Korona virus stigao je i do starosedelačkih zajednica duboko u Amazonu koje bi mogle pretrpeti katastrofalne posledice pandemije pošto su kroz vekove bile desetkovane bolestima koje su doneli evropski osvajači, pišu svetski mediji.
Prvi slučaj
Među starosedelačkim narodima Brazila prijavljen je prvi slučaj zaraze korona virusom, pošto je jedna žena u selu duboko u amazonskoj prašumi testirana pozitivno, preneo je Rojters (Reuters).
Zdravstveni stručnjaci, ističe Rojters, upozoravaju da bi širenje virusa moglo biti smrtonosno za 850.000 pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, koji su vekovima bili desetkovani bolestima koje su doneli Evropljani, od malih boginja i malarije do gripa.
Zdravstvena služba Sesai za starosedeoce pri Ministarstvu zdravlja saopštila je da je 20-godišnja žena iz plemena Kokama pozitivno testirana na virus u okrugu Santo Antonio du Isa, blizu granice s Kolumbijom, na nekih 880 kilometara uz reku Amazon od grada Manaus.
U istom okrugu potvrđena su četiri slučaja korona virusa, među kojima je brazilski lekar koji je prošle nedelje bio pozitivan, što je, kako ukazuje Rojters, izazvalo strah da bi epidemija s pogubnim posledicama mogla da se proširiti na udaljene i ranjive starosedelačke zajednice.
Sesai je naveo da je žena medicinska radnica bila u kontaktu s tim lekarom. Ona je jedina osoba koja je pozitivna od 15 zdravstvenih radnika i 12 pacijenata testiranih pošto je otkriveno da je lekar zaražen virusom. Žena nije pokazivala simptome Covid-19 i izolovana je u porodici.
Starosedeoci pokušavaju sami da se zaštite
Dok brazilski političari na čelu s predsednikom Žairom Bolsonarom (Jair) šalju mešovite poruke o korona virusu, Brazilci u ranjivim zajednicama poslednjih dana uzeli su stvari u svoje ruke u naporu da se zaštite od virusa, piše Njujork tajms (The New York Times).
I pored rasta obolelih i umrlih od korona virusa, Bolsonaro je negirao ozbiljnost pandemije. S druge strane, kako ukazuje američki list, guverneri brazilskih država su sredinom marta pozvali građane da ostanu u kućama, ali ih je predsednik oštro kritikovao da su podlegli "histeriji" i tvrdio da preteruju s podacima o žrtvama korona virusa zarad političke koristi.
Od pojave korona virusa prvi put u Brazilu krajem februaru, Covid-19 se brzo proširio zemljom s centima žarišta u Sao Paulu i Rio de Žaneiru. Do četvrtka je oboleo 6.931 čovek, dok su preminule 244 osobe. Bolsonaro je, ukazuje list, utorak uveče ozbiljnije govorio o korona virusu rekavši da je to "najveći izazov naše generacije", ali nije podržao stroge mere karantina.
U pokušaju da zaštite ranjive autohtone zajednice, starosedelački lideri su zatvorili pristup udaljenim selima, u nekim slučajevim postavljajući barikade na puteve, u strahu da bi korona virus mogao pogoditi cele zajednice koje imaju ograničen pristup medicinskoj zaštiti.
Aktivisti za prava starosedelaca, dodaje Njujork tajms, kažu da postoji velika opasnost na teritorijama starosedelaca u koje su zašli rudari i drvoseče bez dozvola, a takođe postoji zabrinutost za nekontaktirana plemena do kojih pokušavaju da dopru evangelistički misionari.
"Korona virus bi mogao da nas zbriše"
Starosedelačke grupe širom Južne Amerike blokiraju svoja sela i povlače se u svoje tradicionalne šumske i planinske domove u naporu da izbegnu potencijalno kataklizmičku pretnju korona virusa, piše Gardijan (The Guardian).
Poslednjih dana, kako je broj zaraženih u Južnoj Americi približavao broju od 10.000, autohtoni narodi u Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu su počeli da preduzimaju mere zaštite od, kako kažu, istorijske pretnje. "Korona virus bi mogao da nas zbriše", upozorio je Janukula Kaiabi, vođa starosedelaca u brazilskom nacionalnom parku Šingu, na južnim obodima Amazona gde živi oko 6.000 ljudi iz 16 različitih plemena.
Zdravstveni stručnjaci kažu da veoma zarazne bolesti poput malih i velikih boginja ili virusa gripa imaju dugu istoriju "desetkovanja" autohtonih zajednica i da predstavljaju posebnu pretnju za više od 100 izolovanih grupa u Brazilu, ukazuje Gardijan, ističući da širom Južne Amerike postoje sliči strahovi, posebno što bi zbog načina na koji starosedeoci žive u zajednici prenošenje moglo biti veoma brzo s ekstremno visokom stopom smrtnost.
Nedavne studije, podvlači britanski list, pokazuju da su bolesti kao velike i male boginje koje su između kraja 15. i 17 veka doneli evropski osvajači, možda izbrisale do 90 odsto prekolumbijskog stanovništva u Americi – možda i 55 od 60 miliona ljudi koliko se procenjivalo da je živelo na američkim kontinentima.
Na jugu Kolumbije oko 200 pripadnika polunomadskog naroda Nukak počelo je da se povlači iz gradove u udalje rezervate. Zdravstveni stručnjaci, ističe Gardijan, kažu da je povlačenje dugotrajna praksa južnoameričkih starosedelačkih zajednica kao tehnika preživljavanja koja se prenosi s generacije na generaciju, ali upozoravaju da takve taktike nose rizike. Ako oni koji se vrate u udaljena sela iz gradova ne budi prikladno izolovani ili testirani pre povratke, kući mogu doneti korona virus s katastrofalnim posledicama.