Broj smrtnih slučajeva od virusa korona u Srbiji i dalje je predmet polemika, a dodatnu pažnju izazvala je izjava premijerke Srbije Ane Brnabić u kojoj je metodologiju po kojoj Srbija računa umrle objasnila primerom nesreće u saobraćaju.

"Recimo, ja imam simptome, odem u COVID ambulantu i tamo dobijem pozitivan nalaz i tamo me upišu u bazu podataka. Krenem na Infektivnu kliniku i udari me autobus. U toj bazi podataka ja sam preminula. Mislite da treba da se brojim kao preminula od COVID-19. Takvih je XY slučajeva", rekla je Brnabić gostujući na TV Pink 28. juna.

Nedoumice su pojačane otkako je žarište epidemije buknulo u opštinama Raškog okruga na jugozapadu Srbije, Novom Pazaru i Tutinu, gde je, prema najnovijim podacima tamošnjeg Zavoda za javno zdravlje, registrovano ukupno 608 slučajeva infekcije virusom korona (509 u Novom Pazaru i 99 u Tutinu). Takođe, u medijskim izveštajima se navodi da nema dovoljno medicinske opreme niti zdravstvenog kadra.

Premijerka i ministar zdravlja u Vladi Srbije, Zlatibor Lončar, su izviždani 30. juna prilikom posete bolnici u Novom Pazaru, oko 260 kilometara od Beograda, u kojem je proglašena vanredna situacija zbog korona virusa.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tokom posete novopazarskoj Opštoj bolnici u utorak izjavio da je manje od deset ljudi u Novom Pazaru preminulo sa potvrđenim prisustvom korona virusa.

"Znači, imamo osam ili devet ljudi koje možemo da povežemo sa koronom", rekao je Lončar novinarima tom prilikom. Njegov govor je grupa okupljenih građana pratila sa glasnim negodovanjem i uz povike "ostavka".

Premijerka i ministar su takođe istakli da se ovih dana u medijima moglo pročitati i čuti mnogo dezinformacija o stanju u Novom Pazaru.

Kakva je situacija u Tutinu?

Međutim, dr Mithat Eminović, epidemiolog u Domu zdravlja u Tutinu, oko 36 kilometara udaljenom od Novog Pazara, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je epidemiološka situacija na tom području loša i da na dnevnom nivou u COVID ambulantu dođe između 40 i 50 pacijenata sa simptomima bolesti COVID-19.

On dodaje da indirektni pokazatelji govore da je stopa smrtnosti u toj opštini velika.

"Rođen sam u Tutinu i tu živim već 55 godina i ne sećam se da smo imali ovakvu situaciju da svakoga dana ima po nekoliko sahrana. To je indirektni pokazatelj, a ja vam kažem da ti ljudi uglavnom umiru u kućnim uslovima. Ne sporim da ima i drugih uzroka smrti, ali ogromna većina sigurno ima taj virus. Ali, zvanične podatke nemamo, jer ti ljudi nisu umrli u zdravstvenim institucijama", objašnjava Eminović.

Ministar demantuje navode

Na pitanje novinara da li se broj sahrana na području Novog Pazara i Tutina poslednjih dana ne slaže sa zvaničnim brojem preminulih od COVD-19, ministar zdravlja je rekao "ne možete da nas optužujete zato što je neko umro kod kuće".

Odgovarajući na navode da je jedan broj ljudi iz Novog Pazara prethodnih dana sahranjen u limenim sanducima, Lončar je kazao da se to radi čak i kad postoji sumnja da je neko preminuo od korona virusa.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Srbije, tokom obraćanja građanima ispred Opšte bolnice u Novom Pazaru. 30. jun 2020.

Štab za vanredne situacije Novog Pazara objavio je 28. juna da je na poslednjoj sednici izdao naredbu za nabavkom limenih sanduka i vreća za posmrtne ostatke.

"Gradski štab za vanredne situacije ovu nabavku je izvršio u cilju predostrožnosti i imajući u vidu povećan broj zaraženih, kako bi se zaštitilo stanovništvo, a u skladu sa zakonom koji obavezuje da potencijalni preminuli ni na koji način nisu izvor zaraze", navodi se u saopštenju na sajtu Štaba.

Prema podacima Ministarstva zdravlja za 30. jun, u poslednja 24 sata u Srbiji su od posledica COVID-19 preminule još tri osobe, čime je ukupan broj preminulih porastao na 277.

BLOG UŽIVO: Zbivanja o pandemiji u svetu i na Zapadnom Balkanu

Epidemiolozi nisu upućeni

Sumnju u zvaničan broj preminulih pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u kojem se navodi da podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Komentarišući taj tekst, dr Srđa Janković, imunolog i član Kriznog štaba za borbu protiv COVID-19, izjavio je 28. juna u emisiji "Utisak nedelje" da te podatke svakako treba proveriti, kako bi se utvrdila istina.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da je reč o sirovim podacima, koji nisu prošli sve provere.

"Ja nisam video podatke iz te baze i ja ne prejudiciram šta je istina. Najvažnije je da se što pre do te istine dođe, a do nje se može doći samo sravnjivanjem svakog pojedinačnog podatka u toj bazi sa zvaničnim podacima", rekao je Janković.

Čeka se odgovor Kriznog štaba

RSE je pokušao da od nekoliko članova Kriznog štaba dobije odgovor na pitanje koliko je ukupno ljudi pozitivnih na korona virus preminulo u Srbiji od početka pandemije, bez obzira na to da li je COVID-19 ustanovljen kao uzrok smrti. Takođe, zanimalo nas je i da li se počelo sa proverom podataka iz teksta BIRN-a, ali do zaključenja teksta nismo uspeli da stupimo u kontakt sa članovima Kriznog štaba.

Ni u Insititutu za javno zdravlje Srbije "Batut" Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor na pitanje da li su podaci koje je objavio istraživački portal BIRN verodostojni i kako je došlo do razlike u broju između BIRN-ovih i zvanično objavljenih podataka na sajtu Ministarstva zdravlja.

Batut smo pitali i koju metodologiju Srbija koristi kada određuje ko je umro od posledica zaraze COVID-19, da li su u statistiku ušle i osobe sa simptomima bolesti koje su umrle van bolnica, kao i oni koji su imali simptome zaraze korona virusom, ali im nije urađen test.

Ostalo je bez odgovora i pitanje da li će Srbija raditi reviziju broja umrlih od korona virusa i na koji način će se to sprovoditi.

Smernice vrlo jasne

Međunarodne smernice SZO nalaze se i na sajtu Instituta "Batut" i u njima se jasno navodi da "COVID-19 treba upisati u obrazac Potvrde o smrti za SVE umrle kod kojih je ova bolest izazvala ili se pretpostavlja da je prouzrokovala ili doprinela smrti".

Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša rekao je 25. juna za televiziju N1 da predstavništvo SZO u Srbiji nije imalo uvid u podatke koje je objavio BIRN.

"Mi smo organizacija koja služi državama članicama i dobijamo zvanične podatke od državnih institucija. To nam omogućuje da imamo uporedive podatke iz različitih država", objasnio je on.

Ivanuša je dodao da SZO nema pristup bazi na koju se poziva BIRN, te da ta međunarodna organizacija nema "nikakav instrument, dokument, međunarodni sporazum koji bi nam dao pravo na tako nešto".

Podaci o broju zaraženih korona virusom po gradovima objavljuju se na sajtu Statistika COVID-19 u Srbiji. Međutim, poslednji podaci na sajtu su od 10. juna, odnosno od pre 20 dana.

Broj umrlih od korona virusa se daje na nivou cele Srbije i na sajtu nisu dostupni podaci po gradovima.

Epidemiolog Predrag Đurić rekao je za RSE da je uputstvo SZO vrlo jasno i vrlo jednostavno, ali i da prijavljivanje smrtnih ishoda predstavlja "komplikovan proces" širom sveta, pa i u Srbiji.

"Poznato je da prijavljivanje smrtnih ishoda nije dobrog kvaliteta, jer nije jednostavno u svakom slučaju odrediti šta je bio neposredni, a šta osnovni uzrok smrti, i lekari koji prijavljuju gledaju na to kao na statističku stvar i ne ulažu dovoljno truda", objasnio je Đurić, koji u Ukrajini rukovodi projektom Evropske unije za reformu javnog zdravstva.

Poređenja sa drugim državama

Metodologija prijavljivanja smrti od novog korona virusa se, prema rečima Đurića, razlikuje od države do države od početka epidemije.

"Neke zemlje su se opredelile da prijavljuju smrtne slučajeve u bolnicama, neke samo kod onih koji su imali potvrđene laboratorijske nalaze, neke su prijavljivale sve slučajeve – i one koji su umrli kod kuće i kod kojih se samo sumnjalo na COVID-19 na osnovu kliničke slike. Postoji šarolikost koja otežava poređenje zemalja", objasnio je sagovornik RSE.

On ističe da je tekst portala BIRN doveo u pitanje to kakva se zaista metodologija primenjuje u Srbiji i na koji način se upravlja tim podacima.

"Ono što mene naročito brine je što mi još uvek nemamo ozbiljan, stručan odgovor koji stiže iz Batuta (na BIRN-ov tekst)", rekao je Đurić.

Ko kontroliše nošenje maski u beogradskom prevozu?

Drugi problem, napomenuo je Đurić, je da su i članovi Kriznog štaba izjavili da ni oni nisu imali uvid u te podatke, kao i da gradski zavodi za javno zdravlje nisu mogli sami da saopštavaju podatke, već da se oni centralizuju u "Batutu".

"To su podaci od javnog značaja i oni bi na pragu treće decenije 21. veka, kad smo već duboko zagazili u informatičku eru, morali biti dostupni javnosti i interpretirani na način da ih javnost razume", istakao je on.

Đurić je napomenuo i da je stručna praksa koja se primenjuje u svetu provera podataka o broju umrlih.

"Pored ovih ljudi kojima je postavljena dijagnoza novog korona virusa, pa su preživeli ili nisu, postoji i značajan broj onih kod kojih infekcija nije laboratorijski potvrđena, ali su preminuli u kućama ili u ustanovama. Za pravi odgovor 'revizija' bi bila korisna i onda bismo mogli na pravi način da sagledamo na koji način je korona virus pogodio populaciju u Srbiji", rekao je Đurić.

Kontradiktorne poruke

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za RSE da javnost od članova Kriznog štaba dobija "sasvim kontradiktorne poruke, i onda se ne zna šta je istina". On je podsetio na ranije izjave predstavnika vlasti u Srbiji i članova Kriznog štaba:

"Predsednik države je rekao da za razliku od svih ostalih (država) mi evidentiramo kao umrle od COVID-19 sve koji su pozitivni, makar umrli od infarkta. To je potvrdio i član Kriznog štaba Predrag Kon, to je i na sajtu Instituta 'Batut' i to je u skladu sa stavom Svetske zdravstvene organizacije", rekao je Radovanović.

On ističe da su nakon objave istraživačkog portala BIRN zdravstveni zvaničnici pokušali da relativizuju podatke "izjavama da može da se umre od COVID-19 i sa COVID-19".

Nedoumice o brojkama dobile su u utorak i dnevnopolitičku dimenziju. Potpresednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić i advokat Vladimir Todorić podneli su krivičnu prijavu protiv premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i četiri lekara člana Kriznog štaba, zbog sumnje u izazivanje opšte opasnosti i ugrožavanja života i zdravlja.

Tepić je, posle podnošenja prijave, novinarima rekla da postoje dokazi da su članovi Kriznog štaba vrlo svesno objavljivali javnost i manipulisali informacijama.

Nejasnoće sa brojem preminulih u svetu

Različiti podaci o broju umrlih tokom pandemije bolesti COVID-19 zabeleženi su i u državama sveta. Početkom maja "Njujork tajms" i "Fajnenšel tajms" doveli su u pitanje zvanične podatke Ruske Federacije, ukazujući na to da 70 posto smrti od virusa korona nije uključeno u zvanične podatke. S druge strane, ruska vlast je insistirala na tome da su podaci ispravni.

U Ministarstvu zdravlja Rusije su za Dojče vele rekli da je metod brojanja preminulih zasnovan na preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, šef SZO za vanredne situacije, dr Majkl Rajan, rekao je da je ruska statistika o stopi smrtnosti od korona virusa "teško razumljiva" i da je razlika između broja potvrđenih infekcija i smrti "neobična".

Podsetimo i da su polovinom aprila vlasti kineskog grada Vuhana, u kojem je izbila epidemija korona virusa, revidirale broj umrlih i povećale ga za skoro 50 odsto, a slično su uradile i vlasti u Velikoj Britaniji koje su 29. aprila podigle sa 21.000 na 26.000 nakon revizije u koju su uključili smrtne slučajeve u domovima za stare.

Saradnja na tekstu: Nevena Bogdanović