Od srpskih predstavnika u Skupštini Kosova ne treba se očekivati podrška o statusnim pitanjima, poručuju iz Beograda, dok na Kosovu, dan nakon neuspeha ratifikacije Sporazuma o demarkaciji, priznaju da je sa Srpskom listom potrebno više razgovarati kako bi se postigla saglasnost po pitanjima važnim za zemlju. Bez podrške poslanika iz redova manjinskih zajednica teško je doći do usvajanja bilo kakvih odluka koje su važne za zemlju, dodaju.
Uslovljavanje Srpske liste jedan je od razloga koji je uticao na odluku premijera Kosova Ise Mustafe da sa dnevnog reda sednice Skupštine povuče dugoočekivani Nacrt zakona o sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom.
Kako je Mustafa rekao poslanicima, "jedna parlamentarna grupa" koja broji 11 poslanika uslovila je glasanje sa određenim ustupcima, koje nije otkrio.
Isa Mustafa: Nema ustupaka
"Ne želimo da pristanemo na ikakve ustupke na zakon koji određuje suverenitet i teritorijalni integritet Kosova", kazao je on.
Srpska lista, koja je deo vladajuće koalicije, odlučila je da ne prisustvuje jučerašnjoj sednici, navodeći kao razlog bezbednost i neodgovornost koalicionih partnera, odnosno premijera, da o tom pitanju razgovara sa predstavnicima ove liste.
Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju rekao je za javni servis Srbije da je na odluku uticalo i neispunjavanje odredbi koalicionog sporazuma, ali i činjenica da ne treba očekivati da Srbi učestvuju u donošenju odluka o statusnim pitanjima.
Izglasavanje demarkacije odmah je dovedeno u pitanje bez glasova Srpske, s obzirom da je za ratifikaciju međunarodnog sporazuma potrebna dvotrećinska većina, odnosno 80 od 120 glasova od ukupnog broja poslanika.
S druge strane, predsednik Srpske liste Slavko Simić za RSE je juče izjavio da ova lista nije uslovljavala Vladu Kosova, te da se radi o spekulacijama i tendenciji da se odgovornost za neusvajanje demarkacije prenese na predstavnike Srpske zajednice.
Sličan stav je imala i sama opozicija koja je jučerašnji dan doživela kao pobedu. Njihovi predstavnici su rekli da je razlog povlačenja sporazuma taj što dve vladajuće albanske partije, Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK) nisu imale dovoljno glasova ni unutar svojih poslaničkih grupa, nezavisno od Srpske liste.
Drugačiji pristup srpske zajednice
Da se sa Srpskom treba razgovarati, dan kasnije priznaje i Bajram Gecaj, zamenik ministra za administraciju lokalne samouprave iz DSK. Srpska zajednica, dodaje Gecaj, pored toga što se suočava sa drugačijim problemima na Kosovu u poređenju sa ostalim manjinskim zajednicama, ima i drugačiji pristup prema svim glavnim problemima Kosova.
"Ako nismo mogli sada da prevaziđemo te probleme, razgovaraćemo sa njima i pokušaćemo da ih rešimo sledeće nedelje, za dve ili za mesec dana", kaže Gecaj.
Na pitanje da li je istina da po tom pitanju sa Srpskom do sada nije bilo reči, on odgovara:
"Ne želim da komentarišem njihove izjave jer su i oni građani Kosova, ali kažem vam sa punom odgovornošću da sam ja o ovim pitanjima razgovarao sa predstavnicima Srpske liste unutar institucija Kosova", ističe on.
Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose ne smatra da je dobar politički potez da Srpska lista praktično staje na stranu pokreta Samoopredeljenje i to tumači kao pritisak Beograda na vlasti u Prištini da ubrza formiranje Zajednice srpskih opština. Neizglasavanje Zakona o demarkaciji produžava unutrašnju nestabilnost na Kosovu i produžava neizvesnost u vezi sa opstajanjem Vlade na Kosovu, čiji je član i Srpska lista. Srbi, podseća Đurđević, kao deo vladajuće koalicije već su učestvovali u donošenju odluka o takozvanim statusnim pitanjima.
”Statusno pitanje je i izbor Vlade i predsednika Kosova. Sigurno je Beograd bio uključen u donošenju odluke da srpski polsanici učestvuju u radu Skupštine kada je biran predsednik Kosova, a to su statusna pitanja", napominje Đurđević.
Nenad Đurđević
On, ipak, odluku o neučestvovanju srpskih poslanika u radu Skupštine vidi kao upozorenje Vladi Kosova da se mora ozbiljno računati na listu Srpska i da se na taj način ubrza formiranje Zajednice srpskih opština.
Kosovski analitičar Naim Rašiti kaže da je u redu da se uslovi postavljaju, ali je problem taj da Srpska lista ne odlučuje sama, već odluke donosi na osnovu naredba zvaničnog Beograda.
"Zahtevi da se Kosovu dopusti Telekom Srbije na celoj teritoriji… to nisu interesi Srpske i srpskih građana, već su to uslovi jedne susedne države", kaže on.
Ipak, dodaje da ta kontrola neće trajati dugo "jer su i sami Srbi iritirani od kontrole premijera Srbije Aleksandra Vučića".
Uslovljavanja
Bilo kako bilo, ovo nije prvi put da se glasanje za važna pitanja odlaže zbog glasova srpskih predstavnika.
Razlog što Kosovo još uvek nema vojsku je taj što je za neophodne ustavne promene po tom pitanju, pored dvotrećinske većine, potrebna i dvotrećinska većina poslanika manjinskih zajednica.
Nedostatak podrške srpskih poslanika je 2014. godine dovelo i do raspuštanja Skupštine i vanrednih izbora.
Prilikom stupanja u koaliciju, Srpska je takođe, što je i za očekivati, postavila svoje uslove.
Srpska lista je doduše februara ove godine omogućila izbor Hašima Tačija za predsednika, ne glasovima, već samim svojim prisustvom u Skupštini.
I tada se spekuliralo da je bilo uslovljavanja.
Bajram Gecaj priznaje da je kosovski Ustav takav da se za važna pitanja mora obezbediti dovoljan broj glasova poslanika iz manjinskih zajednica, te da Kosovo to mora da ispoštuje.
"Postoji razlog zašto je Ustavom predviđeno da se neka pitanja trebaju odlučiti dvostrukom dvotrećinom, jer takva pitanja se tiču i interese zajednica. Zbog toga, mi moramo neprestano, kad god imamo probleme, da vodimo razgovore sa manjinskim zajednicama jer oni imaju tu mogućnost koja im je dala Republika Kosova - da su za važna pitanja potrebni njihovi glasovi", kaže Gecaj.