Šta će doneti rokade u policiji i kakva je sudbina Dragoslava Kosmajca neka su od glavnih pitanja u Srbiji nakon smena u vrhu MUP-a. Kosmajac je iz potpune anonimnosti preko noći dospeo na naslovne strane nakon što ga je premijer Aleksandar Vučić javno pomenuo kao najvećeg narko dilera u državi.
Zvanično obrazloženje za smenu pet načelnika policijskih uprava u jednom danu bilo je da su policijske službe počele da se bave same sobom, politikom i sve većim uticajem na medije, kao i da su pojedinim narko dilerima dojavljivane policijske akcije.
Da li će se stvari sada promeniti, kaže za RSE kriminolog Dobrivoje Radovanović, ubrzo će biti jasno.
“Promene su korisne bez obzira na to šta je neposredan povod. Malo će se protresti situacija. Zato što dolaze ambiciozni novi ljudi koji žele da se pokažu i dokažu. I onda će da rade mnoge stvari koje njihovi prethodnici nisu, ili su ih radili rutinski”, ocenjuje Radovanović.
Dok se javnost pitala šta je u pozadini višenedeljnog prepucavanja u medijima o radu MUP-a, napisa u štampi o „kriminalu unutar srpske policije“ i izjava o “udarima na vlast koji se spremaju sa raznih strana”, na konferenciji na kojoj su formalno smene obrazlagane interesom građana za bolju policiju premijer Aleksandar Vučić pomenuo je i jedno novo ime – Dragoslav Kosmajac:
“Postoje ljudi koji se viđaju sa tim Kosmajcem. Koji je bog i batina za mnoge u ovoj zemlji. Kažu da je najinteligentniji narko diler, ali se svi plaše da mu ime izgovore. I svi ćute. Da i ljudi iz policije i raznih službi imaju kontakte sa njim. Ja kažem da udare na Kosmajca, a oni ga nisu ni tražili. Kažu nema dokaza. Ne znam kakva je to država kada samo ja treba da kažem ko je najveći narko diler kada drugi niko ne sme.”
Reakcija medija, koji su retko i bez pominjanja imena pisali o tom čoveku bila je munjevita pa je jedna jedina fotografija Dragoslava Kosmajca (61) preplavila štampu koja se među sobom utrkuje da objavi što više detalja. T
ako se piše da Kosmajac ima dobre veze sa kolumbijskim kartelima, da je svojevremeno bio čovek od poverenja Pabla Eskobara, da je preko njega u posao ušao optuženi diler Darko Šarić, kao i da je u “Beloj knjizi” srpskog MUP-a još 2001. godine opisan kao osoba koja zajedno sa surčinskim klanom i zemunskom grupom Dušana Spasojevića čini najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope.
Posle javnog pominjanja njegovog imena, piše nezvanično štampa, otišao je iz zemlje.
Mladen Lojović, bivši inspektor u Kriminalističkoj policiji Beograda, kaže za RSE da se još početkom devedesetih znalo za Kosmajca, i da je sa aspekta struke nejasno zbog čega je prozvan u javnosti pre nego što je protiv njega preduzeta policijska akcija.
„Ja ne znam šta je problem da Kosmajac nije uhvaćen već dvadeset godina. U tom poslu je mnogo para, vrlo je verovatno da je imao nekoga u policiji. A svakako je trebalo da bude drugačije. Da ga na načemu uhvate, pa da ga uhapse. Pa ćemo onda da kažemo on je najveći. On sada može da se vrati ovde i da tuži državu. Ne vidim šta se postiglo ovim da se premijer meša u rad kriminalističke policije, osim što je podignuta buka. On nije pobegao. Od čega da pobegne kad nema ni poternice. Tako da nikome nije jesno zašto se to tako radi“, konstatuje Lojović.
Ključ depolitizacija policije
Za sada nema podataka da protiv Kosmajca postoji bilo kakva krivična prijava, a nezvanično se piše da je profit investirao u izgradnju nekretnina na beogradskoj opštini Zvezdara u kojoj živi u velelepnoj kući.
Priča o lošem stanju u policiji, i odgovornosti za to što pojedini kriminalci neometano deluju decenijama, protegla se i do bivše vlasti.
Ivica Dačić, bivši ministar policije, odbacio je kritike Borisa Tadića da je on odgovoran što nije smenjen vrh policije, i izjavio da je odgovornost upravo na prošlom predsedniku Srbije.
„Oni koji su vodili Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju službi bezbednosti jednostavno su imali uslov da policijski vrh ostane takakv kakav je do danas bio. I svi znaju da ih ja tu nisam čuvao. Svi znaju da su oni upravljali policijom i kontrolisali je. Preskačući mene kao ministra“, naveo je Dačić.
Tadićeva Nova demokratska stranka navela je da je Dačić na funkciji ministra bio šest godina i da je isključivo on odgovoran za loš rad MUP-a.
Iako je i javnosti već godinama jasno da su neophodne suštinske reforme u policiji, ostalo je nejasno šta je pozadina višenedeljne kampanje u medijima o kriminalu unutar srpske policije uoči rokada u MUP-u.
Mladen Lojović, bivši policajac, kaže da je u Srbiji uobičajeno da svaka nova vlast na važne pozicije dovodi svoje kadrove.
„Ne vidim da će biti bolje, ali ni gore, mislim da će policija raditi kao i do sada. Mislim da su ove smene iskorišćene za jednu populističku tezu da će sada doći drugi ljudi i iskoreniti kriminal. A ono što su rekli da su dobro radili ali će ipak da ih smene, to mi je potpuno nejasno... Sa svojim kadrovima ti na neki način imaš kontrolu policije. Nije ovo prvi put da se tako radi, ovo je samo prvi put da se drastično vidi. Bilo je tihih smena u policiji i postavljanja svojih ljudi i u proteklih petnaest godina. Ne očekujem da će se tu išta promeniti“, naglašava Lojović.
Poruka vlasti u vezi sa smenama u policiji bila je da sistem mora da se "resetuje" kako bi ona ponovo počela na pravi način da brine o gradjanima.
Saša Đorđević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, zajključuje da je ključ borbe protiv kriminala depolitizacija policije.
„Od prvih pokušaja reforme policije pa sve do danas postoji veliki uticaj političkih stranaka na njen rad. Veliki je problem što o mnogim važnim stvarima diskreciono odlučuje ministar policije koji, po nepisanom pravilu, gotovo uvek dolazi iz neke partije.“
Zvanično obrazloženje za smenu pet načelnika policijskih uprava u jednom danu bilo je da su policijske službe počele da se bave same sobom, politikom i sve većim uticajem na medije, kao i da su pojedinim narko dilerima dojavljivane policijske akcije.
Da li će se stvari sada promeniti, kaže za RSE kriminolog Dobrivoje Radovanović, ubrzo će biti jasno.
“Promene su korisne bez obzira na to šta je neposredan povod. Malo će se protresti situacija. Zato što dolaze ambiciozni novi ljudi koji žele da se pokažu i dokažu. I onda će da rade mnoge stvari koje njihovi prethodnici nisu, ili su ih radili rutinski”, ocenjuje Radovanović.
Dok se javnost pitala šta je u pozadini višenedeljnog prepucavanja u medijima o radu MUP-a, napisa u štampi o „kriminalu unutar srpske policije“ i izjava o “udarima na vlast koji se spremaju sa raznih strana”, na konferenciji na kojoj su formalno smene obrazlagane interesom građana za bolju policiju premijer Aleksandar Vučić pomenuo je i jedno novo ime – Dragoslav Kosmajac:
“Postoje ljudi koji se viđaju sa tim Kosmajcem. Koji je bog i batina za mnoge u ovoj zemlji. Kažu da je najinteligentniji narko diler, ali se svi plaše da mu ime izgovore. I svi ćute. Da i ljudi iz policije i raznih službi imaju kontakte sa njim. Ja kažem da udare na Kosmajca, a oni ga nisu ni tražili. Kažu nema dokaza. Ne znam kakva je to država kada samo ja treba da kažem ko je najveći narko diler kada drugi niko ne sme.”
Reakcija medija, koji su retko i bez pominjanja imena pisali o tom čoveku bila je munjevita pa je jedna jedina fotografija Dragoslava Kosmajca (61) preplavila štampu koja se među sobom utrkuje da objavi što više detalja. T
ako se piše da Kosmajac ima dobre veze sa kolumbijskim kartelima, da je svojevremeno bio čovek od poverenja Pabla Eskobara, da je preko njega u posao ušao optuženi diler Darko Šarić, kao i da je u “Beloj knjizi” srpskog MUP-a još 2001. godine opisan kao osoba koja zajedno sa surčinskim klanom i zemunskom grupom Dušana Spasojevića čini najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope.
Posle javnog pominjanja njegovog imena, piše nezvanično štampa, otišao je iz zemlje.
Mladen Lojović, bivši inspektor u Kriminalističkoj policiji Beograda, kaže za RSE da se još početkom devedesetih znalo za Kosmajca, i da je sa aspekta struke nejasno zbog čega je prozvan u javnosti pre nego što je protiv njega preduzeta policijska akcija.
„Ja ne znam šta je problem da Kosmajac nije uhvaćen već dvadeset godina. U tom poslu je mnogo para, vrlo je verovatno da je imao nekoga u policiji. A svakako je trebalo da bude drugačije. Da ga na načemu uhvate, pa da ga uhapse. Pa ćemo onda da kažemo on je najveći. On sada može da se vrati ovde i da tuži državu. Ne vidim šta se postiglo ovim da se premijer meša u rad kriminalističke policije, osim što je podignuta buka. On nije pobegao. Od čega da pobegne kad nema ni poternice. Tako da nikome nije jesno zašto se to tako radi“, konstatuje Lojović.
Ključ depolitizacija policije
Za sada nema podataka da protiv Kosmajca postoji bilo kakva krivična prijava, a nezvanično se piše da je profit investirao u izgradnju nekretnina na beogradskoj opštini Zvezdara u kojoj živi u velelepnoj kući.
Priča o lošem stanju u policiji, i odgovornosti za to što pojedini kriminalci neometano deluju decenijama, protegla se i do bivše vlasti.
Ivica Dačić, bivši ministar policije, odbacio je kritike Borisa Tadića da je on odgovoran što nije smenjen vrh policije, i izjavio da je odgovornost upravo na prošlom predsedniku Srbije.
„Oni koji su vodili Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju službi bezbednosti jednostavno su imali uslov da policijski vrh ostane takakv kakav je do danas bio. I svi znaju da ih ja tu nisam čuvao. Svi znaju da su oni upravljali policijom i kontrolisali je. Preskačući mene kao ministra“, naveo je Dačić.
Tadićeva Nova demokratska stranka navela je da je Dačić na funkciji ministra bio šest godina i da je isključivo on odgovoran za loš rad MUP-a.
Iako je i javnosti već godinama jasno da su neophodne suštinske reforme u policiji, ostalo je nejasno šta je pozadina višenedeljne kampanje u medijima o kriminalu unutar srpske policije uoči rokada u MUP-u.
Mladen Lojović, bivši policajac, kaže da je u Srbiji uobičajeno da svaka nova vlast na važne pozicije dovodi svoje kadrove.
„Ne vidim da će biti bolje, ali ni gore, mislim da će policija raditi kao i do sada. Mislim da su ove smene iskorišćene za jednu populističku tezu da će sada doći drugi ljudi i iskoreniti kriminal. A ono što su rekli da su dobro radili ali će ipak da ih smene, to mi je potpuno nejasno... Sa svojim kadrovima ti na neki način imaš kontrolu policije. Nije ovo prvi put da se tako radi, ovo je samo prvi put da se drastično vidi. Bilo je tihih smena u policiji i postavljanja svojih ljudi i u proteklih petnaest godina. Ne očekujem da će se tu išta promeniti“, naglašava Lojović.
Poruka vlasti u vezi sa smenama u policiji bila je da sistem mora da se "resetuje" kako bi ona ponovo počela na pravi način da brine o gradjanima.
Saša Đorđević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, zajključuje da je ključ borbe protiv kriminala depolitizacija policije.
„Od prvih pokušaja reforme policije pa sve do danas postoji veliki uticaj političkih stranaka na njen rad. Veliki je problem što o mnogim važnim stvarima diskreciono odlučuje ministar policije koji, po nepisanom pravilu, gotovo uvek dolazi iz neke partije.“