Danas je peta godinišnjica “Revolucije tulipana” u Kirgistanu u kojoj je u protestima opozcije zbog izborne krađe zbačen dugogodišnji autoritarni lider Askar Akajev. Međutim, nakon početnog entuzijazma, građani Kirgistana su nezadovoljni, ističući da se revolucija na kraju svela na zamenu jednog korumpiranog vođe drugim.
Nakon parlamentarnih izbora u februaru 2005, koji su obilovali neregularnostima, izbili su protesti. Te demonstracije su u osnovi bile u velikoj meri spontane i lideri opozicije nisu držali sve konce u rukama. Cilj je bio da se formira vlada koja istinski reprezentuje interese građana.
Nekadašnji premijer Kurmanbek Bakijev iskoristio je priliku i nametnuo se najpre kao privremeni lider Kirgistana, a zatim je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u julu 2005. Iako je obećao sveobuhvatne reforme, već tada je bilo jasno da su on i njegovi saborci mnogo više zainteresovani za pozicije nego da formiraju vladu koja će zastupati interese građana.
Duišonkul Čotanov (38), učitelj, koji je učestvovao u demonstracijama pre 5 godina, kaže:
"Revolucija tulipana nije imala za cilj demokratske reforme već borbu za vlast. Ubrzo smo shvatili da nam je revolucija ’ukradena’“.
Mnogi građani Kirgistana gledaju sada na Revoluciju kao zamenu jednog korumpiranog režima drugim. Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, Bakijev je postavio članove svoje porodice na najviše položaje. Njegov brat Januš je imenovan za šefa Službe za zaštitu države i neretko je optuživan da zloupotrebljava policiju i bezbednosne agencije protiv opozicije.
Ekonomske teškoće i represija režima
Nakon toga Kurmanbek Bakijev je postavio svog sina Maksima za šefa Odseka za razvoj, inovacije i investicije. To je pothranilo spekulacije da Bakijev sprema sina za naslednika. Nekoliko hiljada građana je protestvovalo početkom ovog meseca u Narjan provinciji na severu zemlje, tražeći da se predsednikov sin povuče sa ovog položaja i napusti zemlju.
U celini, za pet godina Bakijeve vladavine, Kirgistan se suočava se ekonomskim teškoćama. Istovremeno, nezavisni mediji i politički protivnici su izloženi pritisku i represiji režima. Na izborima 2009. Bakijev je osvojio drugi mandat, ali je bilo mnogo pritužbi zbog krađe glasova.
Zbačeni lider Kirgistana Askar Akajev nakon 14 godina vladavine, koji sada živi u Rusiji ali ističe da je spreman da se vrati u Kirgistan, tvrdi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, da je revolucija od pre 5 godina „bila državni udar koji su organizovali pojedini politički avanturisti zajedno sa ekstremnim liderima opozicije. Građani Kirgistana sada vide rezultate. Kirgistan se do tada – sa svim vrlinama i manama - razvijao u demokratskom pravcu, ali je sada demokratija potpuno uništena. Ona ne postoji u Kirgistanu“, smatra Akajev.
U međuvremenu, Bakijev je ostao bez mnogo saradnika koji su imali ključnu ulogu u njegovom dolasku na vlast. Tako se bivša ministrica inostranih poslova Roza Otunbaeva pridružila opoziciji. Drugi, poput, nekadašnjeg ministra odbrane Ismaila Isakova, zatvoreni su nakon sukoba sa Bakijevom.
Uoči protesta opozicije povodom pete godišnjice „Revolucije tulipana“, kirgistanske vlasti su blokirale pristup pojedinim Internet sajtovima a programi Radija Slobodna Evropa i BBC su ometani, što je izazvalo međunarodne osude.
Bakijev odbacuje optužbe, istakavši tokom jučerašnjeg govora u „kurultai“, skupštini naroda – da „demokratija zapadnog tipa“ više nije podesna za Kirgistan.
„Danas se u celom svetu vodi rasprava o modelu demokratije ustanovljenom u prošlom veku, a koji počiva na izborima i ljudskim pravima. Nažalost, danas nije izvesno da je taj model podesan za sve zemlje i narode“.
Potrebna je nova revolucija
On smatra da je Kirgistanu sada potrebna „konsultativna demokratija“ koja ima „duboke korene u tradiciji našeg naroda“.
Bakijev, koji je poreklom iz južne provincije Džalalabat, takođe je često optuživan za protežiranje ovog dela zemlje. Procenjuje se da 50 odsto ključnih položaja u državi zauzimaju političari sa juga Kirgistana.
Nur Omarov, analitičar iz kirgistanske prestonice Biškeka, ističe da neizbalansirana imenovanja produbljavaju ionako velike podele između juga i severa zemlje.
„Regionalizam je veliki problem danas u Kirgistanu. Postojao je i pre 2005, ali nije bio toliko izražen u politici. Sada to postaje ozbiljan problem koji može rezultirati i raspadom zemlje.“
Međutim, uprkos mnogim nedostacima, Roza Otunbaeva, koja je pomogla Bakevu da dođe na vlast, a sada je u opoziciji – kaže da ne žali što je to učinila pre 5 godina.
„Ne mislim da smo izgubili, već je to korak napred. Postajemo sve iskusniji. U poslednjih 5 godina formirane su mnoge partije. Opozicija je ušla u parlament. Ljudi su, naravno, razočarani, ali ne treba da zaboravimo da je revolucija bila važna lekcija za nas.“
Mada je svega nekoliko partija zastupljeno u parlamentu, u Kirgistanu ima više partija nego u svim ostalim zemljama Centralne Azije zajedno. Uprkos manama, Kirgistan je jedina zemlja u toj regiji u kojoj je moguće protestovati protiv predsednika, dok je u susednom Uzbekistanu ili Turkmenistanu to nezamislivo.
Mnogi smatraju da „Revolucija tulipana“ od pre pet godina nije završen posao. Erkingul Imankojoeva (44), inženjerka, koja je učestovala u tadašnjim demonstracijama.
„Nama je potrebna nova revolucija da bismo spasili Kirgistan. Spremna sam da se borim. Ljudi su spremni da ponovo izađu na ulice. Potreban je samo lider koji će da nas povede.“
Nakon parlamentarnih izbora u februaru 2005, koji su obilovali neregularnostima, izbili su protesti. Te demonstracije su u osnovi bile u velikoj meri spontane i lideri opozicije nisu držali sve konce u rukama. Cilj je bio da se formira vlada koja istinski reprezentuje interese građana.
Nekadašnji premijer Kurmanbek Bakijev iskoristio je priliku i nametnuo se najpre kao privremeni lider Kirgistana, a zatim je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u julu 2005. Iako je obećao sveobuhvatne reforme, već tada je bilo jasno da su on i njegovi saborci mnogo više zainteresovani za pozicije nego da formiraju vladu koja će zastupati interese građana.
Duišonkul Čotanov (38), učitelj, koji je učestvovao u demonstracijama pre 5 godina, kaže:
"Revolucija tulipana nije imala za cilj demokratske reforme već borbu za vlast. Ubrzo smo shvatili da nam je revolucija ’ukradena’“.
Mnogi građani Kirgistana gledaju sada na Revoluciju kao zamenu jednog korumpiranog režima drugim. Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, Bakijev je postavio članove svoje porodice na najviše položaje. Njegov brat Januš je imenovan za šefa Službe za zaštitu države i neretko je optuživan da zloupotrebljava policiju i bezbednosne agencije protiv opozicije.
Ekonomske teškoće i represija režima
Nakon toga Kurmanbek Bakijev je postavio svog sina Maksima za šefa Odseka za razvoj, inovacije i investicije. To je pothranilo spekulacije da Bakijev sprema sina za naslednika. Nekoliko hiljada građana je protestvovalo početkom ovog meseca u Narjan provinciji na severu zemlje, tražeći da se predsednikov sin povuče sa ovog položaja i napusti zemlju.
U celini, za pet godina Bakijeve vladavine, Kirgistan se suočava se ekonomskim teškoćama. Istovremeno, nezavisni mediji i politički protivnici su izloženi pritisku i represiji režima. Na izborima 2009. Bakijev je osvojio drugi mandat, ali je bilo mnogo pritužbi zbog krađe glasova.
Zbačeni lider Kirgistana Askar Akajev nakon 14 godina vladavine, koji sada živi u Rusiji ali ističe da je spreman da se vrati u Kirgistan, tvrdi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, da je revolucija od pre 5 godina „bila državni udar koji su organizovali pojedini politički avanturisti zajedno sa ekstremnim liderima opozicije. Građani Kirgistana sada vide rezultate. Kirgistan se do tada – sa svim vrlinama i manama - razvijao u demokratskom pravcu, ali je sada demokratija potpuno uništena. Ona ne postoji u Kirgistanu“, smatra Akajev.
U međuvremenu, Bakijev je ostao bez mnogo saradnika koji su imali ključnu ulogu u njegovom dolasku na vlast. Tako se bivša ministrica inostranih poslova Roza Otunbaeva pridružila opoziciji. Drugi, poput, nekadašnjeg ministra odbrane Ismaila Isakova, zatvoreni su nakon sukoba sa Bakijevom.
Uoči protesta opozicije povodom pete godišnjice „Revolucije tulipana“, kirgistanske vlasti su blokirale pristup pojedinim Internet sajtovima a programi Radija Slobodna Evropa i BBC su ometani, što je izazvalo međunarodne osude.
Bakijev odbacuje optužbe, istakavši tokom jučerašnjeg govora u „kurultai“, skupštini naroda – da „demokratija zapadnog tipa“ više nije podesna za Kirgistan.
„Danas se u celom svetu vodi rasprava o modelu demokratije ustanovljenom u prošlom veku, a koji počiva na izborima i ljudskim pravima. Nažalost, danas nije izvesno da je taj model podesan za sve zemlje i narode“.
Potrebna je nova revolucija
On smatra da je Kirgistanu sada potrebna „konsultativna demokratija“ koja ima „duboke korene u tradiciji našeg naroda“.
Bakijev, koji je poreklom iz južne provincije Džalalabat, takođe je često optuživan za protežiranje ovog dela zemlje. Procenjuje se da 50 odsto ključnih položaja u državi zauzimaju političari sa juga Kirgistana.
Nur Omarov, analitičar iz kirgistanske prestonice Biškeka, ističe da neizbalansirana imenovanja produbljavaju ionako velike podele između juga i severa zemlje.
„Regionalizam je veliki problem danas u Kirgistanu. Postojao je i pre 2005, ali nije bio toliko izražen u politici. Sada to postaje ozbiljan problem koji može rezultirati i raspadom zemlje.“
Međutim, uprkos mnogim nedostacima, Roza Otunbaeva, koja je pomogla Bakevu da dođe na vlast, a sada je u opoziciji – kaže da ne žali što je to učinila pre 5 godina.
„Ne mislim da smo izgubili, već je to korak napred. Postajemo sve iskusniji. U poslednjih 5 godina formirane su mnoge partije. Opozicija je ušla u parlament. Ljudi su, naravno, razočarani, ali ne treba da zaboravimo da je revolucija bila važna lekcija za nas.“
Mada je svega nekoliko partija zastupljeno u parlamentu, u Kirgistanu ima više partija nego u svim ostalim zemljama Centralne Azije zajedno. Uprkos manama, Kirgistan je jedina zemlja u toj regiji u kojoj je moguće protestovati protiv predsednika, dok je u susednom Uzbekistanu ili Turkmenistanu to nezamislivo.
Mnogi smatraju da „Revolucija tulipana“ od pre pet godina nije završen posao. Erkingul Imankojoeva (44), inženjerka, koja je učestovala u tadašnjim demonstracijama.
„Nama je potrebna nova revolucija da bismo spasili Kirgistan. Spremna sam da se borim. Ljudi su spremni da ponovo izađu na ulice. Potreban je samo lider koji će da nas povede.“