Lečenje krvnom plazmom samo eksperimentalno na Zapadnom Balkanu

Istorijska objava - ovako je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp opisao odluku američke Agencije za hranu i lekove da hitno odobri lečenje COVID-19 krvnom plazmom pacijenata koji su se oporavili.

Odluci te institucije prethodila su ispitivanja na klinikama u SAD koja su obuhvatila desetine hiljada pacijenata, ali zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da se lečenje krvnom plazmom koja sadrži antitela na korona virus i dalje smatra „eksperimentalnom terapijom“ i da su preliminarni rezultati o njenoj delotvornosti i dalje „neubedljivi“.

Brojne države, uključujući Kinu, Rusiju i članice Evropske unije ispituju učinikovitost lečenja infekcije korona virusa krvnom plazmom onih koji su se izlečili.

U zemljama regiona „pionir“ u primeni ove terapije bila je Srbija, gde se krvna plazma izlečenih od COVID-19 prikuplja od aprila. Radio Slobodna Evropa (RSE), međutim, od Ministarstva zdravlja Srbije nije dobio precizne podatke koliko se ovaj metod pokazao kao uspešan.

Na Kosovu i u Bosni i Hercegovini i dalje razmatra uvođenje terapije krvnom plazmom, a Crna Gora, prema rečima zdravstvenih zvaničnika, za sada nema kapacitete za prikupljanje krvne plazme.

U Srbiji terapija plazmom od aprila

U Institutu za transfuziju krvi Srbije za RSE je rečeno da je od aprila prikupljeno više od 1.000 jedinica krvne plazme građana koji su se oporavili od bolesti COVID-19. Pojedini građani su krvnu plazmu donirali i više puta.

Oko 200 pacijenata na lečenju od korone u Srbiji je primilo krvnu plazmu kao dodatni vid terapije, podaci su Instituta.

Predrag Đelevski iz mesta Glogonj u Vojvodini, četrdesetak kilometara udaljenog od Beograda, prvi je građanin Srbije koji je nakon oporavka od COVID-19 donirao krvnu plazmu.

Korona virus je imao u martu ove godine, kada su se i javili prvi slučajevi zaraze u Srbiji. Nakon izlaska iz bolnice, više negativnih testova na virus i neophodnih pregleda, Predrag Đelevski je krvnu plazmu prvi put donirao 11. aprila, a nakon toga bio je donor još tri puta.

„Odluka (da budem donor) pala je jako brzo. Imao sam male konsultacije sa porodicom i nakon toga sam odlučio da odem da doniram plazmu. Ja sam i dobrovoljni davalac krvi, već nekih petnaestak puta sam dao krv, tako da nisam imao neku veliku dilemu“, rekao je Đelevski za RSE.

Oko 200 pacijenata na lečenju od korone u Srbiji je primilo krvnu plazmu kao dodatni vid terapije

Sam proces plazmaferaze – procesa u kojem se iz krvi izdvaja njen tečni deo, krvna plazma, opisao je kao „rutinski“.

„Kao kad se daje krv, samo što je malo duži proces, jer se u toj mašini obrađuje krv, izdvaja se samo krvna plazma, a ostatak krvi se vraća u organizam. Traje oko sat vremena“, objasnio je Đelevski.

Dodao je i da je nije želeo da sazna ime pacijenta kojem je tada prvi put donirao krvnu plazmu.

„Dajem plazmu da bih nekome pomogao, nije uopšte bilo bitno kome. Treba biti solidaran u teškim trenucima kao što su ovi“, napomenuo je on.

Istakao je da nije imao nikakve nuspojave nakon što je donirao krvnu plazmu i da proces nije bio bolan. Nakon što je poslednji put bio donor, javljeno mu je da u krvi više ne poseduje antitela na korona virus.

Ko može da donira krvnu plazmu?

Da bi neko bio donor krvne plazme mora da ispuni određene kriterijume, napominje transfuziolog Nataša Vavić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

„To su osobe koje su preležale COVID-19 i imaju dokaze o tome (rezultate testova) i da su dve nedelje bez simptoma. Davalac plazme mora biti zdrava osoba. Osnovni princip je da mi ne smemo da naudimo ni davaocu, ni primaocu“, ističe ona.

Potencijalni davaoci prolaze određene lekarske preglede i laboratorijske analize. Davaoci mogu da budu zdrave osobe od 18 do 60 godina, teže od 60 kilograma, sa adekvatnom krvnom slikom i dovoljnom količinom antitela na korona virus koje je organizam razvio.

„Imamo tačno određene kriterijume za trajno odbijanje potencijalnih donora i privremeno odlaganje“, rekla je Vavić.

Za sada se dobrovoljno prikupljanje krvne plazme obavlja u dva grada – na Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu i u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine u Novom Sadu. Najavljuje se i mogućnost da se krvna plazma donira i u Nišu, Kragujevcu i Užicu.

Davaoci mogu da budu zdrave osobe od 18 do 60 godina, teže od 60 kilograma, sa adekvatnom krvnom slikom i dovoljnom količinom antitela na korona virus koje je organizam razvio (fotografija iz jedne od beogradski bolnica)

Doktorka Vavić naglasila je da se u procesu prikupljanja krvne plazme Srbija oslanja na više međunarodnih protokola.

„To smo sublimirali i napravili naše protokole i kako se do kojih saznanja dolazi, mi i te protokole prilagođavamo i dopunjujemo“, rekla je ona.

Ali, i dalje je reč o eksperimentalnoj metodi.

„Mi kad izdajemo plazmu, mi moramo na tom produktu da napišemo da je za eksperimentalne svrhe. Ona je apsolutno bezbedna, svi davaoci su prošli testiranja na sve prenosive bolesti“, napomenula je ona.

Kako se koristi u lečenju u Srbiji?

Oni koji su preležali korona virus, uspeli su zahvaljujući tome što je njihov organizam „razumeo“ kako da pobedi virus i imuni sistem je stvorio antitela - belančevine koje neutralizuju virus.

Te belančevine nalaze se u krvi, odnosno u njenom tečnom delu, koji se zove plazma. Plazma oporavljenih naziva se rekonvalescentna plazma.

Zagovornici lečenja korone krvnom plazmom u svetu smatraju da se, ukoliko pacijent primi krvnu plazmu sa antelima osobe koja se oporavila, u organizmu pacijenta stvara ono što je poznato kao - pasivni imunitet. To im pomaže da se bore sa infekcijom.

Reč je o novom i nedokazanom metodu u borbi protiv korona virusa, ali taj metod nije nepoznat u medicini. Korišćen je u lečenju obolelih tokom pandemije gripa 1918. godine, čak i ranije, u borbi protiv bakterijske infekcije – difterije.

Transfuzija plazmom je prevaziđena kasnijim razvojem vakcina i antibiotika, ali se ovaj način ponovo primenjuje u borbi protiv novih pretnji.

Stručnjaci koji širom sveta zagovaraju ovaj metod lečenja, ističu da on ne šteti ni primaocu, ni davaocu.

Kako se u Srbiji primenjuje lečenje krvnom plazmom rekonvalescenata za RSE je objasnila doktorka Jelena Suzić Lazić, internista u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“ u Beorgadu.

Prema njenim rečima, pre nego što se pacijent podvrgne ovoj terapiji, sastaje se lekarski konzilijum koji donosi odluku.

Lekari se vode smernicama iz Nacionalnog protokola Srbije za lečenje bolesti COVID-19, a u KBC „Dragiša Mišović“ do sada je pet pacijenata primilo rekonvalescentnu plazmu. U tim slučajevima to je bila eksperimentalna dopunska terapija.

„Što se tiče samog odabira pacijenata, to su bili oni sa bržim i naglim pogoršanjem bolesti i sa umerenom ili teškom kliničkom slikom, ali ne pacijenti koji su na respiratoru“, istakla je Suzić Lazić.

Kriterijumi su i da je kod pacijenta prošlo manje od dve nedelje od početka bolesti i da imaju jasno pozitivan PCR test na korona virus.

„Prednost su imali pacijenti koji su imali pozitivan PCR test, a negativan serološki test, odnosno test na antitela, koji su imali nižu saturaciju (zasićenost krvi kiseonikom), lošije kliničko stanje, kao i oni pacijenti kod kojih smo već iscrpeli prethodne terapijske mogućnosti u lečenju COVID-19, a oni su uprkos tome imali napredak bolesti“, objasnila je doktorka.

Koliko je bezbedno?

Ona napominje da se radi o „vrlo bezbednoj intervenciji“ i poziva se i na istraživanje Mejo (Mayo) klinike u Sjedinjenim Američkim Državama. To istraživanje je obuhvatilo 35 hiljada pacijenata koji su dobili krvnu plazmu rekonvalescenata.

„Pokazalo se da su pacijenti imali veoma retko, čak u manje od 1 odsto slučajeva, teške neželjene reakcije na primenu plazme, pa nas to ohrabruje da je rizik po te pacijente kojima smo se odlučili da damo plazmu zaista nizak“, istakla je ona.

„Čak se smatra da ovi efekti nemaju mnogo veze sa davanjem plazme, nego sa osnovnom bolešću, odnosno COVID-19“, objašnjava Suzić Lazić.

Ipak, podataka na nivou države o uspešnosti lečenja krvnom plazmom, još uvek nema.

„Verujem da se podaci o tim pacijentima na nivou Srbije čuvaju i prate, i da ćemo uskoro dobiti nacionalne preporuke o samoj primeni plazme“, rekla je Suzić Lazić za RSE.

Ipak, podataka na nivou države o uspešnosti lečenja krvnom plazmom, još uvek nema (fotografija iz jedne od beogradskih bolnica)

Nedovoljno podataka o terapiji

U danu kada je objavljena odluka američke Agencije za hranu i lekove da po hitnom postupku odobri lečenje krvnom plazmom, ministar zdravlja SAD Alex Azer ovu terapiju nazvao je „obećavajućom“.

„Podaci koje smo dobili govore da pacijenti koji dobiju plazmu tri dana nakon postavljanja dijagnoze imaju najveći benefit. Terapija je primenjena na više od 70.000 pacijenata pozitivnih na korona virus, reč je o pacijentima ispod 80 godina koji nisu bili na respiratoru", rekao je Azer.

Ipak, visoka zvaničnica u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, doktorka Soumia Svaminathan, napomenula je da ta organizacija terapiju krvnom plazmom i dalje smatra „eksperimentalnom“, da su kliničke studije o učinkovitosti terapije bile male i da su pružile „dokaze niskog kvaliteta“. Ona je dodala i da je ovaj vid lečenja teško standardizovati, jer ljudi proizvode različite količine antitela.

Doktor Bruce Ailvard, savetnik šefa SZO, izjavio je da terapija rekonvalescentnom plazmom može da dovede i do nuspojava - od blage groznice i temperature do težih oštećenja pluća.

Nacionalna kampanja „Doniraj plazmu“

Početak nacionalne kampanje u Srbiji „Doniraj plazmu, spasi nekome život“ proglasila je premijerka Ana Brnabić 17. aprila, nešto više od mesec dana nakon uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa.

U danu kada je u Srbiji, prema zvaničnim podacima, bilo 534 izlečenih od korona virusa, premijerka je početak lečenja krvnom plazmom označila kao „simbolični ulazak u sledeću fazu borbe“ i pozvala sve izlečene da budu donori.

„Sve ovo je pokazalo da nimalo ne zaostajemo za mnogo naprednijim i bogatijim zemljama. Terapija krvnom plazmom se primenjuje u određenom broju zemalja, ali u Francuskoj i Sjedinjenim Državama je u pripremi, a mi je sprovodimo“, rekla je tada premijerka.

Na istoj konferenciji za novinare, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škondrić naglasila je da je ovo prvi put da se u Srbiji tokom epidemije krvna plazma primenjuje u terapijske svrhe.

„Zbog toga je bilo neophodno usaglasiti protokol sa protokolima okolnih zemalja i sa stručnjacima iz Kine koji su nam mnogo pomogli. Mi smo odmah krenuli sa nabavkom opreme i na taj način proširili svoje kapacitete", objasnila je direktorka RFZO.

u Crnoj Gori krvna plazma ne koristi za lečenje infekcije korona virusom (na fotografiji Klinički centar u Podgorici)

SZO u Crnoj Gori: Eksperimentalna terapija

Na stav Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o krvnoj plazmi kao eksperimentalnoj terapiji u kliničkim ispitivanjima podsećaju i u Kancelariji SZO za Crnu Goru.

Šefica Kancelarije SZO u Crnoj Gori Mina Brajović ističe da ta međunarodna organizacija sprovodi opsežnu analizu kojom su obuhvaćeni rezultati kliničkih ispitivanja plazme rekonvalescenata.

„Dakle- kako sada stvari stoje, SZO preporučuje tretman rekonvalescentnom plazmom- znači tečnim dijelom krvi dobijene od pacijenata koji su preležali virus, ali samo u okviru kliničkih ispitivanja, kao najučinkovitiju strategiju za ispitivanje djelotvornosti i bezbjednosti ove eksperimentalne terapije“, navela je Brajović u pisanom odgovoru za RSE.

Ona dodaje i da još uvek nije prikupljeno dovoljno kliničkih dokaza da bi SZO objavila zvanične smernice za upotrebu krvne plazme rekonvalescenata u lečenju COVID-19.

Crna Gora bez laboratorije za uzimanje plazme

Da su u Crnoj Gori krvna plazma ne koristi za lečenje infekcije korona virusom za RSE podseća direktorka Zavoda za transfuziju krvi Crne Gore Gordana Rašović.

„Odmah nakon prvog objavljivanja ljekara iz Kine o primjeni konvalescentne plazme kod pacijenata u aktunom stadijumu oboljenja, koja mora zadovoljiti određene preduslove, kao i propisana TITRA IGG antitijela da bi primjena uopšte imala efekta, mi smo počeli pripremu protokola za prikupljanje plazme rekonvalescenata“, rekla je Rašović.

Iako je protokol brzo pripremljen, Rašović napominje da je za efikasno lečenje krvnom plazmom i određivanje da li se u krvi donora nalaze odgovarajuća antitela neophodno da se uradi test neutralizacije. Taj test zahteva specijalnu opremu i posebne uslove zaštite u laboratorijama.

„Naša zemlja ne posjeduje ovakvu vrstu laboratorije, a i relativno mali broj slučajeva zaraženih virusom SARS -COV-2 u našoj zemlji dovodi u pitanje njeno osnivanje, imajući u vodu da to zahtijeva velika finansijska sredstva“, rekla je Rašović.

Prema njenim rečima, sva dosadašnja saznanja o upotrebi krvne plazme u lečenju obolelih od COVID-19 „zasnivala su se samo na prezentaciji pojedinačnih slučajeva, sa veoma različitim efektima i postignutim rezultatima“.

BiH: Odluke o lečenju na nivou entiteta

U Bosni i Hercegovini (BIH) nije počelo lečenje obolelih od korona virusa krvnom plazmom, niti je bilo zvaničnih razgovora o tome na nivou države. Za sada, tek pojedini stručnjaci iznosili su vlastito mišljenje o tome koja je terapija najbolja.

Direktorka Zavoda za transfuzijsku medicinu Federacije BiH Jasmina Kurilić istakla je za RSE da bi ta ustanova mogla da prikuplja krvnu plazmu osoba koje su preležale COVID-19, ali da to prvo treba da odobri federalno Ministarstvo zdravlja.

„Do sada smo razvili protokol za prikupljanje konvalescentne plazme i formirali radnu grupu koja bi provodila potrebne aktivnosti. Naglašavam da će se to desiti tek nakon odobrenja Ministarstva zdravstva Federacije i uključivanja kliničara. Jer, to je posao koji se očekuje od transfuziologa i kliničara u kliničkim centrima i bolnicama“, rekla je Kurilić.

Ona je napomenula da Zavod raspolaže sa aparaturom koja se redovno servisira i kadrom koji prikuplja matične ćelije i trombocite na istom aparatu koji se koristi za prikupljanje krvne plazme. Prema rečima doktorke Kurilić, metoda je skoro istovetna.

„Potrebna je dodatna edukacija jer se radi o dodatnim setovima, malo drugačijim nego što ih sada koristimo. Zavod ima informacioni sistem, ima prostor za skladištenje plazme na odgovarajućoj temperaturi. Plazma se prikuplja procesom afareze, tako da je potrebno nabaviti setove koji se uključuju na aparat koji već imamo“, istakla je ona.

Još jedan uslov, ističe doktorka Kurilić, je i nabavka testova koji utvrđuju da li osoba koja je preležala COVID-19 ima odgovarajuća antitela koja bi mogla da pomognu u izlečenju.

U BiH nije počelo lečenje obolelih od korona virusa krvnom plazmom, niti je bilo zvaničnih razgovora o tome na nivou države (fotografija iz jedne od dvije bolnice u Sarajevu)

A u drugom bh. entitetu, Republici Srpskoj (RS), ministar zdravlja Alen Šeranić izjavio je na jednoj od konferencija za medije da se razmatra mogućnost prikupljanja krvne plazme.

"Informisani smo o potrebnoj opremi i neophodnom kadru, kako bi pacijenti, koji imaju pretpostavke i koji bi mogli da daju plazmu, to i učinili", rekao je Šeranić i dodao da je Zavod za transfuziju RS u Banjaluci napravio pregled potrebnih resursa.

Kosovo razmatra lečenje plazmom

Kosovo razmatra mogućnost da se terapija krvnom plazmom koristi u lečenju obolelih od COVID-19. Ministarstvo zdravlja, međutim, još uvek nije donelo konačnu odluku o tome.

Infektolog Šemsedin Drešaj smatra da se taj vid terapije može koristiti i na Kosovu.

„S obzirom na to da je američka administracija odobrila tu metodu kao način tretiranja obolelih pacijenata od COVID-19, mislim da to može da se sprovede bez problema i kod nas, ukoliko tehnički i profesionalni kapaciteti Nacionalnog centra za transfuziju krvi to omoguće”, rekao je on.

Kosovo razmatra mogućnost da se terapija krvnom plazmom koristi u lečenju obolelih od COVID-19 (fotografija iz bolnice u Prištini)

Direktorka Nacionalnog centra Kosova za transfuziju krvi Bukurije Žubi (Zhubi) rekla je za RSE da se “razmatraju procedure o mogućnosti upotrebe krvne plazme kao leka koji se još uvek istražuje”.

Po njenim rečima, najpre treba odobriti procedure, a potom sakupiti krvnu plazmu. Na Kosovu se, inače, više od 8.000 građana oporavilo od korona virusa, što znači da bi oni mogli biti potencijalni donori, ukoliko se terapija krvnom plazmom odobri.

EU finansira prikupljanje plazme

Susedna Hrvatska, članica Evropske unije (EU), polovinom jula ove godine objavila je da počinje dobrovoljno prikupljanje krvne plazme od građana koji su preležali COVID-19, te da će se krvna plazma prikupljati od donora u Zagrebu, Rijeci, Osijeku i Splitu.

Evropska komisija je 31. jula objavila da je obezbeđeno 40 miliona evra za nabavku opreme za plazmaferezu. Pomoću te opreme se prikuplja krvna plazma od davalaca. Zdravstvene institucije u širom EU u kojima se obavlja transfuzija krvi pozvane su da se prijave za finansiranje u roku od mesec dana.

„Rekonvalescentna plazma može biti obećavajući tretman za lečenje COVID-19. Ovim finansiranjem napravili smo korak dalje u prikupljanju krvne plazme … Nastavićemo da istražujemo sve moguće opcije kako bismo podržali razvoj i pristup sigurnim i efikasnim tretmanima za COVID-19 i kako bismo zaštitili naše građane“, rekla je evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides.

Smernice za prikupljanje i transfuziju rekonvalsescentne plazme za lečenje COVID-19 Evropska unija objavila je početkom aprila ove godine, a u junu su smernice dopunjene.

Evropska komisija sarađuje sa državama članicama, Evropskim centrom za sprečavanje i kontrolu bolesti i drugim zdravstvenim institucijama u studiji koja ispituje delotvornost rekonvalescentne plazme u lečenju COVID-19.

Cilj je da se u bazi koja je dostupna svima prikupe podaci zdravstvenih ustanova o doniranju krvne plazme, kliničkim ispitivanjima i ishodima u lečenju, kako bi se na nivou Evropske unije utvrdili dokazi o bezbednosti i delotvornosti ove terapije.

*Saradnja na tekstu: Amra Zejneli, Jasna Vukićević i Gordana Sandić-Hadžihasanović