Novi levičarski predsednik Kolumbije se u radikalnoj promeni politike sastao s venecuelanskim liderom Nikolasom Madurom (Nicolas), u značajnom koraku nastojanja latinoameričkih zemalja da ublaže izolaciju njegove vlade, dok se region pomera ulevo, pišu svetski mediji.
Radikalna promena
Predsednici Kolumbije i Venecuele, Gustavo Petro i Nikolas Maduro (Nicolas), na sastanku u utorak, 1. novembra, rekli su da će unaprediti trgovinsku i bezbednosnu saradnju, dok dve zemlje nastoje da normalizuju odnose pošto je Kolumbija ranije ove godine izabrala svog prvog levičarskog lidera, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Posle sastanka u predsedničkoj palati Venecuele, kolumbijski predsednik rekao je da je "samoubistvo" što su se vlade Venecuele i Kolumbije u poslednje vreme otuđile jedna od druge, dodajući da je granica između zemalja zaboravljena i "prepuštena" kriminalcima.
Pročitajte i ovo: Novi talas levice u Latinskoj AmericiNapori Petra da sarađuje s venecuelanskom socijalističkom vladom označavaju radikalno odstupanje od dosadašnje politike Kolumbije, ocenjuje AP. Pre nego što je Petro izabran u junu, Kolumbija je podržavala napore SAD da se izoluje Madurova vlada, sankcioniše njen naftni sektor i primora Maduro da održi slobodne i poštene izbore.
SAD, Kolumbija i desetine drugih zemalja 2019. su prestale da priznaju Madura za legitimnog predsednika Venecuele pošto je pobedio na izborima koji su naširoko smatrani nedemokratskim, dok su kao lidera prihvatile bivšeg predsednika venecuelanske skupštine Huana Gvaida (Juan Guaido).
Petro je, međutim, kako ukazuje AP, promenio kurs čim je položio zakletvu i ponovo uspostavio diplomatske veze s Madurovom vladom.
Opozicioni lideri u Venecueli kritikovali su Petrov sastanak sa Madurom i Gvaido je na Tviteru (Twitter) naveo da kolumbijski predsednik pomaže da se "normalizuje" kršenje ljudskih prava u Venecueli tako što je "posetio diktatora Madura i nazvao ga predsednikom".
Međunarodni krivični sud pokrenuo je istragu protiv Madurove vladu zbog kršenja ljudskih prava koja uključuju mučenje i arbitrarno pritvaranje demonstranata 2017.
U nedavnom pismu upućenom Petru, organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) istakla je da u Venecueli i dalje ima više od 240 političkih zatvorenika i tražila od Petra da od Madurove administracije traži konkretne obaveze u pogledu ljudskih prava.
Hjuman rajts voč je dodao da vojnu saradnju sa Venecuelom treba zabraniti sve dok njene bezbednosne snage ne prestanu da podržavaju trgovce drogom i pobunjenike.
Podaci koje su prikupili ta organizacija i Misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica sugerišu da je venecuelanska vojska sprovela zajedničke operacije s kolumbijskom pobunjeničkom Nacionalnom oslobodilačkom armijom (ELN) prošle godine kako bi uništila drugu pobunjeničku grupu, što im je omogućilo da preuzmu kontrolu nad rudnicima zlata na istoku Venecuele.
Razgovori o trgovini, ljudskim pravima i zaštiti Amazona
Predsednici Kolumbije i Venecuele u Karakasu su razgovarali o trgovini, ljudskim pravima i zaštiti amazonske prašume, pošto su odnosi dve zemlje već poboljšani otkada je Petro u avgustu preuzeo dužnost, ističe Rojters (Reuters).
Pročitajte i ovo: Razmjena zatvorenika i moguće odmrzavanje odnosa SAD i VenecueleDve zemlje su prethodno ponovo otvorile glavni prelaz za transport tereta krajem septembra i međusobno su imenovale ambasadore.
"To je bio plodonosan prvi sastanak, zaista povoljan, s dobrim rezultatima", rekao je Maduro u zajedničkoj izjavi.
Maduro i Petro su takođe razgovarali o povratku Venecuele u trgovinski blok Andska zajednica (CAN), u kojoj su Kolumbija, Peru, Ekvador i Bolivija.
Povratak Venecuele u CAN bila bi "dobra vest za Južnu Ameriku", rekao je Maduro.
Petro je takođe pozvao Venecuelu da se vrati u Interamerički sistem ljudskih prava, pošto je Hjuman rajts voč nedavno pozvao Kolumbiju da iskoristi obnavljanje diplomatskih odnosa s Karakasom kako bi pomogla u suzbijanju kršenja ljudskih prava pod Madurom.
Venecuela je prekinula odnose s Kolumbijom 2019. godine nakon što su venecuelanski opozicioni aktivisti pokušali da iz Kolumbije pošalju kamione s humanitarnom pomoći. Madurova vlada je saopštila da je to paravan za pokušaj državnog udara.
S druge strane, prethodne vlade u Bogoti optuživale su Madura za skrivanje kolumbijskih pobunjeničkih grupa i kriminalaca, što je on negirao.
Legitimitet Maduru ili korak ka demokratiji?
Sastanak u Karakasu, koji je pre godinu dana bilo gotovo nezamisliv, predstavlja značajan korak u nastojanju latinoameričkih levičarskih lidera da ublaže izolaciju Madurove vlade, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Pročitajte i ovo: Bidenov Samit Amerika sa suženom listom gostijuSusret predsednika Kolumbije koja je godinama bila najčvršći saveznik SAD u Latinskoj Americi, s Madurom kojeg SAD ne priznaju kao predsednika a UN optužuju za zločine protiv čovečnosti, takođe, kako piše list, označava novo poglavlje u globalnom pristupu Venecueli, pošto sve više država, a posebno nove levičarske vlade u Južnoj Americi, počinje da omekšava svoj pristup Maduru.
Kolumbija, koja deli granicu sa Venecuelom od oko 2.100 kilometara, možda je najvažnija za angažovanje s Karakasom, i zbog svoje fizičke blizine s Venecuelom i zbog svojih bliskih veza sa SAD.
Nad ovim angažovanjem, međutim, ističe Njujork tajms, nadvija se značajna dilema – da li će Petrov potez Maduru dati dozu međunarodnog legitimiteta za kojim žudi i pomoći mu da učvrsti svoju vlast ili će kolumbijski predsednik moći da pogura kolegu levičara ka demokratskim normama, uključujući ka onome što zahteva venecuelanska opozicija – slobodne i fer predsedničke izbore 2024.
Petro je rekao je da je tražio od Madura povratak Venecuele u Interamerički sistem ljudskih prava što bi omogućilo žrtvama koje nisu dobile pravdu pred venecuelanskim sudovima da se obrate međunarodnom sudu.
To bi takođe bio znak da Maduro želi da se Venecuela ponovo pridruži demokratskoj zajednici, ocenjuje Njujork tajms. Mnogi analitičari veruju da Maduro nema preteranog interesa da vrati zemlju u Interamerički sistem ljudskih prava. Ipak, Maduro je u svom govoru rekao da je "veoma prijemčiv" za tu ideju.
S druge strane, postoje naznake da su Petrovi interesi više povezani s njegovom zemljom, ukazuje list. On je na početku mandata rekao da želi da ostvari "potpuni mir" u Kolumbiji, što podrazumeva eliminaciju mnogih oružanih grupa putem mirovnih sporazuma i drugih sredstava. Ali, da bi to postigao, potreban mu je Maduro, koji je dozvolio nekim od tih grupa, uključujući ELN, da deluju u Venecueli.
Vaš browser nepodržava HTML5
Lulin veliki povratak na čelo Brazila
Nova era
Petrova poseta Karakasu zacementirala je novu eru u regionalnoj diplomatiji prema Venecueli dok se Latinska Amerika pomera ulevo, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Poseta je usledila samo dva dana nakon što je Luiz Inasio Lula da Silva pobedio na predsedničkim izborima u Brazilu, čime je levica vraćena na vlast u najznačajnijim latinoameričkim zemljama, od kojih su neke bile ključni protivnici Madura, ističe list i ukazuje da je i administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) pokazala spremnost da radi direktno s Madurom, pošto deluje da se privremena vlada na čelu s Gvaidom bliži svom kraju.
Administracija prethodnog predsednika Donalda Trampa (Trump) odbila je da prizna Madura posle spornih izbora 2018. i diplomatski odnosi dve zemlje su prekinuti godinu dana kasnije. Međutim, zvaničnici Bajdenove administracije razmatrali su ukidanje nekih naftnih sankcija Venecueli posle retke posete Karakasu u martu kada su razgovarali o energetskim sankcijama i obezbedili oslobađanje dvojice pritvorenih Amerikanaca.
Posle naglog porasta migracija iz Venecuele u SAD, državni sekretar Entoni Blinken (Antony) je u septembru najavio skoro 376 miliona dolara nove humanitarne pomoći "kako bi se odgovorilo na potrebe ugroženih Venecuelanaca" u Venecueli i drugim zemljama.
S druge strane, ukazuje Vašington post, opozicioni lideri u Venecueli razmatraju distanciranje od Gvaida. Dok privremena vlada koju predvodi Gvaido ima kontrolu nad određenom imovinom Venecuele u inostranstvu, on je sve irelevantniji kod kuće. Glavne opozicione stranke u Venecueli, prema navodima izvora, odlučile su da ne podrže produženju Gvaidoovog mandata kada istekne u januaru.