Poraz Demokratske stranke (DS) na pokrajinskim izborima u Vojvodini je rezultat, pre svega, izneverenih očekivanja – kaže u Intervjuu nedelje RSE Jovan Komšić, profesor na Novosadskom univerzitetu. Ne očekuje da će Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića ukidati ovlašćenja Pokrajine ukoliko želi da nastavi evropske integracije. Takođe, smatra da ćemo u republičkom parlamentu imati kompetentnu proevropsku opoziciju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje: Jovan Komšić
RSE: Demokratska stranka je izgubila vlast u Vojvodini nakon deceniju i po. Šta je presudilo?
Komšić: To je rezultat stila vladanja. Taj stil vladanja je, na žalost, proizveo krizu izneverenih očekivanja građana Vojvodine koji su, pokazali su svi ti izborni ciklusi, racionalni. To je racionalno biračko telo, koje ume da da podršku, da nagradi poverenjem, ali i da sankcioniše neispunjena obećanja. Ipak, reč je o strukturama političke moći, koje su pokazale da nisu dosledne prvoj rečenici iz programa demokratske opozicije Srbije – sa promenama počećemo od nas samih.
Na žalost, već prvih nekoliko meseci vladavine novih demokratskih garnitura u pokrajinskoj skupštini, obezbeđeni su povoljniji krediti za nove političke elite u Vladi Vojvodine, za zaposlene i za izborne funkcionere, povoljniji krediti vojvođanskih banaka za rešavanje stambenih problema. Tu su pokazali da oni nisu spremni da sa promenama prvo krenu od sebe, već da su spremni da političku poziciju pretvore u ekonomski povoljniju poziciju za sebe i svoje strukture. Građani su to naprosto kaznili. To je jedan od ključnih razloga gubitka poverenja.
Ostali razlozi, naravno, mogu biti kandidovani iz te palete odgovora koje DS danas nama nudi, kao marginalizovana pozicija, kriminalizacija, dominacija naprednjaka u medijima. Bilo je i rezultata, ali na žalost, uz sve te rezultate, oni su to poverenje izgubili i trebaće im dugo vremena ako uopšte uspeju da u sadašnjim stranačkim dresovima, takvi kakvi su, povrate makar trećinu poverenja koje su ranije imali.
RSE: Vojvođani većinom ne glasaju za regionalne manjinske stranke. Kako to objašnjavate?
Komšić: Ima analitičara koji kažu, ako Vojvođani ne glasaju za regionalne stranke, onda prioritet daju nacionalnom identitetu, a regionalni identitet je u drugom planu. Ja to ne bih tako crno-belo tumačio. Sva istraživanja javnog mnenja, kada je reč o podršci u Vojvodini, kao autonomnoj pokrajini, pokazuju da su za autonomiju Vojvodine i oni građani koji su glasali za stranke sa sedištem u Beogradu – i za DS i za SNS i za ostale stranke.
Ranija istraživanja su pokazala da je takvih bilo i među radikalima i među građanima koji su glasali za Demokratsku stranku Srbije (DSS). Naprosto, u ovoj fazi tranzicije, dominantna linija lojalnosti jeste lojalnost nacionalnoj identifikaciji i nacionalnom identitetu države i naroda, ali i identifikaciji sa lokalnom samoupravom. Vojvodina je tu, na neki način, specifična po tome što je konstantno davala podršku Ligi socijaldemokrata Vojvodine.
RSE: Šta se desilo sa Ligom na ovim izborima?
Komšić: Pokazalo se da su obezbedili konstantnu podršku, ali nisu obezbedili poziciju jednog od ključnih igrača u konstituisanju buduće nove vladajuće većine, iako ne treba isključiti ni činjenicu da će, možda, ući u novu vladajuću većinu, u kojoj će dominantan igrač biti umesto DS-a SNS, ali sa manjim kreditnim potencijalom nego što su imali prilikom sastavljanja prethodne koalicije.
Jovan Komšić, 27. april 2016.
RSE: Sa jedne strane imamo nezadovoljstvo stepenom autonomije i stepenom vraćanja novca iz državnog budžeta, a sa druge strane imamo da građani Vojvodine većinski glasaju za stranke, kao što ste i sami konstatovali, čije su centrale u Beogradu. Koja onda to snaga u Vojvodini zastupa interese regionalizacije?
Komšić: Ako gledate stranački spektar, različiti nivoi regionalne samouprave su egzistentni u svim političkim programima svih političkih stranaka. Čak i stranke sa nacionalnog nivoa su se otvorile za tu vrstu potražnje građana Vojvodine, za određenim stepenom institucionalne zaštite lokalnog i vojvođanskog interesa. Ni program SNS-a ne negira osobenost autonomne artikulacije interesa, s tim što je trenutno njihova linija diferencijacije Ustav iz 2006. godine. Čak ni DSS nije za ukidanje AP Vojvodine (AP – Autonomna pokrajina).
Od političkih aktera na nacionalnoj sceni to su, recimo Dveri, koji godinama ovde organizuju kampanju za ukidanje AP u Vojvodini. Ostale partije, u svojim programima, imaju nešto naglašeniju zastupljenost ideja autonomnosti Vojvodine, razvijenije autonomije Vojvodine, suštinske autonomije Vojvodine.
RSE: Ima nekih mišljenja analitičara u Vojvodini da bi nova vlast, odnosno naprednjaci koji će biti okosnica te vlasti, mogli da rade na nekom postepenom ukidanju ovlašćenja pokrajine. Verujete li da ima osnova za te bojazni?
Ukoliko budu hteli evropeizovati Srbiju, naprednjaci neće moći da budu u poziciji da ukinu i ono malo nadležnosti AP Vojvodine jer će na taj način pokazati da ne poštuju kriterijume dva pregovaračka poglavlja, 23 i 24, koja se odnose na prava nacionalnih manjina. Vojvodina će biti neko merilo evropeizacije Srbije.
Komšić: Ukoliko budu hteli evropeizovati Srbiju, naprednjaci neće moći da budu u poziciji da ukinu i ono malo nadležnosti AP Vojvodine jer će na taj način pokazati da ne poštuju kriterijume dva pregovaračka poglavlja, 23 i 24, koja se odnose na prava nacionalnih manjina, koja se realizuju i konzumiraju kroz autonomni okvir. Vojvodina će, po mom sudu, biti neko merilo evropeizacije Srbije. U tom kontekstu ne očekujem ukidanje nadležnosti i totalno obesmišljavanje svake vojvođanske autonomije.
Naravno, ostaje da se vidi, u zavisnosti od kretanja političkog broda Srbije. Ako politički brod Srbije krene ka nekoj vrsti veće simetrije sa propozicijama neliberalne demokratije, koje su dominantne u delu istoka Evrope, sa Rusijom i putinovskim modelom upravljanja, onda nije logično očekivati da će vladajuće garniture u Srbiji narednih godina respektovati nešto što je karakteristika evropskog političkog sistema, a to je subsidijarnost – saradnja svih nivoa vlasti i upravljanje na više nivoa. To su evropski standardi.
RSE: U Vašoj knjizi, "Demokratsko upravljanje kulturološkim različitostima. Vojvodina u svetlu evropskih iskustava", govorite i o multikulturalizmu. Angela Merkel je pre šest godina rekla da je multikulturalizam u Nemačkoj doživeo krah. Da li je doživeo krah i u Vojvodini?
Vojvodina je najevropskiji region Republike Srbije, bez obzira što je devastirana proteklih decenija.
Komšić: Angela Merkel je to rekla na savetovanju sa omladincima svoje partije. Odmah nakon tog savetovanja i reakcija nemačke intelektualne političke javnosti, ona se korigovala. Ona je rekla da dotadašnji model imigracije i dolaska u Nemačku, model gastarbajtera, onih koji su na privremenom radu u inostranstvu, naprosto nije adekvatan, da ga treba menjati, da je multikulturalnost u temeljima nemačke demokratije. Da nije multikulturalna, trebalo bi je učiniti multikulturalnom. Da ne postoji kao Vojvodina, trebalo bi je izmisliti u ovom nacionalnom političkom krovu Republike Srbije jer je Vojvodina najevropskiji region Republike Srbije, bez obzira što je devastirana proteklih decenija.
Vojvodina u sebi ima integrisano to tkivo, iako je dominantna etno nacionalna srpska populacija. Sa ovim promenama u regionu, sa ratovima, sa nacionalnim homogenizacijama, učešće Srba u pokrajinskoj populaciji se podiglo sa 56% na skoro 70%, ali Vojvodina i dalje ostaje etnički i kulturološko heterogena regija, koja u sebi ima starosedelačko stanovništvo, koje je vekovima naučilo tu tešku i skupu lekciju tolerancije. Istovremeno, ima nezanemarljivu populaciju imigranata, odnosno doseljenika koji su se doselili iz ratom zahvaćenih područja u bivšoj Jugosalviji, koji, upravo zahvaljujući toj činjenici, prolaze kroz školu akulturalizacije i potvrdu mogućnosti zajedničkog života. Vojvodina uči ljude toleranciji.
Najveći je interes srpskih demokratskih nacionalista, iako oni toga nisu svesni, da neguju Vojvodinu kao model koji će biti most ka susednim državama.
U tom smislu je najveći interes srpskih demokratskih nacionalista, iako oni toga nisu svesni, da neguju Vojvodinu kao model koji će biti most ka susednim državama i biti most ka nekakvom modelu mirne demokratske političke kulture i alternativa opasnim naznakama nacionalizma i u evropskim zemljama, koje se nude kao mogući izlaz iz finansijske i izbegličke krize.
RSE: Ako pogledamo kakav će biti raspored snaga u republičkom parlamentu, mnoge to podseća na raspored snaga devedesetih, s tim što su dve stranke promenile svoj program?
Komšić: Proceduralni nivo politike je kandidovao ove izbore sa ambicijom naprednjaka, vladajuće koalicije da homogenizuje političku vlast, da bi efikasnije upravljala konfliktima i da bi izvela institucionalne reforme. Te institucionalne reforme moraju biti izvedene promenom Ustava. Dvotrećinska podrška u donošenju zakona, minimum većinska podrška, ukoliko je reč o običnim zakonima. Ako je to proceduralni nivo, sadržajni nivo politike, ono što će biti supstanca politike mora biti geopolitičko pregrupisanje, to mora biti normalizacija odnosa u regionu. Vučić je tu pokazao, u prethodne tri godine, svoju političku doslednost. Mislim da je to vrlo značajna politička pretpostavka za stabilizaciju Srbije.
Od regiona idemo dalje, na normalizaciju odnosa, ne na zamrzavanje konflikta. Dakle, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i u geopolitičkom smislu. Znači sinhronizacija spoljne politike sa spoljnom politikom EU. To je suština politike koja mora biti realizovana sa ovom strukturom parlamenta.
Sad idemo dalje. To su institucionalne reforme, ekonomske reforme, političke reforme i tako dalje. I poslednji, ali ne i najmanje važan faktor politike u Srbiji je to da je srpsko društvo pocepano društvo. Ima duboke rascepe. Ti duboki rascepi su između modernizma i tradicionalizma, individualnih političkih prava i kolektivnih prava, tržišne ekonomije i distribucije, građanstva i nacionalizma, Evrope i Rusije.
U Srbiji je bitno da se postepeno mobiliše i transformiše vrednosni obrazac, transformiše ekonomski obrazac i polako se iz tradicionalističkog otpora prema evropskim reformama, zarad intreresa da nam deca rade, da se zapošljavaju, da žive u mirnom ambijentu.
Ako je srpsko političko telo pocepano na dva bloka, očekivati da je moguće evropeizirati Srbiju sa manjinskom podrškom proevropskom, građanskom bloku ili i sa demokratskom vladavinom 50 plus jedan je pogrešna politička računica. U Srbiji je bitno da se postepeno mobiliše i transformiše vrednosni obrazac, transformiše ekonomski obrazac i polako se iz tradicionalističkog otpora prema evropskim reformama, zarad intreresa da nam deca rade, da se zapošljavaju, da žive u mirnom ambijentu, dođemo u situaciju u kojoj će tranzicija tog nacionalizovanog, nacional-patriotskog političkog bloka biti izvedena, a za nju političke kapacitete nisu imali pripadnici građanske, proevropske pozicije za vreme predsednika Borisa Tadića.
Taj deo političkog posla u Srbiji, u ovom momentu, mora obaviti, ukoliko ima nameru da obavi, onaj koji je verodostojniji za to biračko telo, a verodostojniji reprezentant u tradicionalističkom, nacionalizovanom biračkom političkom telu Srbije je danas Srpska napredna stranka. I sa tog stanovišta to nije ponavljanje slike iz devedesetih godina.
RSE: Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. Ali, nije li paradoksalno to što je upravo Vučićev moto izborne kampanje bio – budućnost umesto prošlosti? Nije li pomalo iritantno kada to izgovara Aleksandar Vučić?
Komšić: To jeste iritantno, ali tu treba da razmislimo o tome kako nas posmatraju mudriji i realniji politički posmatrači iz demokratskih zemalja Evrope i SAD. U politici postoje prioriteti i u politici nema psihologiziranja. Mi već danas imamo modele vođene demokratije, hibridne, sa elementima neliberalne demokratije kod jedne članice EU, kod Mađarske. U Poljskoj takođe.
Kako onda da se mi čudimo što nam se u Srbiji pojavljuju te natruhe, ti hibridi autoritarnosti, netolerancije, ljutnje na jednu demokratsku debatu, na razgovore? Ko je zainteresovan za taj liberalno demokratski model politike u socijalnom tkivu Republike Srbije? Koliko procenata? Koliko procenata građana Srbije zna šta su pretpostavke liberalne demokratije?
Jovan Komšić u Intervjuu nedelje RSE, 27. april 2016.
RSE: Da li Vas brine to što Zapad ne vodi toliko računa o stanju demokratije u Srbiji, o Vučićevom autoritarnom ponašanju u Srbiji sve dok je Vučić kooperativan, po nekim pitanjima, koja se tiču regionalne stabilnosti i koja su bitna Zapadu?
Komšić: Vi hoćete da kažete da je Zapad odustao od Kopenhagenških pretpostavki prijema Srbije u EU? Jedan od ključnih kriterijuma, usvojenih u Kopenhagenu, za prijem novih članica jeste kriterijumi demokratije.
RSE: Mislite da dovoljno oštro Zapad reaguje na neke pojave u Srbiji?
Komšić: U te kriterije demokratije spada jak parlament, parlamentarna kontrola Vlade, spadaju nezavisni mediji...
RSE: Imamo li to?
Komčić: Polako, polako... U te kriterijume demokratije spada aktivno civilno društvo. Da bi sve to bilo, pretpostavka mora biti mir. Vi mislite da je mir u regionu obezbeđen sam po sebi, da demokratija po automatizmu funkcioniše i da demokratiju može da nosi 10% visoko obrazovanih, demokratiji i liberalnoj demokratiji sklonih ljudi?
Zapad zna da ovo područje treba pacifikovati. Naravno, po meri odgovarajuće strateške koncepcije Zapada. To je to pacifikovanje regiona.
Zapad je realniji od nas u svemu tome. On zna da ovo područje treba pacifikovati. Naravno, po meri odgovarajuće strateške koncepcije Zapada. To je to pacifikovanje regiona. Ko je bitan za tu mučnu podršku takvoj ideji? DSS? Dveri? Čak i da dobiju 50% podrške, šta 70% podrška Vojislavu Šešelju sa planom Karlobag, Karlovac, Virovitica? Hoćete da kažete da je to demokratija?
Ne. Pretpostavka demokratije mora biti mir. Ko je faktor pacifikacije političke scene na Balkanu? Dominantna politička garnitura koja je dobila podršku građana na izborima. Verifikovala je tu podršku građana na ovim izborima sada ponovo.
RSE: Mislite li da je upravo to što govorite bilo ključno građanima koji su u ovom broju dali podršku Srpskoj naprednoj stranci, bez obzira na pad životnog standarda, na smanjenje plata, penzija, na Vučićev populizam?
Komšić: Mislim da to nije bilo ključno. Građani ove države sa 50-60% gledaju izlazak iz egzistencionalnog tunela i oni hvataju tu kopču. Oni imaju nadu da će zaposliti dete. Ne prigovaraju čak ni toj vrsti partijskog zapošljavanja jer gledaju interese, ja to ne opravdavam, ali objašnjavam izvore posrtanja demokratije i izvore stanja demokratije u Srbiji, koja može biti nazvana hibridnom demokratijom, izbornom demokratijom sa elementima poludemokratije. Ključna podrška ovde je data nadi u ekonomski oporavak Republike Srbije, koju je ponudila garnitura na čelu sa gospodinom Vučićem protekle dve godine.
RSE: Kako objašnjavate oporavak ekstremne desnice i njihov povratak u parlament?
Oporavak ekstremne desnice objašnjavam kulturom bede, nasleđem ratova i siromaštvom Srbije.
Komšić: Objašnjavam ga kulturom bede, nasleđem ratova i siromaštvom Srbije. Ja sam čak u ovoj situaciji pozitivno određen prema rezultatima ovih izbora. Mi još imamo takmičarske izbore bez obzira što su oni ispod nivoa izborne demokratije, ispod nivoa kvaliteta računanja izbornih glasova nego što je to bilo 2004. godine, 2008., pa i 2012. godine. I to jeste problem koji mora biti rešavan. Jeste problem koji mora biti rešavan dominacija naprednjaka u medijima.
Da li su imali svi politički akteri jednakopravne mogućnosti? Nisu. To pokazuju empirijski podaci. Šezdeset procenata u medijima je zastupljena Srpska napredna stranka. To se mora menjati. Ali, kako se to može menjati? Mislite da se to može menjati sa podrškom Srpske radikalne stranke, DSS - Dveri i na proruskoj i antievropskoj platformi?
RSE: Može li se menjati građanskom opcijom, koja je prošla tako kako je prošla na ovim izborima? Doduše, imamo prodor pokreta "Dosta je bilo", što je takođe interesantno objasniti. Ali, šta je to što bi u svom kursu morale da promene tradicionalno građanske stranke, pre svega DS, pa i Tadićeva opcija?
Komšić: To je ključno pitanje. Tu sam zadovoljan nekim novim pomacima koji su ovi izbori pokazali. Bio sam veći pesimista kada je reč o perspektivama postizanja standarda liberalne demokratije. Sumnjao sam da će biti moguće obezbediti, kada je reč o opoziciji, kontrolora i to verodostojnog kontrolora proevropske provenijencije, kontrolora proevropske politike naprednjaka i Aleksandra Vučića.
Pokret "Dosta je bilo" je najverodostojniji građanski izdanak one strukture srpskog društva koja politiku ne tretira samo politikom moći koja treba da dâ ekonomski rezultat nego koja politiku tretira transparentnim modelom.
Srećom ako do kraja ove nedelje ostane ovaj rezultat, ako ostanu blokovi pored Demokratske stranke, ako ostane blok Socijaldemokratske stranke sa Liberalno-demokratskom partijom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, i naravno sa novim akterom pokretom "Dosta je bilo", koji je najverodostojniji građanski izdanak one strukture srpskog društva koja politiku ne tretira samo politikom moći koja treba da dâ ekonomski rezultat nego koja politiku tretira transparentnim modelom, za sada program "Dosta je bilo" nudi platformu aktivnog građanskog subjekta, sa tog stanovišta rezultat ovih izbora ne bih komentarisao negativno.
Mi ćemo imati kompetentnu opoziciju, i to ne ovu bučnu, cirkusantsku, antievropsku, konzervativnu, parohijalnu opoziciju, koje recimo može da nudi varijanta DSS – Dveri nego, ukoliko ostanu na svojim programskim vertikalama, a sumnjam da će i DS, kao i ostali koje sam pominjao, odustati od svoje proevropske građanske političke orijentacije. Oni mogu biti dragoceno zrno, dragocen katalizator koji će podsticati naprednjake da u interakciji sa opozicijom u parlamentu, ipak, vode računa o doslednosti proevropskom kursu, a ne da se prilagođavaju galamdžijskoj političkoj priči ekstremno nacionaliziovanih poslanika koji će sedeti u parlamentu Srbije u liku poslaničkog kluba radikala, ili u ovoj varijanti, nešto umivenijoj, civilizovanijoj, ali po ciljevima ne mnogo različitoj od radikala, a reč je o grupaciji DSS - Dveri.
***Razgovor je vođen 27. aprila 2016.