Knjiga “Hajka” o medijskim pripremama za atentat na Zorana Đinđića, još jednom potvrđuje spregu između delova vlasti, tajnih službi, biznismena i mafijaša, kaže njen autor Velimir Ćurguz-Kazimir. Smrt Đinđića, medijski je dugo pripremana i na njoj je radilo nekoliko novinara čija se imena i biografije posebno u knjizi pominju.
Velimir Kazimir Ćurguz kaže da su mu u ovom istraživanju pomogli i nalazi Eliasa Kanetia, objavljeni u knjizi “Masa i moć”:
„Kaneti na jednom mestu vrlo zanimljivo kaže da se hajka nastavlja i onda kada su neprijateljske okolnosti nestale. Hajka traje sve dok su živi hajkači. Njih nema mnogo, on kaže da ih ima između deset i dvadeset. Nekako bismo i mi isto mogli da primenimo ovde. Više nisu u pitanju tajanstveni mehanizmi“, ocenjuje Ćurguz i ojedno se pita:
„Zašto se i dalje s vremena na vreme pojave odvratni tekstovi ili vrlo tendeciozne televizijske emisije o Zoranu Đinđiću? Hajkači su i dalje živi i zdravi i osećaju potrebu da svoju hajku nastave.“
Knjiga “Hajka” analizira i učešće nekih novinara ili urednika medija u organizovanoj hajci na Zorana Đinđića. Aleksandar Tijanić, sadašnji direktor Javnog servisa, Željko Cvijanović, njegov blizak prijatelj, Bogdan Tirnanić, Đorđe Vukadinović i možda, najistaknutiji među njima Gradiša Katić, samo su neka od imena koja se sa tom hajkom povezuju, kaže Velimir Ćurguz.
Nekadašnja Panorama, Identite ili Srpski Nacional, više ne postoje, ali su danas tu Kurir, Grom i Pres.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće smatra da je u knjizi raskrinkana i moć vojnih kontraobaveštajnih služni, koja je, po njenom mišljenju, imala velikog udela u tojmedijskoj kampanji.
“Kada pogledate ko su danas urednici svih tih novina. Zašto ne reći direktno. Predrag Popović je danas urednik Pravde, Gradiša Katić je urednik Groma. Možda će jednoga dana Srbija zaista imati vidljive oznake, ali stvarno mislim da je na nama da o ovome govorimo malo jasnije, otvorenije i direktnije.”
Vojislav Tufegdžić, jedan od autora knjige “Oni su jači od nas”, koja se bavila ulogom kriminalaca u petooktobarskim promenama i okolnostima koje su dovele do ubistva Zorana Đinđića , kaže da se u medijima malo toga u poslednjih nekoliko godina promenilo. Za način na koji su tesktovi objavljivani, niko do sada nije odgovarao i moguće je u nekom od današnjih novina pronaći tragove spinovanih informacija iz perioda pre ubistva Đinđića, akže on.
“Naravno da Zoran Đinđić nije imao nikakve direktne veze sa kriminalom. Naravno da je želeo da promeni i da je voleo zemlju u kojoj su kriminalci imali jaku i snažnu ulogu. Naravno je da su zlonamerni mogli da povežu i tendenciozno kroz medije guraju svoju priču. Mediji su takvi kakvi jesu, a i mi novinari ima nas raznih”, smatra Tufegdžić i dodaje:
“Neka nas je sramota što delimo hleb sa onima koji se ni po kojem kriterijumu ne bi mogli nazvati novinarima. Tu su! Policija im ne može ništa, sud im ne može ništa, ni mi novinari im ne možemo ništa.”
Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer u Srbiji, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine. Za njegovo ubistvo na po 40 godina zatvora do sada su osuđeni pripadnici Crvenih beretki Milorad Ulemek zvani Legija i Zvezdana Jovanovića.
Novinarka Gordana Logar rekla je da je, posle čitanja knjige “Hajka”, bila zatečena time što analiza "nije sabrana knjiga utisaka, već komplet dokaza o postojanju hajke".
“Prvi put sam kada sam pročitala tu knjigu osetila jednu vrstu straha. On je potekao od stepena organizovanosti hajke. Mislim da je strah izazvan i činjenicom da sam tu knjigu pročitala sada u trenutku ovih nasilja. Prepoznala sam rečnik i ono na grafitima. U toj riznici prepoznala sam, čini mi se, i dokaze onoga što nam se danas dešava”, kaže Gordana Logar.
Velimir Kazimir Ćurguz kaže da su mu u ovom istraživanju pomogli i nalazi Eliasa Kanetia, objavljeni u knjizi “Masa i moć”:
„Kaneti na jednom mestu vrlo zanimljivo kaže da se hajka nastavlja i onda kada su neprijateljske okolnosti nestale. Hajka traje sve dok su živi hajkači. Njih nema mnogo, on kaže da ih ima između deset i dvadeset. Nekako bismo i mi isto mogli da primenimo ovde. Više nisu u pitanju tajanstveni mehanizmi“, ocenjuje Ćurguz i ojedno se pita:
„Zašto se i dalje s vremena na vreme pojave odvratni tekstovi ili vrlo tendeciozne televizijske emisije o Zoranu Đinđiću? Hajkači su i dalje živi i zdravi i osećaju potrebu da svoju hajku nastave.“
Knjiga “Hajka” analizira i učešće nekih novinara ili urednika medija u organizovanoj hajci na Zorana Đinđića. Aleksandar Tijanić, sadašnji direktor Javnog servisa, Željko Cvijanović, njegov blizak prijatelj, Bogdan Tirnanić, Đorđe Vukadinović i možda, najistaknutiji među njima Gradiša Katić, samo su neka od imena koja se sa tom hajkom povezuju, kaže Velimir Ćurguz.
Treba pričati direktno
Nekadašnja Panorama, Identite ili Srpski Nacional, više ne postoje, ali su danas tu Kurir, Grom i Pres. Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće smatra da je u knjizi raskrinkana i moć vojnih kontraobaveštajnih služni, koja je, po njenom mišljenju, imala velikog udela u tojmedijskoj kampanji.
“Kada pogledate ko su danas urednici svih tih novina. Zašto ne reći direktno. Predrag Popović je danas urednik Pravde, Gradiša Katić je urednik Groma. Možda će jednoga dana Srbija zaista imati vidljive oznake, ali stvarno mislim da je na nama da o ovome govorimo malo jasnije, otvorenije i direktnije.”
Ne mogu im ništa
Vojislav Tufegdžić, jedan od autora knjige “Oni su jači od nas”, koja se bavila ulogom kriminalaca u petooktobarskim promenama i okolnostima koje su dovele do ubistva Zorana Đinđića , kaže da se u medijima malo toga u poslednjih nekoliko godina promenilo. Za način na koji su tesktovi objavljivani, niko do sada nije odgovarao i moguće je u nekom od današnjih novina pronaći tragove spinovanih informacija iz perioda pre ubistva Đinđića, akže on.
“Naravno da Zoran Đinđić nije imao nikakve direktne veze sa kriminalom. Naravno da je želeo da promeni i da je voleo zemlju u kojoj su kriminalci imali jaku i snažnu ulogu. Naravno je da su zlonamerni mogli da povežu i tendenciozno kroz medije guraju svoju priču. Mediji su takvi kakvi jesu, a i mi novinari ima nas raznih”, smatra Tufegdžić i dodaje:
“Neka nas je sramota što delimo hleb sa onima koji se ni po kojem kriterijumu ne bi mogli nazvati novinarima. Tu su! Policija im ne može ništa, sud im ne može ništa, ni mi novinari im ne možemo ništa.”
Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer u Srbiji, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine. Za njegovo ubistvo na po 40 godina zatvora do sada su osuđeni pripadnici Crvenih beretki Milorad Ulemek zvani Legija i Zvezdana Jovanovića.
Novinarka Gordana Logar rekla je da je, posle čitanja knjige “Hajka”, bila zatečena time što analiza "nije sabrana knjiga utisaka, već komplet dokaza o postojanju hajke".
“Prvi put sam kada sam pročitala tu knjigu osetila jednu vrstu straha. On je potekao od stepena organizovanosti hajke. Mislim da je strah izazvan i činjenicom da sam tu knjigu pročitala sada u trenutku ovih nasilja. Prepoznala sam rečnik i ono na grafitima. U toj riznici prepoznala sam, čini mi se, i dokaze onoga što nam se danas dešava”, kaže Gordana Logar.