Zvaničnici u Srbiji ne odgovaraju na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o nabavci oružja iz Kine, niti postoji stav o tome da li bi to moglo koristiti Srbiji i za političko pozicioniranje i još bolje odnose sa Pekingom.
Na upit RSE o detaljima kupovine kineskog PVO sistema FK-3 i ceni po kojoj je ugovoren, odgovor nije stigao ni iz Ministarstva odbrane niti iz državnog preduzeća u sistemu namenske industrije Srbije – Jugoimport SDPR.
O nabavci je prvo izvestio specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža 2. avgusta, a ona je navedena u jednom delu izveštaja o poslovanju Jugoimporta u 2019. godini.
Nabavka je, kako se vidi u izveštaju, deo poslovanja ove državne firme sa 31 zemljom sa kojom je sklopljeno 163 uvozna ugovora u vrednosti od 620,3 miliona dolara.
Kineski PVO 'copy-paste' ruskog sistema
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Kina jako tajnovita kada je reč o tehničko-taktičkim karakteristikama njihovog sistema, pošto je mnogo toga zasnovano na tehnologijama koje su uzete uglavnom iz ruske proizvodnje. Do sada se, kaže Radić, zna da postoje dve oznake za ovaj sistem – HQ-22 koji se odnosi na kinesko naoružanje, i izvozna oznaka FK-3.
"Ima dovoljno dokaza, na osnovu izveštaja medija i satelitskih snimaka, da taj sistem zamenjuje prastari sovjetski sistem Dvina, koji je svojevremeno bio i u protivvazdušnoj odbrani Beograda", objašnjava Radić.
Prema podacima koje Kina predstavlja na sajmovima naoružanja, dodaje Radić, reč je o sistemu koji u izvesnoj varijanti može da dejstvuje po ciljevima na udaljenosti do 100 kilometara i po visini 27 kilometara.
"Ima samohodno lansirno oruđe sa četiri rakete koje neodoljivo podsećaju na ruska rešenja", kaže Radić.
Da se Kina u namenskoj industriji oslanja na kopiranje ruskih modela slaže se i Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike. On u razgovoru za RSE kaže da je upravo zbog tog “copy-paste” principa proizvodnja vojne tehnike u Kini na vrlo visokom nivou.
“Poznato je da je konkretno PVO sistem FK-3 ‘copy-paste’ ruskog sistema S-300, koji su oni prvo kupili, a potom i prilagodili svojim potrebama”, kaže Lunić.
Ranije dopremljene kineske bespilotne letelice
U Srbiju je početkom jula iz Kine stiglo i šest novih bespilotnih letilica CH-92A, a prikazu na beogradskom vojnom aerodromu u Batajnici prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na pitanje novinarke RSE koliko su plaćene letelice, Vučić nije želeo da precizira cenu rekavši da "nisu skupe" i da je on neposredno pre događaja "dobio tu informaciju".
Vaš browser nepodržava HTML5
Vučić o razlozima zbog kojih su cene dronova iz Kine tajna
Predsednik Srbije je tada izjavio i da besplotne letelice koje su kupljene od Kine imaju veliki domet, da mogu da gađaju sa udaljenosti od oko devet hiljada kilometara i da na 250 kilometara snimaju teren, položaje neprijateljskih jedinica i položaje od interesa sa Srbiju.
Predsednik Srbije je naveo da je Srbija dogovorila saradnju sa kineskim stručnjacima na zajedničkom razvoju tehnologije kako bi srpski stručnjaci bili u mogućnosti da sami razvijaju bespilotne letelice slične klase.
Pročitajte i ovo: Za vojsku se ne štediKako će reagovati zapadni partneri?
I Evropska unija i SAD uvele su određene vrste embarga na prodaju oružja Kini. EU i dalje podržava embargo utvrđen zaključcima Evropskog saveta 1989. godine, kao i osam kriterijuma utvrđenih prema Zajedničkom stavu Saveta o izvozu vojne tehnologije i opreme. EU je Kini nametnula embargo na oružje 1989. godine, nakon nasilnog suzbijanja protesta u Pekingu.
Iz istog razloga embargo je uvela i SAD.
Takođe, na liniji Vašington – Peking trenutno se vodi tehnološki rat, nakon što su Sjedinjene Države stavile na crnu listu kineske IT kompanije, među kojima je i tehnološki gigant Huawei. Zahlađenju odnosa između SAD i Kine prethodio je trgovinski rat između te dve zemlje, nakon što su SAD povećale tarife na robu uvezenu iz Kine, na šta je Peking uzvratio istom merom.
Nikola Lunić ocenjuje da, u tom svetlu, posmatrano u skladu sa normama o uvozu oružja iz Kine koje su sada na snazi, Kina nije pod embargom. On pojašnjava i da niti jedna rezolucija Ujedinjenih nacija ili preporuka OEBS-a ne zabranjuje uvoz vojnih sistema iz Kine. To čak ne zabranjuje ni federalni zakon SAD CAATSA (Countering America's Adversaries Through Sanctions Act).
“Međutim, imajući u vidu globalnu geopolitičku situaciju i pozicioniranje pre svega Kine i Sjedinjenih Država, to će sasvim sigurno izazvati podozrivost naših partnera, posebno Evropske unije”, smatra Lunić. “Ukoliko nam je članstvo u EU prvi strateški spoljnopolitički prioritet, moramo pokazati usklađenost naše politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kako bi zatvorili Poglavlje 31 odnosno pokazali našu posvećenost evropskim integracijama.”
Vojni poslovi kao političko pozicioniranje Srbije
Osim sistema FK-3 i bespilotnih letelica iz Kine, ostali ugovori koje je SDPR potpisao prošle godine su modernizacija lovaca MiG-29, modifikacije radara i novih raketa vazduh-vazduh i zemlja-vazduh, te nabavka francuskih lakih prenosnih sistema PVO Mistral 3 i raketa.
U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M, preuzeta je i donacija od šest lovaca MiG-29. Na remontu su i četiri aviona tog tipa koje je Srbiji donirala Belorusija. Za ukupno 14 letelica dogovoreno je održavanje i podrška, dok je raketni sistem PVO "Pancir S1" kupljen na osnovu sporazuma sa Rusijom iz 2019.
Ruski raketni sistem "Pancir S1" na zajedničkoj rusko-srpskoj vežbi "Slovenski štit 2019", poligon "Pasuljanske livade" u Ćupriji, oktobar 2019.
U Srbiju je iz Rusije u 2019. dopremljeno i deset od ukupno 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila "BRDM 2". Sporazum o toj donaciji podrazumeva da u Srbiju iz Rusije bude dopremljeno i 30 tenkova "T-72".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u decembru 2019. godine izjavio da će Srbija stati sa kupovinom oružja, "ali ćemo da razvijamo na pametan način kompletan sistem odbrane".
Vučić je tu izjavu dao nešto manje od mesec dana nakon što je Srbiju posetio Tomas Zarzecki, direktor Radne grupe Biroa za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja u Stejt departmentu koja je zadužena za uvođenje sankcija prema ruskom bezbednosnom sektoru i firmama, pojedincima i državama koje sarađuju sa vojnim i obaveštajnim sektorima Ruske Federacije.
Prethodno je Metju Palmer, specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan, izrazio zabrinutost SAD zbog prisustva ruske vojne opreme u Srbiji.
Pročitajte i ovo: Zašto Srbija staje sa kupovinom oružjaNabavka naoružanja temelj za izgradnju odnosa
Aleksandar Radić ocenjuje da državni vrh Srbije donosi odluke o tome gde će se kupiti naoružanje primarno da bi stvorio politička uporišta i veze sa zemljama koje su važne za srpsku spoljnu politiku.
"Mislim da je tu manje važno koje se tehničko sredstvo kupuje, a da je mnogo važnije da je to temelj za gradnju političkih veza i jasna poruka – ‘mi želimo da sa vama budemo prijatelji’", kaže Radić.
Prema njegovim rečima, takva taktika nosi izazove u današnjem multipolarnom svetu.
"Postavlja se pitanje kako će se to dugoročno održati, s obzirom na to da neke od zemalja gledaju sa negodovanjem prema saradnji sa onima drugima. Jako je teško održati balans interesa između velikih sila koje vrlo često imaju kontradiktorne poglede", kaže Radić.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI), objavljenim u martu ove godine, najveći izvoznici oružja i borbenih sistema u proteklih pet godina bili su SAD, Rusija, Francuska, Nemačka i Kina.
U toj bazi, međutim, nema podataka o tome da je pre 2020. Kina izvozila oružje u Srbiju, što potvrđuje da je vojna saradnja Srbije i Kine uspostavljena ove godine.