Kod Kosovara će podrška Amerike tokom 1999. godine ostati u trajnom sjećanju, jer bez njene uloge, Kosovo sigurno ne bi bilo danas ono što jeste, ocenjuju analitičari na Kosovu. Građani takođe smatraju da će Kosovari jos duže vrijeme polagati nade u Ameriku, s obzirom da je ona najbliži saveznik Kosovu.
Podrška Sjedinjenih Država Kosovu 1999. godine glavni je razlog zašto Kosovari u velikoj meri pružaju podršku SAD-u.
Kao što građani Prištine kažu, Amerika je pomogla Kosovu onda kada je bilo najteže, i za današnju slobodu ona je najzaslužnija.
“Amerika je najjači saveznik Kosova. Pomogla nam je da budemo slobodni. Da nije bilo Amerike, nikad se ne bi oslobodili.”
“O tome se ne mora puno komentarisati. Znamo ko je oslobodio Kosovo. Oni su zaslužni za to.”
“Imamo poverenja u njih zato što su nam se našli u teškim situacijama. Zahvaljujući njima došlo je do nekih dobrih rešenja situacije na Kosovu. Verujem da ćemo i dalje polagati nade u Ameriku.”
Politički analitičar Azem Vllasi ističe da je podrška SAD-u na Kosovu od strane Albanaca direktna posledica ogromnih zasluga koje Amerika ima za najvažniji trenutak kosovske istorije. On dodaje da i pored toga što vreme prolazi, mišljenje kod ljudi se ne može promeniti olako.
“Ona ima najveći doprinos u tome što nas je spasila u jednom velikom sukobu sa Srbijom, kad je bukvalno pretio genocid ovom narodu, imali smo direktnu podršku SAD-a. Vreme prolazi pa bi se reklo da ta zahvalnost i sećanje može da izbledi, ali kao što se vidi kod Kosovara, kod Albanaca, to ne bledi. Ja verujem da će to ostati u trajnom sećanju ovoga naroda, tolika zasluga SAD-a. Tamo se menjaju predsednici, menja se vlast, kao i u svakom demokratskom društvu, tako i kod nas, ali ipak to se ne zaboravlja. Jer bez tadašnje podrške SAD, bez uloge koju je odigrala u spašavanju naroda Kosova, u tome da je Kosovo definitivno uhvatilo drugi pravac demokratskog razvoja, i uključenja u zapadnu civilizaciju, bez direktne podrške Amerike, danas ovde niko ne sme ni da predpostavi kakav bi bio tragičan razvoj događaja“, ističe Vllasi, naglašavajući važnu ulogu SAD na Kosovu i danas.
“Uloga Amerike i dalje je važna utoliko što Amerika, kao što inače čini u svojoj politici, nastavlja da pruža podršku i želi da Kosovo stane na svoje noge te da tako i mi gradimo svoju budućnost, ali i da ta sva investicija Amerike ne bude za džaba”, kaže on.
Slično navodi i antropolog Nita Luci, dodajući i da je moć Američke ambasade na Kosovu jako velika. Ona, međutim, dodaje da je tokom nadgledanju nezavisnosti Kosova ponekad umešana i direktna intervencija stranih ambasada u donošenju političkih odluka na Kosovu.
Ali i pored toga što je Amerika omogućila intervenciju 1999., antropolog Luci kaže da ima Kosovara koji su i kritični prema Americi ali i da unutar Amerike ima različitih stavova, tako da gledanje na SAD kao na jednu homogenu zajednicu je neispravno.
“Ne smemo nastaviti sa podelama gde na jednu stranu imamo SAD a na drugu sve ostale, odnosno da Ameriku gledamo kao primer samo jedne vrste politike”, kaže ona.
Podrška Sjedinjenih Država Kosovu 1999. godine glavni je razlog zašto Kosovari u velikoj meri pružaju podršku SAD-u.
Kao što građani Prištine kažu, Amerika je pomogla Kosovu onda kada je bilo najteže, i za današnju slobodu ona je najzaslužnija.
“Amerika je najjači saveznik Kosova. Pomogla nam je da budemo slobodni. Da nije bilo Amerike, nikad se ne bi oslobodili.”
“O tome se ne mora puno komentarisati. Znamo ko je oslobodio Kosovo. Oni su zaslužni za to.”
“Imamo poverenja u njih zato što su nam se našli u teškim situacijama. Zahvaljujući njima došlo je do nekih dobrih rešenja situacije na Kosovu. Verujem da ćemo i dalje polagati nade u Ameriku.”
Politički analitičar Azem Vllasi ističe da je podrška SAD-u na Kosovu od strane Albanaca direktna posledica ogromnih zasluga koje Amerika ima za najvažniji trenutak kosovske istorije. On dodaje da i pored toga što vreme prolazi, mišljenje kod ljudi se ne može promeniti olako.
“Uloga Amerike i dalje je važna utoliko što Amerika, kao što inače čini u svojoj politici, nastavlja da pruža podršku i želi da Kosovo stane na svoje noge te da tako i mi gradimo svoju budućnost, ali i da ta sva investicija Amerike ne bude za džaba”, kaže on.
Slično navodi i antropolog Nita Luci, dodajući i da je moć Američke ambasade na Kosovu jako velika. Ona, međutim, dodaje da je tokom nadgledanju nezavisnosti Kosova ponekad umešana i direktna intervencija stranih ambasada u donošenju političkih odluka na Kosovu.
Ali i pored toga što je Amerika omogućila intervenciju 1999., antropolog Luci kaže da ima Kosovara koji su i kritični prema Americi ali i da unutar Amerike ima različitih stavova, tako da gledanje na SAD kao na jednu homogenu zajednicu je neispravno.
“Ne smemo nastaviti sa podelama gde na jednu stranu imamo SAD a na drugu sve ostale, odnosno da Ameriku gledamo kao primer samo jedne vrste politike”, kaže ona.