Učenici osmog razreda, u Srbiji polagali završni ispit za upis u srednje škole. Konačni rezultati biće poznati 25. juna. Svemu je prethodila polemika oko bodovanja tačnih odgovora i pravopisnih grešaka. Stručna javnost je reagovala na olako obaranje standarda da je za tačan odgovor dovoljno znati ime nekog pisca ili naučnika, ali ne i pridržavati se pravopisa, tako da je moguće ime i prezime napisati čak i malim slovima. Može li se ovakvim kriterijumima graditi buduće generacije obrazovanih ljudi.
Priznati pravopisno neispravan odgovor u završnom ispitu bila je prva dilema koju su pred učenike osnovinih škola u Srbiji, ali i pred stručnu javnost stavili Ministarstvo prosvete u polaganju tzv. male mature. Učenike osnovne škole “Oslobodioci Beograda”, posetio je i ministar prosvete Žarko Obradović, a njih smo pitali da li su testovi bili teški i kakve razultate očekuju:
Zbog ranijeg uputstva Ministarstva prosvete i nauke, za koje ministar sada tvrdi da se neće primenjivati, bilo je predviđeno da ako učenik ponudi tačan odgovor, ali ga pravopisno pogrešno napiše - taj odgovor bodovaće se kao ispravan. To je u javnosti izazvalo revolt roditelja i stručne javnosti. Evo šta je na to odgovorio Žarko Obradović.
"Od supervizora i svih zaposlenih smo dobili podatak da su đaci došli na vreme. Supervizor ima zadatak da učestvuje u procesu ocenjivanja, i očekujem da će i taj deo proći na najbolji način. Od direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja sam dobio informaciju da je uputstvo vrlo precizno i za svako pitanje sadrži pojedinačan odgovor da bi se izbegla bilo kakva dvosmislenost ili mogućnost različitog tumačenja”, kaže ministar prosvete.
Ograničen rečnik
Upravo to tumačenje načina bodovanja baca senku na vrednost i kvalitet znanja. Pismenost je širi pojam i obuhvata niz drugih sposobnosti. Problemi srpskog školstva su dublji i ozbiljniji, a pitanje pravopisa pojavilo se kao jedan incident, kaže poznati lingvista Ivan Klajn.
„Naša škola ne daje učenicima jezičku kulturu, pogotovo ne srednja škola u kojoj uopšte nema nastave jezika nego se zove srpski jezik i književnost, a u stvari predaju samo književnost, zato što je ogromno gradivo i što nastavnici dolaze sa katedra za književnost. To je glavni problem, a ovo je jedan tipičan problem o kojem treba da se dogovore ti savetnici iz ministarstva prosvete i nastavnici", primećuje Klajn.
U uputstvima za ocenjivanje nastavnicima se sugeriše da priznaju i one zadatke iz oblasti književnosti koji nisu pravopisno tačni.
"Taj ton je bio usmeren u pogrešnom pravcu i možda je za cilj imao nešto drugo. Mislim da je bez razloga podignuta temperatura i nervoza i kod đaka i kod roditelja. Neće biti mogućnosti za samovoljno tumačenje ocenjivanja, uputstvo treba samo da se primeni", kaže Obradović.
Primena pravopisne norme u koje se mora ubrojati bar pisanje vlastitih imena velikim slovima, za stručnu javnost podrazumeva obrazovne standarde ispod kojih se obrazovni sistem ne bi smeo spuštati.
"Mislim da je ovde pogrešan naglasak jer pravopis nije najvažniji u jeziku, važnija je gramatika, važnije je znati značenje reči i akcentovanje i u pravopisu nije najvažnije veliko slovo, što se uvek daje kao primer. Neki loš đak napiše malim slovom Petar Petrović Njegoš, a mnogo je gore što mladi imaju ograničen rečnik i ne umeju da se izraze. To bi trebalo škola da uradi, a to sad ne radi”, zaključuje lingvista Ivan Klajn.
Priznati pravopisno neispravan odgovor u završnom ispitu bila je prva dilema koju su pred učenike osnovinih škola u Srbiji, ali i pred stručnu javnost stavili Ministarstvo prosvete u polaganju tzv. male mature. Učenike osnovne škole “Oslobodioci Beograda”, posetio je i ministar prosvete Žarko Obradović, a njih smo pitali da li su testovi bili teški i kakve razultate očekuju:
Zbog ranijeg uputstva Ministarstva prosvete i nauke, za koje ministar sada tvrdi da se neće primenjivati, bilo je predviđeno da ako učenik ponudi tačan odgovor, ali ga pravopisno pogrešno napiše - taj odgovor bodovaće se kao ispravan. To je u javnosti izazvalo revolt roditelja i stručne javnosti. Evo šta je na to odgovorio Žarko Obradović.
"Od supervizora i svih zaposlenih smo dobili podatak da su đaci došli na vreme. Supervizor ima zadatak da učestvuje u procesu ocenjivanja, i očekujem da će i taj deo proći na najbolji način. Od direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja sam dobio informaciju da je uputstvo vrlo precizno i za svako pitanje sadrži pojedinačan odgovor da bi se izbegla bilo kakva dvosmislenost ili mogućnost različitog tumačenja”, kaže ministar prosvete.
Ograničen rečnik
Upravo to tumačenje načina bodovanja baca senku na vrednost i kvalitet znanja. Pismenost je širi pojam i obuhvata niz drugih sposobnosti. Problemi srpskog školstva su dublji i ozbiljniji, a pitanje pravopisa pojavilo se kao jedan incident, kaže poznati lingvista Ivan Klajn.
„Naša škola ne daje učenicima jezičku kulturu, pogotovo ne srednja škola u kojoj uopšte nema nastave jezika nego se zove srpski jezik i književnost, a u stvari predaju samo književnost, zato što je ogromno gradivo i što nastavnici dolaze sa katedra za književnost. To je glavni problem, a ovo je jedan tipičan problem o kojem treba da se dogovore ti savetnici iz ministarstva prosvete i nastavnici", primećuje Klajn.
U uputstvima za ocenjivanje nastavnicima se sugeriše da priznaju i one zadatke iz oblasti književnosti koji nisu pravopisno tačni.
"Taj ton je bio usmeren u pogrešnom pravcu i možda je za cilj imao nešto drugo. Mislim da je bez razloga podignuta temperatura i nervoza i kod đaka i kod roditelja. Neće biti mogućnosti za samovoljno tumačenje ocenjivanja, uputstvo treba samo da se primeni", kaže Obradović.
Primena pravopisne norme u koje se mora ubrojati bar pisanje vlastitih imena velikim slovima, za stručnu javnost podrazumeva obrazovne standarde ispod kojih se obrazovni sistem ne bi smeo spuštati.
"Mislim da je ovde pogrešan naglasak jer pravopis nije najvažniji u jeziku, važnija je gramatika, važnije je znati značenje reči i akcentovanje i u pravopisu nije najvažnije veliko slovo, što se uvek daje kao primer. Neki loš đak napiše malim slovom Petar Petrović Njegoš, a mnogo je gore što mladi imaju ograničen rečnik i ne umeju da se izraze. To bi trebalo škola da uradi, a to sad ne radi”, zaključuje lingvista Ivan Klajn.