Ekonomista, dr Slobodan Komazec, profesor na Beogradskom univerzitetu, govori o situaciji u zemljama članicama Evropske unije, te o tome šta bi trebale uraditi, odnosno kako i zašto bi se trebale povezivati države nastale raspadom bivše Jugoslavije.
Komazec: Samo uzimam šta su imali pre, a šta imaju sad, negde u aprilu 2013. godine, znači između 2007. i 2013. godine. Tako je Mađarska imala stopu nezaposlenosti 5,9, a sada ima 11,2 posto. Slovenija sa 6,4 izlazi na 11, Rumunija sa 4,5 na 7, Bugarska sa 7 na 14, Estonija sa 9,6 na skoro 13, Poljska sa 6 na 13 posto. Znači, nezaposlenost se drastično povećala. Spoljni dugovi – to je problem dužničkih ekonomija. Ako misle da će rešiti – ne, utopiće ih u duboke dužničke obaveze, nametnuće im se omča dugova, što po automatizmu, što po odnosima unutar Evropske unije. I već je nametnut novim zemljama.
Komazec: Mađarska je praktično pre ulaska imala 18 milijardi dolara duga. Sad je to skočilo na 170 milijardi. Slovenija – sa 11 na 61 milijardu, Rumunija sa 42 na 146 milijardi duga. Bugarska – sa 12 na 39 milijardi dolara. Uz to da vam kažem, malo je čudo, njihova uzdanica i nekada kao simbol uspešnosti neke članice Evropske unije, kao što je Poljska, koja je sa 48 milijardi išla na 310 milijardi dolara. Hoću reći da su praktično spoljni dugovi eksplodirali i zemlje su uvučene u tu dužničku zamku, u dužničku omču iz koje će vrlo teško da izađu, osim ako se ne razreši komplet problem dugova i budžetskog deficita u Evropskoj uniji u celini, potpuno drugačijim pristupom.
Komazec: Mađarska je imala stopu siromašnih 8,6 posto pre ove krize, a kad su ušli, skoro 40 . Slovenija sa 5,1 na skoro 10, Rumunija sa 14,1 na 21 posto. Bugarska sa 14 na 22 posto. Imate i Poljsku, sa 8,6 na 14 posto, što znači, spoljni dugovi eksplodirali, nezaposlenost i siromaštvo su se udvostručili i uspostavljen je odnos, taj tradicionalni odnos u ekonomiji i razvoju, odnos razvijenih i nerazvijenih država. Nekada je Slovenija služila kao jedan uzor uspešne države. Agencija Fitch snizila je kreditni rejting Slovenije u zadnje vreme, sa nekadašnjih A- , to je visok, po sigurnosti i pouzdanosti, na BBB+ u maju ove godine, a to je, verujte mi, nivo 'smeća'. Agencija Moody's, poznata u svetu, snizila je rejting čak za dva stepena, na poznati stepen CC. To je isto tako nivo smeća.
Komazec: Moraju da se okrenu sebi i svojim faktorima razvoja, da aktiviraju – ima ih negde 27 – autonomnih domaćih faktora. Mnogi ne znaju da postoje, mnogi ne znaju kako da ih aktiviraju. Ti faktori se moraju aktivirati, a onda taj strani kapital samo da služi kao jedan dopunski izvor za poticanje razvoja, kao jedan doping, ali taj doping treba da prihvati taj domaći faktor razvoja i da taj autonomni proces razvoja krene. Zemlje koje to otkriju neće doživeti tragičnu sudbinu ovih zemalja koje nepripremljene i nesređene i pod lošim političkim vodstvom vode u duboku krizu, vrlo konkretnu krizu. Sve su ove zemlje u krizi, da ne izdvajam posebno nijednu.
Komazec: Reći ću vam jednu stvar, možda će to delovati kao jerez: ova područja moraju, pre svega ekonomski, da izvrše jednu veliku integraciju. Ona bivša Jugoslavija – ipak je to bilo veliko tržište, veliko područje, bila je otvorena prema svetu, kapital je ulazio itd. Prva faza je zaista da se izvrši ta konsolidacija, da se povežu, da se ono što je komparativno, ono što su prednosti koje ima svaka ta država da se povežu, da se taj kapital oslobodi. Iskreno rečeno, svaka od njih mora svoje komparativne prednosti da istraži. Mora. To je biti ili ne biti. Mora svoje strateške pravce da izabere. Mora da pokrene nacionalnu ekonomiju sa sopstvenim resursima. Ja, za razliku od nekih ekonomista, a mogu reći i od većine, mislim da je monetarna politika i bankarski sektor ključni faktor koji moraju raščistiti. Ne može se bankarski sektor ostaviti u rukama stranog kapitala. Mi smo rasprodali banke, stavili pod kontrolu stranog kapitala. Vi sad ne možete bez banaka, bez domaćeg kredita, vi se ne možete razvijati.
To je prvi potez koji bilo koja zemlja na Balkanu mora napraviti. Znači, vratiti bankarski sektor, banke, u domaće monetarne vlasti, Centralna banka mora voditi jednu ekspanzivniju monetarnu politiku, mora se oboriti kamatna stopa, mora se preduzećima dati taj životni sok, to je taj povoljan kredit, umesto što pokušavate, to vidim i kod nas, brojnim davanjima iz budžeta, subvencijama, dotacijama, čudima božjim. I naravno – odvučen je budžet u ogroman budžetski deficit. Ljudi moraju da otkriju i tamo i ovde: srce sistema mora da se pokrene – to je preduzeće. Znači, preduzeće kroz izbor strateških pravaca. Ja sam ovde, u Srbiji, predložio, i to je za sada dobro prihvaćeno, da se formira institut za razvoj, da bi se svi projekti tu pravili, izrađivali, a onda bi banka za razvoj, koja bi bila paralelna institucija, pratila finansijski, i kontrola zaduživanja u inostranstvu, kontrola upotrebe kapitala, kontrola efekata – sad to ništa ne postoji.
Znači, imate projekte, imate izbor strateških pravaca, imate regionalni razvoj – gospodo, izvolite – samo da ljudi čuju malo, da vide da je moguće – onda Centralna banka to likvidno podržava. Zatim, mislim da je slučaj i kod vas kao i kod nas, problem jako velike korupcije, kriminala na sve strane, dakle, jedna hobotnica kriminala mora da se seče, mora se vratiti onaj oblik koji smo nekada imali - to je zavod za obračun i plaćanje, ili nekadašnji SDK, gde smo imali kontrolu svih monetarnih fiskalnih tokova. To je pretpostavka da uvedemo jedno sređeno društvo, da imamo kontrolu svih novčanih tokova i da sasečemo pipke te hobotnice, kriminogene, kriminalne hobotnice koja guši sve. Ruši zaista sve, tu zdrave ekonomije nema, zdravog društva nema.
Komazec: Ljudi mora da shvate da je izvršena velika istorijska prevara radničke klase ove bivše Jugoslavije, dakle radničke klase uopšte, radnika, čoveka, kada su im njihova preduzeća oduzeta, proglašena državnom imovinom, potcenjena... Što je najgore, preduzeća su prodana tajkunskom kapitalu, ja bih rekao kriminalnom kapitalu ili čak i poklonjena, uz brojne beneficije, provizije itd. To treba sad razraditi i ta preduzeća koja su još živa, koja još nisu uništena i opljačkana, da se vrate radnicima, zapravo, to je njihov kapital. Verujte mi, ja ne mogu da shvatim, ljudima objašnjavam – ljudi, to je kapital radnika! Pedeset godina su stvarali ta preduzeća, oni su ih osnovali, oni su ih finansirali, zaduživali se domaćim, stranim kreditima, samofinansiranjem, amortizacijom, oni su obnovili pet ili šest puta celi kapital, to je njihov kapital. I radnici su izbačeni na ulicu, bez bilo kakve socijalne zaštite, bez bilo kakve pravne, sindikalne zaštite, i sindikati su u tom privatnom sektoru pocepani, nemaju neku jedinstvenu politiku. Narod se našao na ulici, nezaštićen. Samo su im trebali dati šansu, na primer, preko kredita ..
Komazec: Ja ovde u Srbiji , kad razgovaram s političarima, uvek kažem – ni jedan sistem se više ne sme prodati. Sad govore o prodaji Telekoma, ali on se ne sme prodati! I da daju dve milijarde eura, to će se potrošiti. Kod nas je prodato kvalitetnih preduzeća, evo da zaokružim njihov broj – 2.400. Dobili smo dve milijarde i 600 miliona eura. Sve je ubačeno u budžet i potrošeno. Imali su obavezu da investiraju milijardu i sto milona eura – ništa od toga nije ostvareno. Zadnjih deset godina ni jedan dinar nije uložen u socijalni program. Preduzeća su radnicima oduzeta, oni su izbačeni na ulicu, bez bilo kakve socijalne, pravne ili sindikalne zaštite.
Komazec: Nove države treba da otvore tržišta novca, kapitala, ideja, da ostvare njihov slobodan protok. a da se zaštite od prodora stranog finansijskog kapitala koji ulazi. Taj strani kapital niti jednu zemlju u istoriji nije razvio, bez obzira radi li se o afričkim, azijskim, latinskoameričkim.. Ušao je u tzv. lukrativne delatnosti. Ono što je njemu interesantno – da ima visoke profite, male troškove, jeftinu radnu snagu – ušao je tu, izvukao profit i povukao se. To je sad slučaj sa Poljskom bio. I sad, vidite, doveo je do destrukcije, do ogromnih disproporcija u razvoju pojedinih grana, tako da je više zla napravio nego koristi. E, njega treba staviti pod kontrolu. No, Zapad je napravio nešto drugo: Zapad je potpuno oslobodio tržište kapitala. Znate zašto? Tržište kapitala, taj finansijski kapital prodire tamo gde ima najveće izglede da se oplodi. Prema tome, oni, i MMF i Svetska banka i te krupne finansijske korporacije, upravo provode to. To je novi kolonijalizam na sceni. To je neokolonijalizam perfidnog oblika, nekada što se ratovima postizalo, sada se postiže tim finansijskim prodorom, osvajanjem tih tržišta, kupovinom sirovina za fiktivni novac, ja ga zovem spekulativni novac, bez bilo kakvog pokrića.
RSE: Zemlje koje su ušle u Evropsku uniju, kroz različite krugove proširenja, doživjele su, kako navodite u svojim analizama, traumatične promjene. One se mogu pratiti prema kriterijima nezaposlenosti, spoljnog duga i stepena siromaštva. Kako to izgleda na primjeru pojednih država?
Komazec: Samo uzimam šta su imali pre, a šta imaju sad, negde u aprilu 2013. godine, znači između 2007. i 2013. godine. Tako je Mađarska imala stopu nezaposlenosti 5,9, a sada ima 11,2 posto. Slovenija sa 6,4 izlazi na 11, Rumunija sa 4,5 na 7, Bugarska sa 7 na 14, Estonija sa 9,6 na skoro 13, Poljska sa 6 na 13 posto. Znači, nezaposlenost se drastično povećala. Spoljni dugovi – to je problem dužničkih ekonomija. Ako misle da će rešiti – ne, utopiće ih u duboke dužničke obaveze, nametnuće im se omča dugova, što po automatizmu, što po odnosima unutar Evropske unije. I već je nametnut novim zemljama.
RSE: Kako izgledaju podaci o vanjskom dugu?
Komazec: Mađarska je praktično pre ulaska imala 18 milijardi dolara duga. Sad je to skočilo na 170 milijardi. Slovenija – sa 11 na 61 milijardu, Rumunija sa 42 na 146 milijardi duga. Bugarska – sa 12 na 39 milijardi dolara. Uz to da vam kažem, malo je čudo, njihova uzdanica i nekada kao simbol uspešnosti neke članice Evropske unije, kao što je Poljska, koja je sa 48 milijardi išla na 310 milijardi dolara. Hoću reći da su praktično spoljni dugovi eksplodirali i zemlje su uvučene u tu dužničku zamku, u dužničku omču iz koje će vrlo teško da izađu, osim ako se ne razreši komplet problem dugova i budžetskog deficita u Evropskoj uniji u celini, potpuno drugačijim pristupom.
RSE: Ulaskom u Evropsku uniju uglavnom se očekuje, uslovno rečeno, bolji život. Šta pokazuju podaci o stepenu siromaštva?
Komazec: Mađarska je imala stopu siromašnih 8,6 posto pre ove krize, a kad su ušli, skoro 40 . Slovenija sa 5,1 na skoro 10, Rumunija sa 14,1 na 21 posto. Bugarska sa 14 na 22 posto. Imate i Poljsku, sa 8,6 na 14 posto, što znači, spoljni dugovi eksplodirali, nezaposlenost i siromaštvo su se udvostručili i uspostavljen je odnos, taj tradicionalni odnos u ekonomiji i razvoju, odnos razvijenih i nerazvijenih država. Nekada je Slovenija služila kao jedan uzor uspešne države. Agencija Fitch snizila je kreditni rejting Slovenije u zadnje vreme, sa nekadašnjih A- , to je visok, po sigurnosti i pouzdanosti, na BBB+ u maju ove godine, a to je, verujte mi, nivo 'smeća'. Agencija Moody's, poznata u svetu, snizila je rejting čak za dva stepena, na poznati stepen CC. To je isto tako nivo smeća.
RSE: Ukoliko imamo u vidu podatke koje iznosite, šta onda da rade zemlje Zapadnog Balkana?
Komazec: Moraju da se okrenu sebi i svojim faktorima razvoja, da aktiviraju – ima ih negde 27 – autonomnih domaćih faktora. Mnogi ne znaju da postoje, mnogi ne znaju kako da ih aktiviraju. Ti faktori se moraju aktivirati, a onda taj strani kapital samo da služi kao jedan dopunski izvor za poticanje razvoja, kao jedan doping, ali taj doping treba da prihvati taj domaći faktor razvoja i da taj autonomni proces razvoja krene. Zemlje koje to otkriju neće doživeti tragičnu sudbinu ovih zemalja koje nepripremljene i nesređene i pod lošim političkim vodstvom vode u duboku krizu, vrlo konkretnu krizu. Sve su ove zemlje u krizi, da ne izdvajam posebno nijednu.
RSE: Šta je, prema Vašem mišljenju, izlaz za države nastale na prostoru bivše Jugoslavije - ako to nije članstvo u Evropskoj uniji?
Komazec: Reći ću vam jednu stvar, možda će to delovati kao jerez: ova područja moraju, pre svega ekonomski, da izvrše jednu veliku integraciju. Ona bivša Jugoslavija – ipak je to bilo veliko tržište, veliko područje, bila je otvorena prema svetu, kapital je ulazio itd. Prva faza je zaista da se izvrši ta konsolidacija, da se povežu, da se ono što je komparativno, ono što su prednosti koje ima svaka ta država da se povežu, da se taj kapital oslobodi. Iskreno rečeno, svaka od njih mora svoje komparativne prednosti da istraži. Mora. To je biti ili ne biti. Mora svoje strateške pravce da izabere. Mora da pokrene nacionalnu ekonomiju sa sopstvenim resursima. Ja, za razliku od nekih ekonomista, a mogu reći i od većine, mislim da je monetarna politika i bankarski sektor ključni faktor koji moraju raščistiti. Ne može se bankarski sektor ostaviti u rukama stranog kapitala. Mi smo rasprodali banke, stavili pod kontrolu stranog kapitala. Vi sad ne možete bez banaka, bez domaćeg kredita, vi se ne možete razvijati.
To je prvi potez koji bilo koja zemlja na Balkanu mora napraviti. Znači, vratiti bankarski sektor, banke, u domaće monetarne vlasti, Centralna banka mora voditi jednu ekspanzivniju monetarnu politiku, mora se oboriti kamatna stopa, mora se preduzećima dati taj životni sok, to je taj povoljan kredit, umesto što pokušavate, to vidim i kod nas, brojnim davanjima iz budžeta, subvencijama, dotacijama, čudima božjim. I naravno – odvučen je budžet u ogroman budžetski deficit. Ljudi moraju da otkriju i tamo i ovde: srce sistema mora da se pokrene – to je preduzeće. Znači, preduzeće kroz izbor strateških pravaca. Ja sam ovde, u Srbiji, predložio, i to je za sada dobro prihvaćeno, da se formira institut za razvoj, da bi se svi projekti tu pravili, izrađivali, a onda bi banka za razvoj, koja bi bila paralelna institucija, pratila finansijski, i kontrola zaduživanja u inostranstvu, kontrola upotrebe kapitala, kontrola efekata – sad to ništa ne postoji.
Znači, imate projekte, imate izbor strateških pravaca, imate regionalni razvoj – gospodo, izvolite – samo da ljudi čuju malo, da vide da je moguće – onda Centralna banka to likvidno podržava. Zatim, mislim da je slučaj i kod vas kao i kod nas, problem jako velike korupcije, kriminala na sve strane, dakle, jedna hobotnica kriminala mora da se seče, mora se vratiti onaj oblik koji smo nekada imali - to je zavod za obračun i plaćanje, ili nekadašnji SDK, gde smo imali kontrolu svih monetarnih fiskalnih tokova. To je pretpostavka da uvedemo jedno sređeno društvo, da imamo kontrolu svih novčanih tokova i da sasečemo pipke te hobotnice, kriminogene, kriminalne hobotnice koja guši sve. Ruši zaista sve, tu zdrave ekonomije nema, zdravog društva nema.
RSE: Najveće žrtve svih tih promjena i ukupne tranzicije su radnici. Kako se desilo da oni budu, na takav način, prevareni ?
Komazec: Ljudi mora da shvate da je izvršena velika istorijska prevara radničke klase ove bivše Jugoslavije, dakle radničke klase uopšte, radnika, čoveka, kada su im njihova preduzeća oduzeta, proglašena državnom imovinom, potcenjena... Što je najgore, preduzeća su prodana tajkunskom kapitalu, ja bih rekao kriminalnom kapitalu ili čak i poklonjena, uz brojne beneficije, provizije itd. To treba sad razraditi i ta preduzeća koja su još živa, koja još nisu uništena i opljačkana, da se vrate radnicima, zapravo, to je njihov kapital. Verujte mi, ja ne mogu da shvatim, ljudima objašnjavam – ljudi, to je kapital radnika! Pedeset godina su stvarali ta preduzeća, oni su ih osnovali, oni su ih finansirali, zaduživali se domaćim, stranim kreditima, samofinansiranjem, amortizacijom, oni su obnovili pet ili šest puta celi kapital, to je njihov kapital. I radnici su izbačeni na ulicu, bez bilo kakve socijalne zaštite, bez bilo kakve pravne, sindikalne zaštite, i sindikati su u tom privatnom sektoru pocepani, nemaju neku jedinstvenu politiku. Narod se našao na ulici, nezaštićen. Samo su im trebali dati šansu, na primer, preko kredita ..
RSE: Kako, kad su svi veliki sistemi, značajne firme uništeni, bar ovdje u BiH?
Komazec: Ja ovde u Srbiji , kad razgovaram s političarima, uvek kažem – ni jedan sistem se više ne sme prodati. Sad govore o prodaji Telekoma, ali on se ne sme prodati! I da daju dve milijarde eura, to će se potrošiti. Kod nas je prodato kvalitetnih preduzeća, evo da zaokružim njihov broj – 2.400. Dobili smo dve milijarde i 600 miliona eura. Sve je ubačeno u budžet i potrošeno. Imali su obavezu da investiraju milijardu i sto milona eura – ništa od toga nije ostvareno. Zadnjih deset godina ni jedan dinar nije uložen u socijalni program. Preduzeća su radnicima oduzeta, oni su izbačeni na ulicu, bez bilo kakve socijalne, pravne ili sindikalne zaštite.
RSE: I na kraju za zaokružimo –Vi ste za to da se zemlje bivše Jugoslavije povezuju više međusobno, a ne samo da im cilj bude ulazak u Evropsku uniju?
Komazec: Nove države treba da otvore tržišta novca, kapitala, ideja, da ostvare njihov slobodan protok. a da se zaštite od prodora stranog finansijskog kapitala koji ulazi. Taj strani kapital niti jednu zemlju u istoriji nije razvio, bez obzira radi li se o afričkim, azijskim, latinskoameričkim.. Ušao je u tzv. lukrativne delatnosti. Ono što je njemu interesantno – da ima visoke profite, male troškove, jeftinu radnu snagu – ušao je tu, izvukao profit i povukao se. To je sad slučaj sa Poljskom bio. I sad, vidite, doveo je do destrukcije, do ogromnih disproporcija u razvoju pojedinih grana, tako da je više zla napravio nego koristi. E, njega treba staviti pod kontrolu. No, Zapad je napravio nešto drugo: Zapad je potpuno oslobodio tržište kapitala. Znate zašto? Tržište kapitala, taj finansijski kapital prodire tamo gde ima najveće izglede da se oplodi. Prema tome, oni, i MMF i Svetska banka i te krupne finansijske korporacije, upravo provode to. To je novi kolonijalizam na sceni. To je neokolonijalizam perfidnog oblika, nekada što se ratovima postizalo, sada se postiže tim finansijskim prodorom, osvajanjem tih tržišta, kupovinom sirovina za fiktivni novac, ja ga zovem spekulativni novac, bez bilo kakvog pokrića.