosova avionom turske Obaveštajne službe, čiju je dozvolu za sletanje dao ministar infrastrukture Palj Ljekaj, iz redova Haradinajeve partije, dodao je.
Hoti je istakao da je premijer bio u "informativnom mraku", tužilaštvo je bilo konfuzno, dok je Obaveštajna agencija prekršila vlastiti zakon tako što nije obavestila tužilaštvo da postoji pretnja po nacionalnu bezbednost. Ukoliko ne obaveštava premijera, ne odaziva se skupštinskom odboru, kome onda odgovara direktor ove agencije, pitao je Hoti.
"Kršenje ljudskih prava ovih ljudi ne može se popraviti nikakvim budućim delovanjem. Imidž Kosova kao mlade države evropske orijentacije, gde vlada red i zakon, ozbiljno je narušen. Međunarodne konvencije, a naročito Evropski sud za ljudska prava oštro zabranjuje deportacija osoba u zemlju u kojoj postoji rizik od zlostavljanja", kazao je Hoti.
On je dodao da pokušaj ukidanja Specijalnog suda za ratne zločine u decembru prošle godine, te sada i deportacija turskih državljanja u surpotnosti sa zakonom, stvara nesigurnost kod građana Kosova i međunarodnih prijatelja Kosova.
"Ovo su znaci diktature i uzurpiranja države od strane jedne jedine osobe. Ovaj događaj potvrđuje da premijera niko ništa ne pita, nema kontrolu nad institucijama koje trebaju njemu da odgovaraju, predsednik Tači je otvoreno izašao u odbranu Agencije, ali se mora i izjasniti o pohvali turskog predsednika, kao i o telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom nakon deportacije. Jasno je da je predsednik prevazišao ustavna ovlašćenja i da je prekršio Ustav"“, kazao je Hoti, dodajući da ceo komandi lanac koji je dopustio ovaj zakonski prekršaj treba da odgovara.
Hoti je kazao da će se na kraju rasprave glasati za rezoluciju koja od nadležnih ministarstava i agencija zahteva da u roku od tri dana pismeno izveste nadležnu parlamentarnu komisiju o odgovornostima i proceudrama u ovom slučaju, te da se formira parlamentarna istražna komisije za rasvetljavanje ovog skandala, kao i da odgovorni polože račune.
Šef parlamentarne grupe vladajuće Demokratske partije Kosova (DPK) Memlji Krasnići kazao je da skoro ni nedelju dana kasnije niko od poslanika nema izveštaj ili zvaničnu informaciju o razlozima i koracima koji su poduzeti u toku ove akcije.
"Danas više nego ikad ono što nam je potrebno jeste pojašnjenje u vezi onog što se desilo, a to znači više od onoga što se do sada serviralo u javnosti. Niko ne može da ostane indiferentan na način kako je sprovedena akcija", kazao je Krasnići.
On je dodao da je veoma zabrinjavajuće što institucionalna hijerarhija ne funkcioniše, te istakao da, ukoliko se radi o poverljivim informacijama, onda bi barem rukovodioci trebali da znaju kakav je rizik po nacionalnu bezbednost. Od Vlade je zatražio da izvesti Skupštinu da li su ispoštovane legalne procedure i prava prilikom deportacije, kao i razmotrena odgovornost za eventualne posledice na međunarodnoj sceni.
Iz vladajuće Alijanse za budućnost Kosova rekli su da je premijer zbog njihove odgovornosti razrešio dvojicu zvaničnika, ali da to nije dovoljno kako bi bilo jasno šta se desilo. Ahmet Isufi iz ove partije je poručio da Kosovo i Turska moraju da nastave da sarađuju jer je to u interesu obe države.
Gljauk Konjufca iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje kazao je da je premijer Kosova Ramuš Haradinaj o onome šta se dešava sa turskim državljanima saznao "putem televizije", te da je o akciji bio obavešten samo predsednik Hašim Tači. Kako je naveo, hapšenje turskih državljana pokazalo je sve mane kosovskih vlasti, konceptualne i praktične.
"Neko je kriv što se Kosovo sada nalazi među malim brojem država u svetu koje krše međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava. Nakon toga, ne može se reći da Kosovo pripada Evropi, a to je najteža posledica po Kosovo. Drugi aspekt tiče se kršenja Ustava Kosova, koji se se smatra dosta naprednim po pitanju ljudskih prava", kazao je Konjufca.
On je optužio predsednika Hašima Tačija "da laže", te da je sa turskim predsednikom izgradio odnos koji podrazumeva "koncept međusobnih usluga". Podsetio je Erdoganovo učešće u Tačijevoj predizbornoj kampanji 2013, te ustvrdio da je Erdogan za uzvrat dobio privatizaciju aerodroma i Elektrodistribuciju.
Poslanik turske zajednice u Skupštini Kosova Fikrim Damka deportovane turske državljane nazvao je, međutim, rukovodiocima FETO organizacije (Hizmet), koju je Turska proglasila terorističkom. On je rekao da je za dalju konsolidaciju Kosova važno da se nastave prijateljski odnosi sa Turskom, te da oni ne mogu biti ugroženi zbog jednog dela društva. Kazao je da su deportovani delovali pod maskom učitelja, ali da su se bavili ilegalnim delima, te pozvao da se istraži godišnji obrt škole koji je, prema njegovim rečima, bio 60 miliona eura.
On je guleniste na Kosovu opisao kao kriminalnu mrežu, te pozvao sve državne organe da dobro anliziraju organizaciju Hizmet Fetulaha Gulena, dodajući da ona nije samo pretnja za Tursku već i za Kosovo.
Prehodno je premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio u sredu da su usled hapšenja i deportacije šestorice turskih državljana na Kosovu ugroženi međuinstitucionalni odnosi i poverenje, s obzirom da o tome nije bio ranije informisan.
Premijer je kazao da su kosovske vlasti nakon ovog slučaja bile u komunikaciji sa institucijama Evropske unije i Vašingtonom, uverivši ih da će se svaka procedura nakon ove "nesreće" biti naprednija kada je u pitanju garantovanje ljudskih prava u svakoj situaciji.
"Važno je da dokažemo našu ozbiljnost bez obzira kroz šta prolazimo", kazao je Haradinaj na konferenciji za medije nakon sastanka vlade.
Na sednici vlade, Haradinaj je potvrdio ostavku ministra policije i to da je razrešio dužnosti šefa kosovske Obaveštajne agencije Dritona Gašija. Za ovog drugog međutim, još nije stigla saglasnost od razrešenja od strane predsednika Kosova, budući da direktora te agencije imenuju i razrešuju zajedno predsednik i premijer Kosova.
Haradinaj nije hteo da govori o tome kakva će biti odluka kosovskog predsednika.
Prethodno je, govoreći o razlozima deportacije turskih državljana, a na osnovu izveštaja Kosovske obaveštajne agencije, predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da je njihovo nezakonito delovanje predstavljalo rizik po nacionalnu bezbednost Kosova.
Iako je Tači rekao da je izveštaj agencije bio detaljan, on je dodao da Agencija i Ministarstvo unutrašnjih poslova trebaju do kraja da pojasne detalje i postupke, te da u slučaju da je bilo povreda, odgovorni moraju da polažu račune. Tači je kazao da je linija između tretiranja nacionalne bezbednosti i zaštite ljudskih prava i sloboda stalna problematika u demokratskim državama.
Hapšenje i deportacija turskih državljala sprovedena je u koordinaciji kosovske Obaveštajne agencije sa turskom, što je potvrdio i turski predsednik Redžep Tajip Erdoan.
On je premijeru Haradinaju zamerio što je smenio dvojicu kosovskih zvaničnika koji su bili odgovorni za smenu, navodeći da će za to "platiti", ali i poručivši da ovo nije ni prva ni poslednja akcija hapšenja Gulenovih sledbenika.