Beogradski sajam je okupio veliki broj izdavača, među kojima ne manjka predstavnika država regiona. Počasni gost ovogodišnje manifestacije je Mađarska, a svoja izdanja predstavili su Hrvatska, BiH, Slovenija i Crna Gora, inače stalni učesnici poslednjih godina. Uprkos dobroj saradnji na tom planu, među državama regiona još ima problema u distribuciji knjiga, zbog čega se neretko u te svrhe koriste poštanske usluge, prijateljske veze ili međugradski autobuski saobraćaj.
Do kraja ove nedelje posetioci Sajma knjiga moći će da potraže i pronađu izdanja na čije objavljivanje i kupovinu su čekali možda i čitave godine. Među ponuđenim su, osim domaćih, i knjige izdavača iz regiona koji su već postali tradicionalni učesnici. Uprkos tome što je saradnja u tom smislu prilično napredovala poslednjih godina, knjige štampane u Zagrebu ili Sarajevu u Beogradu se mnogo lakše mogu pronaći na sajmu – ali ne i u knjižarama. To primećuje i čest gost Beogradskog sajma pisac Muharem Bazdulj.
"Kad ne postoji prava knjižarska distribucija. U nekoj idealnoj situaciji u izlozima knjižara zainteresovani čitaoci bi te knjige morali da vide. Ako nekog čitaoca iz Beograda zanima knjiga objavljenja u Sarajevu – ako ne potegne neke privatne veze: tipa da nekog zamoli da mu donese ili pošalje poštom, jedno vrijeme su sajmovi funkcionisali na način da je to jedina prilika da se do takvih knjiga dođe. Sada, koliko mogu da vidim – da ta distribucija bolje funkcioniše", ističe Bazdulj.
Ipak, nameće se i pitanje koliko su građani Srbije zainteresovani za knjige koje se izdaju u susedstvu. Posetioci sajma sa kojima smo razgovarali o tome imaju podeljena mišljenja.
Među nekoliko predstavnika iz Bosne i Hercegovine u Beogradu je svoja izdanja, u saradnji sa kućom Mostart iz Zemuna, predstavio kultni sarajevski izdavač Bajbuk. Za oko deceniju saradnje, izdali su nekoliko desetina zajedničkih izdanja među kojima je i knjiga Teatar u ratnom Sarajevu – svedočanstvo o značaju pozorišnog života tokom opsade Sarajeva. Goran Samardžić, iz Bajbuka, kaže da do sada u Srbiji nije imao dobrih iskustava sa velikim knjižarskih lancima. Time, kako kaže, nije iznenađen, ali jeste strašću posetioca Beogradskog sajma za knjigama.
"Bio sam fasciniran da neki ljudi nose kese knjiga, a pošto sam gledao te kese nije mogao da mi ne padne pogled slučajno na cipele – koje su bile pocepane. Svako nešto čita znate, od sofisticiranih knjiga do treša – ali se čita. Od toga žive knjižari i izdavači i zato u Srbiji i ima toliko izdavača – što uspešnih što onih što opstaju", kaže Samardžić.
Svoja izdanja izložila je i zagrebačka Školska knjiga. Njihovi ovogodišnji aduti su rečnici i udžbenici iz lingvistike, gramatike i medicine. Na srpskom tržištu nemaju problema u poslovanju, ukoliko se na trenutak ostavi po strani ekonomska kriza koja je pogodila sve svetske izdavače, kaže Nataša Mijačika.
"Smatramo da imamo što ponuditi. Normalno kriza je svima i ljudi svaki dinar i svaki euro prevrću. Ali vidim da je za znanje, za učenje, nađe se novca da se uloži u znanje. Kad volite knjige, trudite se da ne vidite ako postoje neke barijere. Jednostavno se družite sa ljudima koji slično razmišljaju. U ovom našem poslu, kultura, umjetnost, mediji su nužno okrenuti jedni prema drugima u suradnji i tržišta su mala tako da moramo surađivati međusobno", ističe ona.
Knjige pisaca iz regiona su stigle u Beograd. Narednih dana dolaze i njihovi autori tako da će čitaoci osim najnovijih izdanja moći i da se sretnu sa nekima od njih čije reči im tako mnogo znače.
(FOTOGALERIJA: Otvaranje beogradskog Sajma knjiga, 21. oktobar 2012)
Do kraja ove nedelje posetioci Sajma knjiga moći će da potraže i pronađu izdanja na čije objavljivanje i kupovinu su čekali možda i čitave godine. Među ponuđenim su, osim domaćih, i knjige izdavača iz regiona koji su već postali tradicionalni učesnici. Uprkos tome što je saradnja u tom smislu prilično napredovala poslednjih godina, knjige štampane u Zagrebu ili Sarajevu u Beogradu se mnogo lakše mogu pronaći na sajmu – ali ne i u knjižarama. To primećuje i čest gost Beogradskog sajma pisac Muharem Bazdulj.
"Kad ne postoji prava knjižarska distribucija. U nekoj idealnoj situaciji u izlozima knjižara zainteresovani čitaoci bi te knjige morali da vide. Ako nekog čitaoca iz Beograda zanima knjiga objavljenja u Sarajevu – ako ne potegne neke privatne veze: tipa da nekog zamoli da mu donese ili pošalje poštom, jedno vrijeme su sajmovi funkcionisali na način da je to jedina prilika da se do takvih knjiga dođe. Sada, koliko mogu da vidim – da ta distribucija bolje funkcioniše", ističe Bazdulj.
Ipak, nameće se i pitanje koliko su građani Srbije zainteresovani za knjige koje se izdaju u susedstvu. Posetioci sajma sa kojima smo razgovarali o tome imaju podeljena mišljenja.
Među nekoliko predstavnika iz Bosne i Hercegovine u Beogradu je svoja izdanja, u saradnji sa kućom Mostart iz Zemuna, predstavio kultni sarajevski izdavač Bajbuk. Za oko deceniju saradnje, izdali su nekoliko desetina zajedničkih izdanja među kojima je i knjiga Teatar u ratnom Sarajevu – svedočanstvo o značaju pozorišnog života tokom opsade Sarajeva. Goran Samardžić, iz Bajbuka, kaže da do sada u Srbiji nije imao dobrih iskustava sa velikim knjižarskih lancima. Time, kako kaže, nije iznenađen, ali jeste strašću posetioca Beogradskog sajma za knjigama.
"Bio sam fasciniran da neki ljudi nose kese knjiga, a pošto sam gledao te kese nije mogao da mi ne padne pogled slučajno na cipele – koje su bile pocepane. Svako nešto čita znate, od sofisticiranih knjiga do treša – ali se čita. Od toga žive knjižari i izdavači i zato u Srbiji i ima toliko izdavača – što uspešnih što onih što opstaju", kaže Samardžić.
Svoja izdanja izložila je i zagrebačka Školska knjiga. Njihovi ovogodišnji aduti su rečnici i udžbenici iz lingvistike, gramatike i medicine. Na srpskom tržištu nemaju problema u poslovanju, ukoliko se na trenutak ostavi po strani ekonomska kriza koja je pogodila sve svetske izdavače, kaže Nataša Mijačika.
"Smatramo da imamo što ponuditi. Normalno kriza je svima i ljudi svaki dinar i svaki euro prevrću. Ali vidim da je za znanje, za učenje, nađe se novca da se uloži u znanje. Kad volite knjige, trudite se da ne vidite ako postoje neke barijere. Jednostavno se družite sa ljudima koji slično razmišljaju. U ovom našem poslu, kultura, umjetnost, mediji su nužno okrenuti jedni prema drugima u suradnji i tržišta su mala tako da moramo surađivati međusobno", ističe ona.
Knjige pisaca iz regiona su stigle u Beograd. Narednih dana dolaze i njihovi autori tako da će čitaoci osim najnovijih izdanja moći i da se sretnu sa nekima od njih čije reči im tako mnogo znače.
(FOTOGALERIJA: Otvaranje beogradskog Sajma knjiga, 21. oktobar 2012)
Otvoren 57. Sajam knjiga u Beogradu