Svaki drugi građanin Srbije posle nezaposlenosti korupciju smatra najozbiljnijim problemom u zemlji. Po broju predstavki koji stižu Agenciji za borbu protiv korupcije najviše je žalbi na zdravstveni sistem i javnu upravu.
To potvrđuje i predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, koja je prva videla godišnji radni izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije.
„Zapravo svaka druga osoba od testirane misli da je razlog njenom lošem porodičnom životu korupcija. Kada se pita koja korupcija, percepcija je da čak 80 odsto od ukupne korupcije odlazi na tu političku korupciju. To su sve neki parametri koji govore da je izveštaj životni i da proističe iz onoga što jeste bitno za funkcionisanje građana“, kaže predsednica parlamenta.
Građani Srbije smatraju da je korupcija najzastupljenija u političkim partijama i u zdravstvenom sektoru. Gotovo jednoglasno potvrđuju da je korupcija postala model ponašanja, način života, rada i razmišljanja:
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani o korupciji
Zaštita „uzbunjivača" jedan je od problema koji odvraća one koji žele da ukažu na korupciju jer često zbog prijave korupcije budu izloženi pritiscima.
Slabi resursi i još slabiji antikorupcijski organi teško da su garancija pozitivnim pomaci u borbi protiv korupcije. Državne regulative su nejasne i labave, a Agencija od početka rada susretala se neusaglašenim propisima.
Opstrukcija rada Agencije
Direktan pristup bazama podataka drugih institucija, poput MUP-a i Poreske uprave radi bolje kontrole imovine javnih funkcionera, glavna je prepreka koja sistemski podriva rad i efiksanost Agencije, potvrđuje to i direktorka Agencije Zorana Marković.
„Smatramo da posle dve godine ima razloga zbog čega bi sam zakon o Agenciji trebao biti 'zategnut' u određenim segmentima koji bi omogućili agenciji neposredniju i bolju kontrolu. Neposrednije nadležnosti u pogledu kontrole imovine zbog kojih možda i postoje problemi na relaciji Agencije i tužilaštva“, naglašava direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Slobodan Beljanski
U prošloj godini izrečeno je 67 mera javnim fukcionerima u oblasti sukoba interesa, dok je u 2010. Agencija izrekla 17 takvih mera.
Međutim, ni takva statistika ne menja percepciju da je korupcija je na neki način postala model života.
Problem borbe protiv korupcije se ne može orijentisati na jedan uzrok jer je to kombinacija više faktora koji deljuju udruženo, kaže Slobodan Beljanski, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije:
„U prvom redu možemo reći da su to propisi koji nisu dovoljno dosledni i koji nedaju u dovoljnoj meri nezavisnim kontrolnim telima pravo da utiču i da budu efikasnija. Drugi problem je opstrukcija vlasti u odnosu na mere koje se preduzimaju. Kada Agencija donese neku odluku ona se ne sprovodi. Takozvana politička korupciju i sprega političkih stranaka i javne vlasti i sektora, to je najveći i najteži oblik korupcije. To je ujedno najteže sprečiti i tiče se te takozvane sistemske korupcije“, konstatuje advokat Beljanski.
Rast percepcije korupcije u 2011 godini sa 78. na 86. mesto od 183 rangirane zemlje, govori da se korupciji dobro prima i snalazi u zemlji gde je nedavno istraživanje pokazalo da se prosečan iznos novca datog za mito kreće oko 300 evra.
Najveće prepreke u obavljanju biznisa u Srbiji su neefikasna državna birokratija, korupcija. Tu se štete verovatno mogu meriti i milionima.
