Statistika pokazuje da se godišnje u Srbiji izda 5.000 knjiga i različitih zapisa i sudeći po tome, reklo bi se, da u vremenu sveopšte trke za novcem, književnost još zauzima značajno mesto u društvu. Sagovornici Radija Slobodna Evropa govore o tome koliko u hiperprodukciji ima kvaliteta, i šta se to promenilo u odnosu na vremena u kojima je stroga selekcija bila neizbežna pre nego neki naslov ugleda svetlost dana.
Koliko je danas velika književna produkcija, primera radi, govori podatak da je na prostoru bivše Jugoslavije do devedesetih na srpskohrvatskom jeziku izlazilo nekoliko desetina romana godišnje, a da ih je samo u Srbiji poslednjih godina gotovo i po dve stotine.
„To između ostalog govori o inflaciji književnih i paraknjiževnih tekstova, o dostupnosti štampe, i o tome da je zapravo tehnologija pisanja, štampanja i izrade knjiga postala mnogo dostupnija nego što je bila ranije. Dobra stvar je da je došlo do jedne vrste demokratizacije, ali ima i lošu stranu inflacije tekstova svih vrsta i anarhizaciju scene“, kaže Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i izdavač.
Moćan izdavač je kao jedno veliko čudovište: Vladimir Arsenijević
Pisac Vladimir Arsenijević jedno od objašnjenja vidi u činjenici da je izdavaštvo komercijalna delatnost, ali uz specifičnost domaće scene da, na primer, veliki izdavači u Nemačkoj objavljuju 200 knjiga godišnje, a srednji 100, dok najveći u Srbiji izdaju duplo više, a srednji tridesetak.
„Ako bi to preveli na razumljiviji jezik, znači da više nema srednje klase. Imate rasparčano izdavaštvo na preogromne i jako male. Naravno da užasno moćan izdavač ima potrebu da hrani sebe, on je kao jedno veliko čudovište koje zahteva jako mnogo svakoga dana.“
Pred potencijalnim čitalaštvom u zemlji od 7,2 miliona stanovnika svake godine se na domaćoj sceni, od velikih i malih izdavača, nađu dela dokazanih pisaca i novih nada, ali u toj ogromnoj ponudi šansu svojim knjigama i raznoraznim javnim ispovestima traže i estradne zvezde, modne blogerke, fudbaleri, bivši političari, nekadašnji pripadnici tajnih službi, pobornici teorija zavera, pa i po neki osuđenik...
Ovakva scena, kaže Gojko Božović, pre svega je nepredvidiva i nepregledna.
„Rekao bih da danas ključni problem imaju čitaoci. Jer oni na osnovu dostupnih informacija gotovo da ne mogu da izaberu knjigu koja je u tematskom ili žanrovskom smislu za njih, a pogotovu u vrednosnom. Povećan broj knjiga, paradoksalno je ali to iskustvo pokazuje, smanjuje broj čitalaca.“
Ipak, u poplavi svega i svačega, u izlozima knjižara svoje mesto nalaze i kvalitetna dela, bez obzira na agresivni marketing kroz koji se promoviše petparačko štivo za najšire narodne mase. To pokazuje, smatra Vladimir Arsenijević, da nije baš sve tako crno.
„Recimo Filip David, dobitnik NIN-ove nagrade, prodao je 50.000 ili 60.000 primeraka. Slično je i sa Draganom Velikićem, a to su dela koja se nikako ne mogu okarakterisati kao lagana i jeftina književnost. Mislim da sve zajedno vuče jedno drugo i da u onoj meri u kojoj ta hiperprodukcija, koja naravno rezultira proizvodnjom ogromne količine treša, sa druge strane daje prostora i nešto kvalitetnijoj književnosti i drži je zajedno sa izdavaštvom u oku javnosti.“
Hiperinflacija i u ovom slučaju obezvređuje svaki smisao, pa je pitanje kvaliteta u ovoj priči ipak suštinsko. U nedostatku književne kritike, koja je marginalizovana i gotovo da nema pristup medijima, u besomučnom reklamiranju nebrojenih naslova mnogim čitaocima teško je da prepoznaju dela koja su im potrebna najpre u tematskom, poetičkom i vrednosnom smislu.
Gojko Božović smatra da se može govoriti i o diktatu profita.
„Pre bih rekao da je reč o potiskivanju istinskih vrednosti u oblasti literature, svih žanrova i svih opredeljenja. Mi na neki način prisustvujemo, slično kao i u medijima, da tabloidi postaju dominantni u koricama knjiga. U pitanju je tabloidizacija knjige i cele društvene scene.“
Tabloidi postaju dominantni u koricama knjiga (Sajam knjiga u Beogradu)
Mada je logično da najveći izdavači šire posao, to ne mora da znači i da ekspanzija direktno šteti književnoj publici, jer ipak ima jako dobrih naslova.
„Možda nešto malo više raznovrsnosti na izdavačkoj sceni ne bi bilo na odmet. Ali korisno je da knjige nisu skupe, a nisu skupe zato što se štampaju u velikim tiražima, dakle i dalje su dostupne. Ipak nismo došli u situaciju u kojoj je Hrvatska, gde knjiga košta 35 evra“, kaže Vladimir Arsenijević.
U ovakvoj situaciji mladim talentovanim piscima sve je teže da svoje književno ime učine prepoznatljivim, iako je danas najmanji problem objaviti knjigu, jer mnogi izdavači u želji za što boljom prodajom za svaku govore da je jedinstvena, neponovljiva i da garantovano menja naš život. Poplava svega i svačega, pa i u književnosti, zaključuje Gojko Božović, nešto je što je bilo gotovo nemoguće izbeći.
„Gotovo 30 godina prisustvujemo globalnoj dominaciji masovne kulture. Ona nije neprijatelj samo visoke kulture, već i pop kulture. To je nov fenomen našega života koji u mnogo čemu zapravo odgovara onome što se događa na društvenoj i političkoj sceni. A to je populizam kao možda u ovom trenutku jedini globalni proces.“
Iako je teško precizno reći broj izdavača u Srbiji, procenjuje se ih je više od 900, pri čemu su među njima i kulturne institucije, kao galerije, muzeji i biblioteke, koji objave jednu ili dve knjige godišnje, dok se smatra da raznovrsnih profesionalnih izdavača, kojima je to osnovni posao, ima pedesetak.