Ko stoji iza 'državnog udara' u Srbiji?

U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) vođena je polemika o tome da li je ozbiljno ugrožena bezbednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vučić je nedavno saopštio da ima dokaze da je godinu i po dana prisluškivan i da je to direktan pokušaj državnog udara. Sve to su potvrdili visoki zvaničnici Srbije.

Učesnici polemike bili su Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, i Božo Prelević, advokat koji je nakon 5. oktobra bio ministar policije u prelaznoj vladi.

Polemisalo se o tome da li su u to umešani pojedinci iz policije, da li je cilj prisluškivanja bio sam predsednik ili su prisluškivani razgovori nekoga ko je s njim bio u kontaktu, pa je tako snimljen i Vučić, da li je predsednik izašao u javnost s tom aferom zato što Tužilaštvo nije bilo spremno da pokrene istragu, zašto policajci, za koje vlast veruje da su umešani u tu aferu, nisu do sada uhapšeni, da li je priča o prisluškivanju lansirana da bi se skrenula pažnja sa afera koje se neprijatne za vlast, da li opozicija ima svoje ljude u policiji, kako je moguće da Vučića prisluškuju godinu i po dana, a da bezbednosne službe to ne otkriju, zbog čega se nikada nije saznalo ko je pre četiri godine sakrio oružje za koje je policija tvrdila da je nađeno u blizini Vučićeve porodične kuće, kao i o tome da li će afera “Prisluškivanje” doživeti sudski epilog.

Omer Karabeg: Gospodine Šormaz, ima li indicija ko stoji iza državnog udara o kome govori predsednik Vučić? Predsednik je rekao da su ga prisluškivale domaće službe.

Dragan Šormaz: Ko stoji to se ne zna. Istraga treba da se sprovede. Koliko znam ne radi se o službama nego o jednom delu policije, o tome da je policija prisluškivala. Gospodin Prelević to dobro zna - u policiji postoji jedan deo koji ima opremu za nadzor ili prisluškivanje. U Srbiji paradoksalno ne postoji kontrola nad tim prisluškivanjem jer Odbor za kontrolu bezbednosti kontroliše Bezbednosno-informativnu agenciju, Vojnobezbednosnu i Vojnoobaveštajnu agenciju, ali ne kontroliše šta radi policija jer oni nisu u okviru Zakona o službi bezbednosti.

Ne propustite da pročitate Afere 'prisluškivanja' političara u Srbiji bez poznatog ishoda

Omer Karabeg: Gospodine Preleviću, mislite li vi da je neko iz policije prisluškivao gospodina Vučića?

Božo Prelević: Ja to stvarno ne znam. Ostaje kao mogućnost da verujem predsedniku Vučiću kad on to kaže da je tako bilo. Inače, neće biti da je policija bez kontrole. Policija može da prisluškuje samo u dogovoru sa tužiocem, a odobrenje za to daje sud. To je ozbiljnija kontrola nego što je parlamentarni odbor. Ne verujem da je iko tražio da se sluša predsednik. Verovatno je traženo da se sluša određeno lice. A kada se prisluškuje to lice, onda se svi koji su s njim bili u kontaktu nađu na transkriptima.

Verujem da je predsednik Srbije bio u kontaktu sa nekim od tih lica ne znajući da je ono na merama. Predsednik je u jednom trenutku rekao da su to neki ljudi sa kojima obično razgovara o fudbalu. Ne znam ko je. Ali, teoretski policija je mogla da sluša nekog Velju Nevolju, a onda da ga pozove predsednik i kaže mu: “Nemoj tamo da bude nereda” ili nešto slično - eto njega na merama. Sasvim sigurno po zakonu. Ako se ne pokrene krivični postupak protiv okrivljenog, policija koja je to radila po nalogu nekog tužioca, ne sme te snimke da iznosi. Oni se arhiviraju. Zapečate se u poseban kovert da bi se kasnije uništili.

Ne vidim šta je sporno u tome što se na snimku našao predsednik Vučić i što je to arhivirano kad je to po zakonu. Ne znam kako se time može napraviti državni udar. Ne može nikako. Voleo bih da se ti razgovori objave da se vidi s kim je predsednik pričao. Ako je to toliko problematično, pa pustite snimak, to će predsednika najbolje da odbrani od zlih glasova.

• Razgovor o aferi prisluškivanja u Srbiji, Dragana Šormaza i Bože Prelevića, možete poslušati ovde.

Velja Nevolja

Dragan Šormaz: Ne verujem da se predsednik Srbije čuje s nekakvim Veljom Nevoljom, kako kaže gospodin Prelević, i da policija na osnovu toga može da ga prisluškuje.

Božo Prelević: Ni ja ne verujem.

Dragan Šormaz: Ne verujem da se predsednik uopšte čuje sa navijačkim grupama. Ne bi predsednik s tim izašao u javnost da sasvim sigurno ne zna da je u pitanju zloupotreba položaja nekoga u policiji, ko god da je. I zato kažem da je potrebna istraga, da se pokrene i da se završi. Tužilaštvo treba da odradi svoj posao, ako već kažemo da ih tužilaštvo kontroliše, a ja sam ubeđen da ne može potpuno da ih kontroliše. Ja sam za to da to radi Bezbednosno-informativna agencija. Ne vidim potrebu da takvu opremu ima policija. U svetu je nema. Tako da mi se čini da je bilo zloupotrebe. Ne bi predsednik to rekao da se nije dogodilo.

Omer Karabeg: Ali kako je moguće da Vučića godinu i po dana prisluškuju, a da to ne otkrije Bezbednosno-informativna agencija?

Dragan Šormaz: Moguće je jer nema pristup toj opremi. Bezbednosno-informativna agencija bi mogla to da sazna jedino od nekoga ko je u tome učestovao ili ko ima saznanja o tome šta su oni radili.

Božo Prelević: Nisam ja siguran da su ti ljudi učinili neko krivično delo. Da su to uradili, oni bi bili uhapšeni. Mislim da je predsednik besan upravo zbog toga što nema krivičnog dela. Drugo, iz njegovog razgovora s predsednikom Višeg suda gospodinom Stepanovićem mogli smo da zaključimo da je upravo njega odabrao da odobrava primenu tih mera. A nisam primetio da su oni u lošim odnosima, naprotiv, oni su u jako dobrim odnosima. Mislim da ovo uopšte ne bi trebalo da uzbuđuje predsednika. Transkripti nisu nigde objavljeni.

Božo Prelević (na fotografiji, fotoarhiv): Mislim da ovo uopšte ne bi trebalo da uzbuđuje predsednika, transkripti nisu nigde objavljeni

Dakle, nema zloupotrebe, nema kaljanja ugleda ili pokušaja nečeg sličnog. Ne mogu da tvrdim, ali čini mi se da ovo ide i na račun stranačkog partnera Nebojše Stefanovića. I ranije su najavljivani državni udari - naravno, nikada nije bilo dokaza - uvek su to radili tabloidi i Pink. To je urađeno i ovog puta. Verujem da se u stvari radi o prekrivanje neprijatnih događaja nekom drugom temom. Za to je uvek zgodan državni udar. Evo, državni udar, pokušaj napada, mene su prisluškivali. Ko vas je prisluškivao? Ne mogu da vam kažem. S kim ste pričali? Ne mogu da vam kažem. O čemu ste pričali? Ne mogu da vam kažem. Jesu li zloupotrebili? Ne mogu da vam kažem, ali će ti ljudi da idu ne znam koliko puta na poligraf.

U isto vreme dešava se nešto što je jako neprijatno za bilo koju zemlju u Evropi. A to je afera Jovanjica. Meni uopšte nije jasno zašto se transkripti odbrane optuženog Koluvije objavljuju na stranicama Srpske napredne stranke. Mislim da to nanosi zlo i njima i Srbiji. U tom predmetu vidimo neshvatljiv napad na tužioca i na inspektore. Inspektori idu na poligraf što je stvarno neuobičajeno, to se nikada nije desilo. Da je kojim slučajem Đilas bio povezan sa Jovanjicom, inspektori, koji su otkrili tu aferu, dobili bi po dva stana i sve moguće nagrade i odlikovanja. Ali nije se desilo da je Đilas nego neko drugi.

Iz arhive RSE Afera 'Jovanjica': Ko koga tuži?

Dragan Šormaz: Ko drugi? Suđenje je u toku, kako vi znate da nije Đilas?

Božo Prelević: U tom predmetu optužnica ima pravnu snagu. Imate nekoliko pripadnika Bezbednosno-informativne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i MUP-a koji su bili u tom nekom prstenu čuvanja. To je užasno neprijatno za vlast i ja mislim da je ova priča o prisluškivanju u stvari samo pokrivanje onoga što je neprijatno za državu, za sve njene građane i za stranku.

Jovanjica

Dragan Šormaz: Brojao sam - četiri ili pet puta ste rekli da je suđenje neprijatno za državu. A suđenje je toku, formalno pravno sve je u redu i ne vidim zašto bi se izmišljala neka afera da se sakriva nešto što je potpuno javno. Zašto bi se smišljao državni udar da bi se pokrilo nešto što se ne može pokriti. Jer to je javna stvar. Ima osumnjičenih i optuženih i u policiji, i u Bezbednosno-informativnoj agenciji, i u Vojnobaveštajnoj agenciji. Ima i ljudi koji nisu dostupni, koji su uspeli da napuste zemlju. Sve se to zna.

Božo Prelević: To je neprijatno za državu.

Dragan Šormaz: Zašto bi bilo? Pre će biti da je predsednik, kad je saznao da je prisluškivan, kad je došlo do promene i kad je došla nova vlada, to izneo u javnost. To nema nikakve veze sa suđenjem o kojem vi govorite. Ja se zalažem da Srbija što pre postane deo evropske porodice. Za tako nešto nam je potreban mnogo jači pravosudni sistem nego što ga sad imamo. Ali onda ga ne trebamo podrivati. Mene žalosti što stalno iz pravosuđa čujem priču o tome kako su problemi u izboru sudija. A političari se o tome više ne pitaju. U pravosuđu oni sami sve odlučuju. I to kaže i Evropa.

Problem je u efikasnosti i radu suda. Ako je tačno to što gospodin Prelević kaže da sudije i tužioci vrše nadzor, kako je moguće da nisu videli šta se radi? Kako je moguće da neko u policiji može da radi suprotno njihovim odlukama? Znači, tu nešto nije u redu. Po meni ovaj slučaj je bitan zbog toga da bismo napravili takav sistem da se takve stvari više ne dešavaju. Kako? Promenom zakona da policija više ne može da čini takve zloupotrebe.

Božo Prelević: Moj je utisak da se svaki put državnim udarima preklapaju neprijatne teme. Kada pogledamo kada su najavljivani državni udari, videćemo da je to bio pokušaj da se tom pričom prekrije neka neprijatna tema. Slažem se sa gospodinom Šormazom da treba jačati pravosudni sistem. Ali ovde državni tabloidi napadaju tužioce i sudije. To je strašan problem. Ne možete preko stranačkih propagandnih glasila da napadate državnog tužioca kome optužnica ima pravnu snagu, a da u isto vreme odbranu okrivljenog kačite na stranačkom portalu. To je bruka za Srbiju. Ali ostavljam mogućnost da neko misli da nije.

A što se tiče tvrdnje da je predsednika snimala kriminalistička policije, pravo da vam kažem ta policija juri samo ljude koji se bave krivičnim delima kao što su droga, korupcija i slično. To su ozbiljna krivična dela. Nije za očekivati da u razgovor s takvim licima upadne predsednik. Ja bih voleo da predsednik kaže - evo šta sam pričao i s kim sam pričao pa, ako je to tako benigno, da mi zaključimo da li je to problem ili nije.

Tužilaštvo

Omer Karabeg: Vučić je rekao da poseduje snimke prisluškivanih razgovora. Znači poseduje glavni dokaz. Da li je on to predao Tužilaštvu?

Dragan Šormaz: Pa verovatno je to došlo preko kontraobaveštajne službe, preko zaštite predsednika. Predato je njima, pa je onda i on imao uvid u sve to. Opet se vraćam na pravosuđe. Toliko toga ima u medijima - privatnim medijima, ja ne znam za državne tabloide, to su privatni mediji - da je Tužilaštvo već moglo da reaguje. Po meni je to problem pravosuđa. Zašto bi predsednik izlazio i to čitao?

Omer Karabeg: Zašto Tužilaštvo nije to pokrenulo pre predsednika?

Dragan Šormaz: Pitajte nekoga iz sudske vlasti. Oni su vlast, isto koliko i mi. Zašto bi predsednik to čitao? Zašto Tužilaštvo ne radi svoj posao? Pitajte to tužioce? Pitajte ih da li vas neko iz politike sprečava da to radite?

Omer Karabeg: Znači, vi smatrate da je predsednik s tim izašao u javnost zato što Tužilaštvo nije radilo svoj posao?

Dragan Šormaz: To je logično. On očigledno nije zaštićen. Kako je moguće da godinu i po dana prisluškuju predsednika? To nije bilo jedan, dva, tri dana nego godinu i po dana. A kao slučajno je snimljen. Velja Nevolja nešto radio pa su zbog toga godinu i po dana slušali predsednika. Znate šta, to je neozbiljno.

Ubeđen sam da je bila namera da se sluša predsednik u zadnjih godinu i po dana kada su se dešavale velike promene vezane za izvršnu vlast i zakonodavnu vlast. Pa protesti opozicije, pa dijalog sa Evropskom unijom. Prisluškivanje je upravo u tih godinu i po dana. Nisu to radili stranci - FSB, CIA ili BND - nego policija u Beogradu, kriminalistička, kako kaže gospodin Prelević. Njima ništa ne verujem. Evo, sad javno kažem. Njima apsolutno ništa ne verujem.

Možda vas interesuje Dodikovo prisluškivanje ili performans?

Omer Karabeg: Da li su to oni radili po nečijem nalogu?

Dragan Šormaz: Nisam ja tužilac. Da sam tužilac moj posao bi bio da to istražim. Ne možete to ni predsednika da pitate. Treba pitati sudsku vlast.

Božo Prelević: Da je kriminalistička policija prisluškivala predsednika, oni bi bili pohapšeni. Nema sile koja bi sprečila da oni budu uhapšeni. Oni nisu prisluškivali predsednika nego neku osobu XY, možda Zvonka Veselinovića, Milana Radojčića, nemam pojma koga. Ako je to lice zvalo predsednika ili predsednik zvao to lice, onda je i on bio snimljen. Ne verujem da ga je neko godinu i po dana prisluškivao. Možda u tih godinu i po dana imate tri, četiri, pet razgovora, ko zna, to niko ne zna sem ljudi koji su primenjivali te mere.

Prema tome, nema nijedne sekunde mogućnosti da je predsednik prisluškivan. Da bi se to desilo, tužilac bi u svom zahtevu morao da obrazloži zašto to traži. To bi onda morao da odobri sudija kome predsednik Vučić kaže - što nisi došao do mene. Oni su, znači, na ti, znaju se. Nema šanse da neko prisluškuje predsednika, a da ne završi u zatvoru.

Omer Karabeg: Vi znači, mislite da to nije zloupotreba.

Božo Prelević: To nije nikakva zloupotreba. To što je Vučić besan jer se našao na nekom razgovoru, bože moj.

Dragan Šormaz: Vi stalno pričate o tehnologiji prisluškivanja. Znamo mi to. U vreme kada je bio novinar Radio Fokusa gospodin Vladimir Đukanović, koji je danas poslanik, bio je stavljen na mere, pa su preko njegovog telefona prisluškivali Aleksandra Vučića. To je bilo u vreme vlasti Borisa Tadića.

Da li je moguće da se nisu opametili od 2012. do 2019, pa su opet počeli da rade na takav način. Ne kažem ja da je neko dao nalog da se prisluškuje Aleksandar Vučić. Daleko bilo. Pa niko nije tako neozbiljan ni u Tužilaštvu, ni u sudu. Ali sam ubeđen da je u pitanju zloupotreba. Kao što je bila zloupotreba u vreme Borisa Tadića kad je kao prisluškivan gospodin Đukanović, a u stvari je bio prisluškivan Alksandar Vučić.

Iz arhive RSE Prisluškivanje: Tadić i Vučić preko Šešelja

Omer Karabeg: Gospodin Prelević je pomenuo da bi afera prisluškivanja mogla biti posledica sukoba u Srpskoj naprednoj stranci. I da je to na neki način obračun Vučića sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem.

Dragan Šormaz: O tom obračunu se odavno priča, a onda ispadne da je Nebojšsa Stefanović sada ministar odbrane. To su neke beogradske priče. Ja sam Smederevac. Ne učestvujem u tim pričama iz kruga dvojke. Ali ne znam da se to u stranci dešava. Nikad niko od funkcionera stranke nije rekao da tako nešto postoji, Ja ne mogu da govorim o nečemu čemu nisam svedok, ali vidim da je Nebojša Stefanović ministar odbrane. Svugde u svetu je ministar odbrane ozbiljnije mesto nego ministar unutrašnjih poslova.

Zloupotreba?

Omer Karabeg: Gospodine Preleviću, vi ste rekla da ova afera ima veze sa odnosima unutar Srpske napredne stranke.

Božo Prelević: Ja sam rekao da verujem da ima veze jer je prošlo dovoljno vremena da se sazna za to slušanje. Nebojša Stefanović nije ministar više od šest meseci, a onda je to izvađeno. Ali da se vratimo prisluškivanju. Zašto se ne radi o zloupotrebi? Da je reč o zloupotrebi, onda bi transkript već bio ili u rukama opozicije ili medija. I tada bi to bila zloupotreba.

Ne postoji nikakav motiv policajca, koji primenjuje mere, ili tužioca koji je tražio te mere protiv XY osobe ne znajući ko će s njim da stupi u kontakt. Ne postoji motiv da je neko slušao predsednika, jer da je postojao motiv, onda bi ono što je kompromitujuće izašlo na svetlost dana što se ovde nije desilo. I zato ja mislim da su ljudi iz policije, tužilac i sud radili svoj posao.

Dragan Šormaz: To je prvo objavljeno u medijima. Tek posle je predsednik rekao.

Božo Prelević: Znači, predsednik je objavio.

Dragan Šormaz: Nije predsednik objavio. Pre predsednika o tome je govorio gospodin Đukanović kao poslanik.

Božo Prelević: To je SNS. Niko drugi sem SNS-a nije govorio o tome.

Dragan Šormaz: Pa zar ne treba SNS da brani predsednika države?

Božo Prelević: Znači, to nije predmet zloupotrebe, nije otišlo u neke treće ruke.

Dragan Šormaz: Prvo su mediji objavili. I nije bitno da li je ili nije otišlo u treće ruke.

Omer Karabeg: Ali mediji su objavili izjavu gospodina Đukanovića.

Dragan Šormaz: Da, prvo je o tome govorio gospodin Đukanović, pa tek onda gospodin Vučić. Ali gospodin Prelević kao uvaženi pravnik, kao advokat, kao bivši ministar, nikako da kaže da li se slaže s tim da je sudska vlast ta koja mora sve da pokrene i proveri.

Božo Prelević: Ako se misli da je zloupotreba, nije potrebna nikakva sudska vlast, u tom slučaju organ gonjenja nije sud nego policija. Neka policija napiše krivičnu prijavu da je neko to radio nedozvoljeno i pošalje tužiocu. Ukoliko utvrdi da je to nedozvoljeno, tužilac će napisati optužnicu i to će završiti na sudu. To se ne dešava upravo zato što nema zloupotrebe.

Dragan Šormaz: Tvrdite da nema zloupotrebe. Ubeđeni ste ili mislite da je tako.

Božo Prelević: Naravno da ne znam ništa o tome. Ja samo znam da nema boga da bi ti ljudi ostali na slobodi da su zloupotrebljavali službenu dužnost. Ako vi prisluškujete nekog za koga imate dokaze da se bavi nekom vrstom kriminala, pa se tu pojavi predsednik, onda je to je problem predsednika, a ne ogledala, u ovom slučaju uređaja za slušanje. Nemojte da krivite ogledalo za stvarnost.

Dragan Šormaz: A da li vi mislite da bi predsednik izašao u javnost da je imao razgovore sa kriminalcem, pa tako bio prisluškivan?

Božo Prelević: Zašto nije objavio s kim je pričao. Neka objave s kim je pričao.

Dragan Šormaz: Ne treba on da objavi nego Tužilaštvo.

Božo Prelević: Ne može Tužilaštvo da objavi kad nema postupak ni protiv koga.

Dragan Šormaz: Tužilaštvo treba da pokrene postupak. Ili barem da kaže da nema to što vi kažete.

Božo Prelević: Ja se slažem, ali nije. Zna se čiji je glavni tužilac Zagorka Dolovac.

Dragan Šormaz: Državni.

Božo Prelević: Znači, ima sve ingerencije da pokrene postupak. Pa što ne pokrene?

Dragan Šormaz: I ja isto kažem.

Božo Prelević: Ne pokreće zato što nema dela.

Dragan Šormaz: Ali to nisu rekli.

Božo Prelević: Niti će da kažu.

Afera oružje

Omer Karabeg: Da li mislite da će ova afera imati sudski epilog? I ranije je bilo sličnih afera, pominjali su se i državni udari, ali nije bilo sudskih epiloga. Jedna od najvećih bila je 2016. godine kada je saopšteno da je u Jajincima u blizini porodične kuće tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića pronađeno sakriveno oružje. Mediji su pisali da je to bila priprema atentata na Vučića. Međutim nikada nismo dobili sudski epilog. Kako je to moguće, gospodine Šormaz?

Dragan Šormaz: To treba pitati one koji su radili istragu. Činjenica je da je pronađeno oružje. Oružje je pronađeno i postupak je pokrenut. I šta se dogodilo? Ništa. Verovatno ćete dobiti odgovor da je istraga još uvek u toku. To je ono o čemu ja govorim - da je efikasnost našeg pravosudnog sistema problem, a ne način izbora sudija pošto oni i onako sami sebe biraju.

Dragan Šormaž (na fotografiji, 2020.): Efikasnost našeg pravosudnog sistema je problem, a ne način izbora sudija

Božo Prelević: To nije problem pravosuđa zato što ta stvar uopšte nije došla na sud. Nemate optužnicu, nemate optužni akt. Bez optužnice i optužnog akta nema suda. Za mene je takođe uznemirujuće da se u blizini kuće mog predsednika ili premijera nađe tolika količina oružja. Ali teško mi je da zamislim da predsednik Vučić i tadašnji ministar unutrašnjih poslova - u to vreme njegov najodaniji kolega iz stranke - nisu sve učinili da se utvrdi poreklo oružja i eventualni počinioci.

Ne mogu da razumem da Srpska napredna stranka i predsednik Vučić nemaju moć da to utvrde preko ministarstava sile nego im je krivo pravosuđe. Utvrdite ko je doneo to oružje i dajte tužiocu sve papire. Koji tužilac neće pokrenuti postupak za napad na premijera ako mu policija donese nesumnjive dokumente? Dakle, ili policija nije našla to oružje ili se radi o predstavi. Mislim da se radilo o marketinškoj kampanji. Nemam dokaza za to, a voleo bih da su me demantovali tako što su uhapsili neke od napadača na predsednika, što se nikada nije desilo.

Dragan Šormaz: Očigledno istraga nije urađena kako treba. Onda nije ni čudo što imamo novog ministra. Oružje je pronađeno, To niko ne može da spori. To se zaista dogodilo. Kao što je bilo i prisluškivanja. I sad bi predsednik trebalo da izađe na televiziju i kaže taj i taj me je tad i tad prisluškivao. Ne. To mora da ide kroz sudski postupak. Tužilaštvo to treba da utvrdi, pa da posle sud pokrene postupak. Ali to se ne dešava. Sad ispade da nema zloupotrebe.

Kako nema zloupotrebe? Ja sam ubeđen da ima zloupotrebe. Govorite da Srpska napredna stranka i predsednik Vučić od toga prave marketing, ali zar ne postoji politički motiv da se prisluškuje predsednik u vreme pregovora sa Evropskom unijom, protesta jednog dela opozicije oko izbornih uslova, izborne kampanje, formiranja nove vlade. Možda je neko baš u to vreme želeo da pokuša da manipuliše voljom većine građana. Možda je pokušao da uceni i zastraši nekoga ili da dođe do informacija da bi znao kako da se ponaša. To se dešavalo baš u tih godinu i po dana.

Iz arhive RSE Pajtić spreman na poligraf, ali sa Vučićem

Zašto se nije dešavalo ranije? Ako marketing može da bude politički motiv tako i ovo drugo može da bude politički motiv. Ako možete da kažete da Srpska napredna stranka pravi politički marketing, onda se može reći da je možda i Đilas preko ljudi iz policije, koje poznaje, želeo da prisluškuje predsednika. Što ne možemo i tako da kažemo?

Božo Prelević: Pa što ne uhapsite Đilasa?

Dragan Šormaz: Ko da ga uhapsi? Srpska napredna stranke? Srpska napredna stranka nije institucija koja to radi. Policija i tužilaštvo treba da urade svoj posao. To pričam sve vreme.

Božo Prelević: Vi, u stvari ,hoćete da kažete da je policija Đilasova?

Dragan Šormaz: Nisam to rekao. Kako vi kažete da je SNS-ova tako i ja mogu da kažem da je Đilasova. A nije SNS-ova nego državna, narodna.

Božo Prelević: Nakon odlaska Nebojše Stefanovića gospodon Vulin je posmenjivao 80 posto vrha policije i doveo svoje poverljive ljude. Pa što sad ne pohapsi te koji su nezakonito prisluškivali?

Dragan Šormaz: Videćemo. Možda će i biti, još je verovatno to u toku, je li tako?

Božo Prelević: Kad bi to došlo na sud, onda bi se videlo s kim je predsednik razgovarao. Prema tome, od toga nema ništa.