Uprkos izostanku finansijske podrške iz Ministarstva kulture, u Kikindi je u četvrtak otvoreno osmo izdanje međunarodnog festivala kratke priče „Kikinda Short“, koji je do sada ugostio više od 140 autorki i autora iz celog sveta. Zbog manjka novca, festival će ove godine trajati dva dana i ugostiće uglavnom pisce mlađe i srednje generacije iz regiona, koji će se u petak, druge, završne večeri predstaviti čitalačkoj publici u beogradskoj Ustanovi kulture „Parobrod“.
Beograđanin David Albahari, Marko Pogačar iz Zagreba, Berislav Blagojević iz Banjaluke i mađarska spisateljica Žuža Čobanka – samo su neka od imena koje je “Kikinda Short” okupio. Tu su i rumunska književnica Aleksandru Potkoava, iz Holandije dolazi Merejn de Bur, a iz Novog Pazara Enes Halilović.
Značaj ovakvih okupljanja je višestruk, slažu se neki od ovogodišnjih učesnika festivala. Mladi novosadski pisac Bojan Krivokapić naglašava ulogu regionalnih i međunarodnih okupljanja u suprotstavljanju dominantnom nacionalističkom modelu na prostoru bivše Jugoslavije.
“Da vidimo ko smo to mi koji pišemo i šta uopšte pišemo. Da ne pomislimo da smo sami, jedini i najbolji; strašno je opasno praviti te jednodržavne i jednonacionalne susrete, jer je pitanje, šta se iz toga proizvede – proizvede se nešto još gore”, kaže Krivokapić, koji je, osim kao pisac, uključen i u druge oblasti u umetnosti.
Koliko su, međutim, ovakva okupljanja moćna kao antipod nacionalizmu?
“U globalu gledano”, smatra on, “na književnoj sceni je više onih koji veruju u te nacionalističke politike. Ali ne treba da lamentiramo nad time, od lamenta nema ništa, nego hajde mi koji mislimo drugačije da probamo da poguramo nešto što je nadnacionalno i suštinski antinacionalno.”
Spisateljica iz Rijeke Tea Tulić i ranije je bila gošća književnih festivala u Srbiji. Upravo kroz kontakte koje je ostvarila sa izdavačima i čitaocima je, kaže, beogradska izdavačka kuća objavila njen roman "kosa posvuda". Književna okupljanja su, smatra Tulićeva, važna, ali dodaje da se mora ići i dalje.
“Ne može ostati sve na tim razgovorima. Imamo jako veliku rupu kada nije postojala razmjena naših kultura i to je ono što nam nedostaje. U Rijeci djelujem u udruzi ‘Katapult’ koja se bavi književnošću, s naglaskom na stvaralaštvo mladih autora. Postoje nekakva razmišljanja i ideje da malo to proširimo i da radimo nekakve zajedničke projekte”, ističe Tea Tulić.
Upravo je sa Bojanom Krivokapićem i njegovim Omladinskim centrom CK13 u pregovorima u vezi sa zajedničkom saradnjom.
“Razmišljali smo o nekakvim umjetničkim kolonijama. To su sve ideje u fazi razmišljanja, ali sigurna sam da će se nešto tu dogoditi.”
Dok mladim snagama ne manjka entuzijazma, država kao da čini sve da im oteža rad. Tako je Ministarstvo kulture, pod izgovorom da nema para, ukinulo ove godine sredstva festivalu “Kikinda Short”, uprkos činjenici da je ova manifestacija stekla međunarodno priznanje, postavši i deo projekta European Short Story.
Festival koji je na početku 2006. ugostio devetoro autorki i autora iz četiri zemlje je napredovao toliko da je prošle godine doveo skoro trostruko više pisaca iz 19 zemalja.
Ipak, prema rečima koordinatora festivala Srđana Papića, ovo je bila jedna od najtežih godina, što je, kaže, direktna posledica rada sada već bivšeg ministra Bratislava Petkovića, čije ćemo posledice, dodaje, još dugo osećati. Upravo zbog nemara ministarstva, festival se održava pod gorko-duhovitim sloganom “Kikinda Schwortz”.
“Uvek pričaš da je teško, ali ovog puta smo stvarno bili jako blizu odustajanju. Konkretno, ja sam bio za to da se festival ne organizuje, jer s tim sredstvima nema šanse da nešto ozbiljnije uradiš. Imali smo podršku i vlasti u Kikindi, a sa druge strane i građana koji su nas zaustavljali na ulici i bodrili nas da ne odustanemo”, kaže Papić.
Podrška je, očigledno, urodila plodom. No, kako će festival izgledati ubuduće, Papić ne želi ni da nagađa.
“Što se kaže, više se ne gura na entuzijazam nego u inat, čisto da stvari ne odu skroz do đavola”, zaključuje naš sagovornik.
Beograđanin David Albahari, Marko Pogačar iz Zagreba, Berislav Blagojević iz Banjaluke i mađarska spisateljica Žuža Čobanka – samo su neka od imena koje je “Kikinda Short” okupio. Tu su i rumunska književnica Aleksandru Potkoava, iz Holandije dolazi Merejn de Bur, a iz Novog Pazara Enes Halilović.
Značaj ovakvih okupljanja je višestruk, slažu se neki od ovogodišnjih učesnika festivala. Mladi novosadski pisac Bojan Krivokapić naglašava ulogu regionalnih i međunarodnih okupljanja u suprotstavljanju dominantnom nacionalističkom modelu na prostoru bivše Jugoslavije.
“Da vidimo ko smo to mi koji pišemo i šta uopšte pišemo. Da ne pomislimo da smo sami, jedini i najbolji; strašno je opasno praviti te jednodržavne i jednonacionalne susrete, jer je pitanje, šta se iz toga proizvede – proizvede se nešto još gore”, kaže Krivokapić, koji je, osim kao pisac, uključen i u druge oblasti u umetnosti.
Koliko su, međutim, ovakva okupljanja moćna kao antipod nacionalizmu?
“U globalu gledano”, smatra on, “na književnoj sceni je više onih koji veruju u te nacionalističke politike. Ali ne treba da lamentiramo nad time, od lamenta nema ništa, nego hajde mi koji mislimo drugačije da probamo da poguramo nešto što je nadnacionalno i suštinski antinacionalno.”
Spisateljica iz Rijeke Tea Tulić i ranije je bila gošća književnih festivala u Srbiji. Upravo kroz kontakte koje je ostvarila sa izdavačima i čitaocima je, kaže, beogradska izdavačka kuća objavila njen roman "kosa posvuda". Književna okupljanja su, smatra Tulićeva, važna, ali dodaje da se mora ići i dalje.
“Ne može ostati sve na tim razgovorima. Imamo jako veliku rupu kada nije postojala razmjena naših kultura i to je ono što nam nedostaje. U Rijeci djelujem u udruzi ‘Katapult’ koja se bavi književnošću, s naglaskom na stvaralaštvo mladih autora. Postoje nekakva razmišljanja i ideje da malo to proširimo i da radimo nekakve zajedničke projekte”, ističe Tea Tulić.
Upravo je sa Bojanom Krivokapićem i njegovim Omladinskim centrom CK13 u pregovorima u vezi sa zajedničkom saradnjom.
“Razmišljali smo o nekakvim umjetničkim kolonijama. To su sve ideje u fazi razmišljanja, ali sigurna sam da će se nešto tu dogoditi.”
Dok mladim snagama ne manjka entuzijazma, država kao da čini sve da im oteža rad. Tako je Ministarstvo kulture, pod izgovorom da nema para, ukinulo ove godine sredstva festivalu “Kikinda Short”, uprkos činjenici da je ova manifestacija stekla međunarodno priznanje, postavši i deo projekta European Short Story.
Festival koji je na početku 2006. ugostio devetoro autorki i autora iz četiri zemlje je napredovao toliko da je prošle godine doveo skoro trostruko više pisaca iz 19 zemalja.
Ipak, prema rečima koordinatora festivala Srđana Papića, ovo je bila jedna od najtežih godina, što je, kaže, direktna posledica rada sada već bivšeg ministra Bratislava Petkovića, čije ćemo posledice, dodaje, još dugo osećati. Upravo zbog nemara ministarstva, festival se održava pod gorko-duhovitim sloganom “Kikinda Schwortz”.
“Uvek pričaš da je teško, ali ovog puta smo stvarno bili jako blizu odustajanju. Konkretno, ja sam bio za to da se festival ne organizuje, jer s tim sredstvima nema šanse da nešto ozbiljnije uradiš. Imali smo podršku i vlasti u Kikindi, a sa druge strane i građana koji su nas zaustavljali na ulici i bodrili nas da ne odustanemo”, kaže Papić.
Podrška je, očigledno, urodila plodom. No, kako će festival izgledati ubuduće, Papić ne želi ni da nagađa.
“Što se kaže, više se ne gura na entuzijazam nego u inat, čisto da stvari ne odu skroz do đavola”, zaključuje naš sagovornik.