Ko to i zašto bije beogradske studente koji od 20. oktobra blokiraju nastavu na Filozofskom fakultetu? Zahtevaju ono što verovatno većina studenata i njihovih roditelja želi- da svi akademci sa 48 bodova studiraju o trošku države, da školarina ne premašuje iznos tri minimalne mesečne zarade, kao i da se počnu razgovori o besplatnom školstvu.
Izjava rektora beogradskog univerziteta Branka Kovačevića na prekid blokade „milom ili silom“ najbolje se izgleda čula kod mladi ljudi na ulici koji neodoljivo podsećaju na skinheadse i obesne navijače.
Oni su izgleda u studentima odmah videli “anarhiste “ i “marksiste” pa su ih tokom vikenda pajserima i kamenica pokušali ubediti da odustanu od blokade.
Nametnute priče o 'anarhistima' i 'marksistima' kao vođama pobune s jedne i socijalni zahtevi sa druge strane našli su se tako u raljama pajsera i ulične pravde.
Studenti u razgovoru za naš radio odbacuju bilo kakvu političku ili ideološku opredeljenost kao dodatne motive za blokadu. Takođe su sigurni da su napadači instruisani da razbiju blokadu.
„Bio sam nekoliko puta kada su bili incidenti. To jesu neke grupe neonacista koje dolaze ovde i sukobljavaju se. Razbili su staklo, bili su sinoć i preksinoć. Policija je dolazila sinoć i samo su ih identifikovali i ništa više od toga“, kaže jedan student koji se predstavlja samo imenom kao Petar.
„Odbacujemo svaku vrstu zamerki da smo instruisani ili da smo marksisti ili nešto slično. Mi se borimo za studentska prava“, kaže student Uroš.
„To što oni rade i plaše javnost nekakvim komunistima i anrhistima je način da se ljudi otuđe od našeg protesta i da bi se lakše razbio“, kaže Vuk.
Privid autonomnosti
Uprava Filozofskog fakulteta saopštila je u petak da više ne može da garantuje sigurnost imovine i studenata, pa će se nastava pokušati organizovati u drugim fakultetima, muzejima i prostorijama SANU.
Studenti su više puta bili meta napada i to vrlo često unutar grade Filozofskog fakulteta. Tvrde da su napadači pripadnici ekstremnih nacionalističkih grupa. Kako je moguće da se ovakvi incidenti dešavaju unutar jedne državne visokoškolske ustanove pitali smo profesora Ljubišu Rajića.
„Rektor je pozvao državu da „milom ili silom“ prekine studentski protest, pošto se vlada neće upetljavati u to, da bi zadržala privid autonomnosti. Uvek postoje dežurni batinaši za koje policija i BIA sigurno znaju i koji će sigurno da urade posao koji policija ili Bia neće direktno da uradi, ili će čak bez poziva reagovati jer kada ih je rektor a posle i mnogi nastavnici, optužili da su „marksisti ili anarhosindikalisti“ onda imamo atmosferu iz tridesetih godina prošlog veka, kada je to bio poziv ekestremnoj nacističkoj i nacionalističkoj desnici da krene na njih“, kaže profesor Rajić.
Danas kaže da je novonastala situacija rezultat neblagovremenog reagovanja uprave i Rektorata, ali i pomalo nejasnih studenatskih poteza, jer su studenti koji su na Filološkom pokrenuli proteste prihvatili vladin predlog.
„Tu su različite vesti da se mešaju nekakve različite skupine ljudi pod različitim nazivima da prave tamo nerede i da se ovi studenti tamo brane.To što neće da se identifikuje sve mi to ne izgleda prihvatljivo. Kada smo mi učestvovali u raznim pobunama kao studenti a kasnije i kao profesori mi smo imali tačno definisan cilj i ime i prezime. Ne vidim zašto je to problem i što se ne predstave ko su i šta su .Podržavam socijalne zahteve studenata ali nisam sigurna da je moguće da ih država u ovom trenutku u celosti prihvati“, kaže nekadašnja rektorka beogradskog univerziteta Marija Bogdanović.
Savet Filozofskog fakulteta je nekoliko sati tragao za rešenjima. Nije kako tvrde studenti u blokadi, ponudio nikakvo novo rešenje.
„Što se nas tiče mi imao u sredu u 12 protest na Plato protiv nasilja nad studentima i ako podršska blokadi. Mi smo i dalje u protestu i videćemo šta će biti“, kaže student Vuk.
Paraliza nastave na Filozofskom fakultetu traje već 20-tak dana.
Izjava rektora beogradskog univerziteta Branka Kovačevića na prekid blokade „milom ili silom“ najbolje se izgleda čula kod mladi ljudi na ulici koji neodoljivo podsećaju na skinheadse i obesne navijače.
Oni su izgleda u studentima odmah videli “anarhiste “ i “marksiste” pa su ih tokom vikenda pajserima i kamenica pokušali ubediti da odustanu od blokade.
Nametnute priče o 'anarhistima' i 'marksistima' kao vođama pobune s jedne i socijalni zahtevi sa druge strane našli su se tako u raljama pajsera i ulične pravde.
Studenti u razgovoru za naš radio odbacuju bilo kakvu političku ili ideološku opredeljenost kao dodatne motive za blokadu. Takođe su sigurni da su napadači instruisani da razbiju blokadu.
„Bio sam nekoliko puta kada su bili incidenti. To jesu neke grupe neonacista koje dolaze ovde i sukobljavaju se. Razbili su staklo, bili su sinoć i preksinoć. Policija je dolazila sinoć i samo su ih identifikovali i ništa više od toga“, kaže jedan student koji se predstavlja samo imenom kao Petar.
„Odbacujemo svaku vrstu zamerki da smo instruisani ili da smo marksisti ili nešto slično. Mi se borimo za studentska prava“, kaže student Uroš.
„To što oni rade i plaše javnost nekakvim komunistima i anrhistima je način da se ljudi otuđe od našeg protesta i da bi se lakše razbio“, kaže Vuk.
Privid autonomnosti
Uprava Filozofskog fakulteta saopštila je u petak da više ne može da garantuje sigurnost imovine i studenata, pa će se nastava pokušati organizovati u drugim fakultetima, muzejima i prostorijama SANU.
Studenti su više puta bili meta napada i to vrlo često unutar grade Filozofskog fakulteta. Tvrde da su napadači pripadnici ekstremnih nacionalističkih grupa. Kako je moguće da se ovakvi incidenti dešavaju unutar jedne državne visokoškolske ustanove pitali smo profesora Ljubišu Rajića.
„Rektor je pozvao državu da „milom ili silom“ prekine studentski protest, pošto se vlada neće upetljavati u to, da bi zadržala privid autonomnosti. Uvek postoje dežurni batinaši za koje policija i BIA sigurno znaju i koji će sigurno da urade posao koji policija ili Bia neće direktno da uradi, ili će čak bez poziva reagovati jer kada ih je rektor a posle i mnogi nastavnici, optužili da su „marksisti ili anarhosindikalisti“ onda imamo atmosferu iz tridesetih godina prošlog veka, kada je to bio poziv ekestremnoj nacističkoj i nacionalističkoj desnici da krene na njih“, kaže profesor Rajić.
Ljubiša Rajić
Nedašnja rektorka beogradskog univerziteta Marija Bogdanović ima bogato iskustvo studentskih protesta. Devedesetih godina bila je na čelu univezitet, čiji su studenti tada bili pokretači društvenih promena.Danas kaže da je novonastala situacija rezultat neblagovremenog reagovanja uprave i Rektorata, ali i pomalo nejasnih studenatskih poteza, jer su studenti koji su na Filološkom pokrenuli proteste prihvatili vladin predlog.
„Tu su različite vesti da se mešaju nekakve različite skupine ljudi pod različitim nazivima da prave tamo nerede i da se ovi studenti tamo brane.To što neće da se identifikuje sve mi to ne izgleda prihvatljivo. Kada smo mi učestvovali u raznim pobunama kao studenti a kasnije i kao profesori mi smo imali tačno definisan cilj i ime i prezime. Ne vidim zašto je to problem i što se ne predstave ko su i šta su .Podržavam socijalne zahteve studenata ali nisam sigurna da je moguće da ih država u ovom trenutku u celosti prihvati“, kaže nekadašnja rektorka beogradskog univerziteta Marija Bogdanović.
Savet Filozofskog fakulteta je nekoliko sati tragao za rešenjima. Nije kako tvrde studenti u blokadi, ponudio nikakvo novo rešenje.
„Što se nas tiče mi imao u sredu u 12 protest na Plato protiv nasilja nad studentima i ako podršska blokadi. Mi smo i dalje u protestu i videćemo šta će biti“, kaže student Vuk.
Paraliza nastave na Filozofskom fakultetu traje već 20-tak dana.