Nemačka kancelarka Angela Merkel je saopštila da su propali napori da se formira nova trostranačka vladajuća koalicija, što najveću evropsku ekonomsku silu približava novim izborima, nakon što su se liberali povukli iz pregovora.
Preostaje formiranje manjinske vlade, čemu Merkelova nije sklona, ili raspisivanje vanrednih izbora od čega zazire većina političara jer se pribojavaju da na njima ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD) mogla još bolje da prođe.
U Evropskoj uniji (EU) su zabrinuti zbog zastoja u pregovorima o formiranju vlade u najvećoj ekonomiji na Starom kontinentu što bi se moglo nepovoljno odraziti na mnoštvo pitanja, počev od najavljene reforme evrozone francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) do definisanja odnosa sa Velikom Britanijom.
Po završetku 12-časovnog sastanka, Merkel je istakla da joj je žao zbog toga što njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU), sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), liberali (FDP) i Zeleni nisu našli rešenje.
Stranka slobodnih demokrata (FDP) neočekivano se povukla posle više od četiri sedmice pregovora sa Merkelinim konzervativnim blokom i Strankom zelenih, ukazujući na nepremostive razlike.
Evro je pao na najniži kurs prema japanskom jenu u poslednja dva meseca nakon što je lider FDP Kristijan Lindner (Christian) rekao da se njegova stranka povlači iz razgovora, pošto nema dogovora o ključnim pitanjima.
"Pokušavali smo satima, danima i nedeljama. Pristali smo na razne kompromise o poreskoj politici, migracijama i obrazovanju, jer znamo da kao partija sa 11 odsto glasova ne možemo da nametnemo našu politiku celoj zemlji", kazao je Lindner.
"Ipak, ne želimo da preuzmemo odgovornost jer smatramo da su mnogi predloži štetni. Ulaskom u vladu morali bi da se odreknemo mnogih naših principa. Ne želimo da izdamo naše birače podržavajući politiku u koju nismo uvereni. Bolje je ne vladati, nego vladati loše", dodao je Lindner.
Merkelova je rano jutros izjavila da će obavljati funkciju vršioca dužnosti kancelara i da će se konsultovati sa predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom (Frank-Walter Steinmeier) o daljim koracima.
Ona je ocenila da je dogovor bio moguć.
"Verovali smo da smo na putu na kome bismo mogli da postignemo dogovor. Naravno, uz kompromise koji bi rezultirali formiranjem koalicije sa veoma različitim partnerima. Uz sve uvažavanje za liberale, žao mi je što nismo pronašli rešenje", rekla je Merkel novinarima.
"Ovo je dan za duboko preispitivanje o tome kako se ići dalje u Nemačkoj. Kao kancelarka, učiniću sve da osiguram da se ovom zemljom dobro upravlja u narednim teškim sedmicama", reči su nemačke kancelarke.
Predsednik CSU Horst Zehofer (Seehofer) izjavio je da su neuspeh razgovora i odsustvo prave vlade "teret" za zemlju.
Većina političara zazire od izbora
Merkelova je u prethodnih 12 godina tokom tri kancelarska mandata bila simbol stabilnosti i predvodila je evrozonu u vreme rešavanja dužničke krize.
Ona je dala doprinos i kompromisnom sporazumu EU i Turske o zaustavljanju migrantskog talasa prema Evropi.
Njena pozicija oslabljena je na izborima u septembru, kada su je glasači kaznili zbog otvaranja granica za migrante 2015. godine otkada ih je ušlo 1,2 miliona, zbog čega se deo birača okrenuo ka ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku koja je osvojila 13 odsto glasova.
Ona sada može da formira manjinsku vladu ili će predsednik države raspisati nove izbore.
S obzirom da je Merkelova izjavila da ne bi bila na čelu manjinske vlade, a Socijaldemokratska stranka, dosadašnji koalicioni partner konzervativaca, odbacila mogućnost ponovnog sklapanja ovakvog saveza – sve su izgledniji vanredni izbori. Doduše, u većini partija se pribojavaju da bi u tom slučaju ekstremistička Alternativa za Nemačku mogla da još bolje prođe nego na prethodnih izborima.
Neuspeh pregovora je iznenađenje, pre svega što su se liberali povukli iz njih kao poželjni koalicioni partneri Merkelove, koji nisu ušli u parlament na prethodnim izborima 2013, ali su bili u koaliciji sa njom od 2009. do 2013.
Nakon impresivnog povratka na ovim izborima, odluka liberala da se povuku iz pregovora o vladi je zagonetna, smatra Džekson Džejns (Jackson Janes), analitičar Instituta Džons Hopkins.
"To je takođe opasna igra pokera za Nemačku", dodaje Džejns.
Imigracija je bilo najspornije pitanje u pregovorima. Konzervativci Angele Merkel i njihovi saveznici iz bavarske Hrišćansko-socijalna unije se zalažu za određivanje godišnje kvote za prijem azilanata, što su Zeleni odbacili.
Nije bilo ni saglasja oko ograničavanja prava da pojedini azilanti, kojima je dozvoljen ulazak u Nemačku, dovedu i najbliže rođake. Merkelova je izjavila da bio moguć kompromis sa Zelenima o ovom pitanju.
Vladina potrošnja, smanjenje poreza i klimatska politika bile su, takođe, tačke sporenja.
Negativni efekti po ekonomiju
Osim evra, pala je i vrednost deonica na evropskim berzama, jer neuspeh u formiranju nemačke vlade, kao najjače ekonomije na Starom kontinentu, ukazuje na političke rizike koji i dalje postoje širom EU.
"Krah pregovora je iznenađujući i veoma malo toga je jasno kako će se situacija dalje razvijati. Time jača neizvesnost na svetskim tržištima već prožetom sentimentom rizika", ističe Rajner Gunterman (Rainer Guntermann), ekspert "Commerzbanke".
U međuvremenu, najveća nemačka biznis organizacija, Federacija nemačkih industrija, pozvala je danas, posle neuspeha pregovora o vladajućoj koaliciji, političke partije da pokažu odgovornost i naprave kompromise.
Predsedavajući Federacije Diter Kempf (Dieter) je rekao da nemačku industriju čekaju "ogromni izazovi" uprkos dobroj ekonomskoj situaciji u zemlji.
"Ekonomskoj stabilnosti je potrebna politička stabilnost", naveo je Kempf.
On smatra da je za "globalne krize, potrebu za reformom Evrope i hitne odluke o investiranju" u samoj Nemačkoj potrebno više od tehničke vlade.
Prema njegovim rečima, "sve partije moraju biti spremne na kompromise zarad rasta, prosperiteta i zapošljavanja".
Od nove vlade u Berlinu se očekuje da poveća potrošnju i tako obezbedi više fiskalnih stimulansa za ekonomiju, umesto oštrih mera štednje na kojima je do sada insistirala.
Merkelova je u predizbornoj kampanji za četvrti mandat naglašava da su snažne performanse privrede koja raste od 2010, kao i rekordno niska nezaposlenost, razlozi da je birači podrže.
Međutim, ekonomisti su je optuživali zbog osećanja samozadovoljstva i ignorisanja privrednih problema, ističući da treba da reformiše poreski sistem u cilju podsticanja rasta, kao i da podstakne investicije u digitalnu infrastrukturu – što je bio i zahtev liberalne partije koja se povukla iz pregovora.
Zabrinutost u EU
Neuspeh u formiranju nemačke vlade, nije u interesu Francuske, izjavio je predsednik Emanuel Makron.
"To je loša vest za Evropu", kazao je ministar inostranih poslova Holandije Halbe Zijlstra.
Ukoliko definitivno propadnu pokušaji da se formira nemačka vlade i budu raspisani novi izbori, to se može iskomplikovati situaciju na Starom kontinentu: od reforme evrozone za koju se zalaže Makron do definisanja novih odnosa sa Velikom Britanijom kada napusti EU.