„Ukrajinska kriza je danas jedan od najvećih izazova za Evropsku uniju, koji ne utiče samo na međunarodne odnose i stabilnost jedne partnerske zemlje EU u Istočnoj Evropi, već i na stabilnost cele Unije“, zaključak je konferencije „Ukrajinska kriza – pogledi iz Ukrajine, Nemačke i Srbije“, koju su u Beogradu organizovali Centar za međunarodne odnose i Fridrih Ebert Fondacija.
Učesnici su zaključili da su „odnosi sa Rusijom poremećeni i da EU za sada nije u stanju da razvije stabilnu i koherentnu politiku prema toj državi“.
Boris Bazljevski, nekadašnji ambasador Ukrajine u Irskoj, danas vodeći ekspert Centra za ruske studije u Kijevu, ocenio je da „Rusija vodi neobjavljeni rat protiv Ukrajine“.
„To je rat između Ukrajine i Rusije, rat između Rusije i Zapada koji se vodi na teritoriji Ukrajine i dodao bih rat između onih koji se zalažu za demokratiju i onih u Kremlju koji ne prihvataju demokratske vrednosti i žele da, poput Hitlerovih nacista u prošlom veku, da nametnu vladavinu rata. Rat u Ukrajini pokazuje da Donbas nije samo budućnost Ukrajine već i budućnost čitave Evrope i čitavog sveta. Poredak je doveden u pitanje i rekao bih da se ovde ne radi o krizi u Ukrajini već o produbljavanju krize u Evropi“, rekao je Bazljevski.
EU je odlučila da produži sankcije Rusiji i da ih, kako je navedeno, „jasno poveže" sa "potpunim sprovođenjem" mirovnog sporazuma iz Minska. Poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke i predstavnik u Evropkom parlamentu, Knut Flekenštajn, smatra da se Evropa mora držati sanckija, kao vida pritiska na Rusiju.
„Ne znam koliki to ima uticaj na vladu Rusije, ali mislim da je barem nešto na šta se možemo osloniti i što bi moglo biti efikasno. Rusi moraju napustiti Ukrajinu i moraju da povuku oružje“, rekao je Flekenštajn.
Viktor Zamjatin, ekspert kijevskog Centra Razumkov, skrenuo je pažnju na to da su odnosi Ukrajine i Rusije u velikoj meri pokvareni i dodao da nema nadu u skori napredak.
„Istraživanja javnog mnjenja, sprovedena pre dve, tri, četiri ili 10 godina, pokazivala su pozitivan trend – oko dve trećine Ukrajinaca su Ruse smatrali veoma prijateljskim narodom. Ali sada, nakon poslednjeg konflikta, imamo mnogo negativnih mišljenja i ne mislimo da će posledice moći da budu popravljene u skoroj budućnosti. Naše društvo je imalo mnogo dramatičnih ljudskih, teritorijalnih, ekonosmkih i drugih gubitaka. Nosimo tešku psihološku traumu i to iskustvo nam ne dozvoljava da kažemo da očekujemo bilo kakav pozitivan razvoj“, izjavio je Zamjatin.
Dok svet sa pažnjom prati da li se i u kojoj meri mirovni sporazum iz Minska poštuje, urednik Radija Slobodna Evropa, Dragan Štavljanin, moderator konferencije koja je okupila eksperte iz Kijeva, Berlina i Beograda, upozorava da tekuća kriza u Ukrajini preti da Evropu uvede u novi hladni rat. „Nepotrebno je reći da ukrajinska kriza, koja je počela pre više od godinu dana, predstavlja najveću i najdublju krizu od kraja hladnog rata, barem u Evropi. Mnogi strahuju da smo na ivici novog hladnog rata ili da smo već u njega i skliznuli“, rekao je Štavljanin.
Ista strahovanja deli i Hajnc Albert Hutmaher, direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert. „Tekuća kriza danas predstavlja jedan od najvećih izazova za EU. Ona se ne odražava samo na međunarodne odnose i na stabilnost jedne od država – partnera EU, već takođe i na stabilnost čitave EU. Ukraijna je postala političko i vojno bojno polje između Rusije i EU. Nemačka strahuje da bi ukrajinska kriza mogla da ugrozi mirovni poredak čitave Evrope kakvu danas poznajemo“, kazao je Hutmaher.
Srbija se, zbog svojih specijalnih veza sa Rusijom i činjenice da je država kandidat za pristupanje EU, našla u nekoj vrsti procepa između dva subjekta sa kojima gaji partnerske odnose. Srbija, tako, svoju spoljnu politiku još uvek nije prilagodila spoljnoj politici EU, pre svega u odnosu prema Rusiji. Nikola Petrović, direktor Centra za međunarodne odnose, smatra zato da je Srbija pred velikim izazovom.
„Pod time podrazumevam neophodnost usklađivanja sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU na koju je Srbija obavezna kao država kandidat i pozicioniranje i odluke koje se donose na spoljnopolitičkom planu su trenutno veoma pažljivo monitorisane sa više strana i zbog trenutnog predsedavanja Srbije OEBS-om. Naravno, tu je i tradicionalno prijateljstvo između Rusije i Srbije, a i dugoročni prijateljski odnosi koje Srbija ima sa Ukrajinom, te se mi u svakom slučaju nalazimo između ne dve nego više vatri“, izjavio je Petrović.
Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić, ukazao je međutim da istorijski gledano, tradicionalno prijateljske veze između Srbije i Rusije i nisu toliko jake koliko vlasti žele da ih predstave i da pozicija Srbije zapravo i nije toliko komplikovana koliko se čini.
„U osnovi, vlada Srbije i partije u Parlamentu su orijentisani ka EU i prva adresa je Brisel i mislim da to generalno definiše poziciju Srbije. To međutim ne znači da ćemo mi sutra uvesti sankcije Rusiji i ne znači da ćemo pokušati da ugrozimo naše, pod znacima navoda, dobre odnose s Rusijom, ali to ipak znači da smo mi na putu ka Evropi. Još jedan aspekt naših odnosa sa Rusijom mislim da je nešto što se nedavno drastično promenilo – to je Južni tok. Nakon što se odustalo od Južnog toka, mislim da se cela situacija, pod znacima navoda, ruskog uticaja, preokrenula“, ocenio je Vujačić.