Dajana K. je smatrala da je dobila dobru ponudu za posao u Turskoj.
Međutim, ispostaviće se da je to bila laž kako bi se 26-godišnja domaćica iz južnog Kirgistana namamila u seksualno ropstvo.
Dajana, koja nije želela da otkrije svoje prezime, optužila je tri žene iz Kirgistana da su je namamile u trgovinu ljudima, što je pokušala da dokaže policiji.
Prva joj je prišla poznanica Šahzada, priča Dajana, i pokušala da ubedi ovu majku dvoje dece da treba da nađe posao kako bi poboljšala svoju tešku finansijsku situaciju.
"Pitala me je: 'Zašto ostaješ kod kuće bez posla? Hajdemo u inostranstvo gde možeš zaraditi novac za kupovinu kuće'", rekla je Dajana za Current Time.
"Onda mi je dala broj telefona svoje prijateljice Mavlude, koja me [naknadno] kontaktirala i rekla mi da dođem u Istanbul, obećavajući mi tamo dobro plaćen posao."
Dajana, koja živi u gradu Ošu, kaže da je završila srednju školu, ali da nije imala "odgovarajući posao". Porodica je zavisila od prihoda njenog muža, koji radi kao migrantski radnik u Moskvi.
Odlučila je da prihvati Mavludinu ponudu da radi kao negovateljica jedne starije Turkinje za oko 300 dolara mesečno.
Ponuda nije delovala sumnjivo. Turska je popularna destinacija za kirgiske žene, od kojih su većina zaposlene kao negovateljice, dadilje i kućne pomoćnice za turske porodice.
Dajana kaže da je tek po dolasku u Istanbul u februaru shvatila da je postala žrtva trgovaca ljudima. Na aerodromu u Istanbulu dočekala ju je treća žena, Umida, koja je odvela Dajanu u kuću u gradskom naselju Kumkapi.
"Kada sam se ujutru probudila videla sam da mi pasoš nedostaje iz torbe", kaže sagovornica CT-a.
"Umida je rekla da je uzela moja dokumenta. Dodala je da me je 'kupila' od Mavlude za velike pare i da to moram da otplatim... Tada su dva mladića ušla u prostoriju i počela da me dave, pretili su mi da će me ubiti ako ne radim da isplatim novac. Rekli su da niko nikada neće pronaći moje telo."
Dajana je bila šokirana i uplašena. Nije imala dokumenta i nije poznavala nikoga u Turskoj.
Nedelju dana kasnije, uspela je da pobegne uz "pomoć stranca" i kontaktirala je policiju.
Nije dala mnogo detalja o svom bekstvu, samo je rekla da joj je konzulat Kirgistana u Istanbulu pomogao da se vrati kući.
Dajana je danas u rodnom gradu Oš, ali kaže da ne može da vrati svoj stari život.
Njen muž je podneo zahtev za razvod i ne odgovara na njene telefonske pozive. Traži starateljstvo nad njihovom decom.
Dajana sada živi sa roditeljima. Njena sestra Alina kaže da je šokantno iskustvo "potpuno promenilo i uništilo" njenu mlađu sestru.
"Nikada je nisam videla u takvom stanju“, rekla je Alina.
Nedovoljno dokaza
U želji da svoje trgovce privede pravdi, Dajana je podnela prijavu policiji u Ošu.
Međutim, nakon početne istrage, pokrajinska policijska uprava u Ošu odlučila je da ne preduzme ništa zbog nedostatka dokaza.
"Tužiteljka je 20. februara odletela sa aerodroma u Ošu na posao u Tursku. Zatim je deportovana u Kirgistan", rekla je portparolka policije Nurperi Abdulajeva.
Portparolka policije u Ošu Nurperi Abdulajeva
"Tvrdila je da ju je državljanka Kirgistana M. prodala u seksualno ropstvo. Tokom preliminarne istrage nisu pronađeni nikakvi dokazi koji bi ukazivali da je bilo koje od navodnih protivpravnih radnji počinjeno u ime te građanke."
Dajana je rekla da sebe krivi za grešku koja ju je koštala braka i prethodnog života.
"Stidim se same sebe. Neću moći da pogledam u oči svog muža, ne mogu da pogledam u oči svoju decu. Sramota me je što mi se to dogodilo i što nisam mogla da se izborim za sebe", priča Dajana.
Žene koje odlaze u inostranstvo zbog posla bila su vruća tema u Kirgistanu u poslednjoj deceniji, jer je broj žena migrantkinja u stalnom porastu.
Prošlog meseca, dva konzervativna kirgistanska poslanika sugerisala su da bi vlada trebalo da ograniči neudatim ženama mlađim od 23 godine da same putuju u inostranstvo na posao.
Pročitajte i ovo: Političari u Kirgistanu sprječavaju mlade žene da rade u inostranstvuPolitičari Nadira Narmatova i Šailoobek Atazov tvrde da se mlade žene često suočavaju sa eksploatacijom kao radnice migrantkinje.
Ministarstvo spoljnih poslova je odgovorilo da bi uvođenje ovakvih ograničenja putovanja prekršilo Ustav i prava žena.
Slični pozivi poslanika u prošlosti naišli su na osudu i proteste aktivistkinja i aktivista za ženska prava.