Kosovski lideri traže alternativne načine da građanima omoguće slobodno kretanje izvan Kosova, s obzirom da je ukidanje viznog režima sa EU neizvesno, a kao glavni vide dobijanje albanskih pasoša.
Da bi ukinuo vize državljanima Kosova, Brisel ne odustaje od zahteva da Kosovo ispuni dva preostala uslova - ratifikacije Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije - mada demarkacija nije bila uslov za ukidanje viza ni jednu drugu zemlju regije.
S obzirom da je ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom godinama sporna, bez izgleda da će se desiti uskoro, kosovski lideri pokušavaju da pronađu drugi način za ukidanje izolacije građana Kosova. Tako je kosovski predsednik Hašim Tači ove nedelje zatražio od albanskog kolege Iljira Mete da se građanima Kosova omogući da ubrzanom procedurom apliciraju za albansko državljanstvo, posebno studentima, biznismenima i ljudima koji imaju potrebu za to.
"Trenutno, to je jedina nada za slobodno kretanje građana Kosova", kazao je Tači na zajedničkoj konferenciji za albanskim predsednikom.
"Pošto su skoro svi zvaničnici kosovskih institucija, njihove porodice, poslanici, ministri, opštinski zvaničnici, ljudi iz civilnog društva i medija obezbedili albansko državljanstvo, mislim da nije kasno da se i običnom građaninu to omogući", dodao je Tači.
Iljir Meta: Albanski pasoši nisu rešenje (Foto: Iljir Meta i Hašim Tači)
Meta je na to odgovorio kako "nije rešenje da se dobije albansko državljanstvo", nego da se prevaziđe problem izolacije Kosova.
Profesor Evropskog prava na Univerzitetu u Prištini Emrush Ujkani za RSE ocenuje da ovakvi zahtevi, s obzirom na to da Kosovo teži evroatlanskim integracijama, ne pomažu tu agendu.
"Da li će to Albanija uzeti u obzir, to je nešto drugo, ali, ono što je činjenica jeste da su pred Kosovom dva uslova. A ako mi mislimo da možemo da dobijemo liberalizaciju sa albanskim pasošem, mogu vam reći da će demarkacija biti problem na svakom koraku Kosova ka evroatlanskim integracijama", komentariše Ujkani i dodaje da Kosovo mora da postigne nacionalni konsenzus o tom pitanju.
Albanija ne bi bila prva država koja je omogućila državljanstvo svojim sunarodnicima iz inostranstva. U okviru mogućnosti dvojnog državljanstva, to su radile i druge zemlje u regiji, ali i šire - što zbog patriotskih razloga, što zbog ličnih interesa samih podnosioca zahteva. Primera radi, srpsko državljanstvo omogućeno je i Srbima na Kosovu, u Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Hrvatska je svoje državljanstvo dala Hrvatima, ali i Bošnjacima iz Bosne i Hercegovine. Rumunija je dala svoje pasoše i građanima Moldavije koji su mogli nekako da dokažu da im je pradeda bio Rumun ili da govore rumunski.
Albanske pasoše imaju i mnogi članovi Samoopredeljenja (Foto: poslanici Samoopredeljenja u Skupštini Kosova)
Trenutna pravila Albanije su takva da ukoliko državljanin Kosova želi da dobije albansko državljanstvo, ta osoba treba da uputi zahtev predsedniku Republike Albanije, uz obrazloženje zbog čega traži državljanstvo. Uz to prilaže i izvod iz matične knjive rođenih, dozvolu o boravku u Albaniji i dokaz da je živeo na albanskoj adresi najmanje tri godine. Po potrebi, traži se i potvrda o dokazivanju albanskog porekla. Albansko državljanstvo dobija se dekretom predsednika te zemlje.
Inače, premijer Albanije Edi Rama je u intervjuu bečkom DerStandardu kritikovao što je EU na ovaj način uslovila Kosovo, navodeći kako Brisel od Kosova traži ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, a u međuvremenu pregovara sa Srbijom koja čak nije ni priznala Kosovo, a kamoli njene granice. On je dodao da će se uvek brinuti o Albancima u drugim zemljama, jer ga na to obavezuje Ustav Albanije.
U aprilu ove godine albansko državljanstvo dobili su Ramuš Haradinaj i njegova supruga Anita, potom i potpredsednik Vlade Kosova Fatmir Ljimaj. Ranije su albansko državljanstvo dobili i lider Samoopredeljenja Visar Imeri, te članovi rukovodstva te partije Aljbin Kurti, Dardan Molićaj, Aida Derguti, Glauk Konjufca, Liburn Aliu, te gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Albansko državljanstvo ima i bivša gradonačelnica Đakovice Mimoza Kusari - Lila, te mnogi drugi.
Inače, pokret Samoopredeljenje protivi se Sporazumu o demarkciji, uz obrazloženje da je Kosovo njime izgubilo 8.000 hektara svoje zemlje. Do nedavno sporazumu su se žurstro protivile i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova i Ljimajeva Inicijativa za Kosovo.