Kina je upozorila Tajvan da njegova nastojanja da postane nezavisna država "znače rat".
Ovo saopštenje vlasti u Pekingu je usledilo nekoliko dana nakon što su njihove oružane snage pojačale aktivnosti i letove ratnih aviona u blizini ostrva i u trenutku kada je novi američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) potvrdio podršku Tajvanu i izneo svoj stav u Aziji.
Zvanični Vašington je okarakterisao upozorenje Kine kao "nesrećno", dodajući da "tenzije oko Tajvana ne moraju da dovedu do konfrontacije".
Peking tretira Tajvan kao svoju odmetnutu provinciju, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu.
"Ozbiljno poručujemo onim snagama koje se zalažu za nezavisnost Tajvana, onima koji se igraju vatrom da će izgoreti, te da tajvanska nezavisnost znači rat", rekao je na konferenciji za novinare portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Kian.
On je takođe branio nedavne kineske vojne aktivnosti rekavši da su to "neophodne akcije za suočavanje sa trenutnom bezbednosnom situacijom u Tajvanskom tesnacu i za zaštitu nacionalnog suvereniteta i bezbednosti".
Pročitajte i ovo: Kina: Tajvanski separatisti će 'ostaviti smrad za 10.000 godina'Zvanični Vašington je kritikovao ovaj stav vlasti u Pekingu.
"Smatramo da je taj komentar nesretan i sigurno nije u skladu sa našom namerom da ispunimo svoje obaveze prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom," rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi (John Kirby), u prvom saopštenju nove američke administracije o kinesko-tajvanskim odnosima.
Kirbi je dodao da Pentagon "ne vidi razlog zašto tenzije oko Tajvana moraju da dovedu do bilo kakve konfrontacije".
Pojačane vojne aktivnosti u blizini Tajvana
Tajvan izvestio je o sve većem broju kineskih ratnih aviona koji ulaze u njegovu zonu vazdušne odbrane.
Šest takvih letelica, uključujući četiri borbena aviona J-10, u četvrtak je letelo blizu ostrva Pratas pod nadzorom Tajvana, navodi Rojters pozivajući se na tajvansko ministarstvo odbrane.
Pročitajte i ovo: Tajvan prijavio letove kineskih lovacaPortparol kineskog Ministarstva odbrane Vu Kian rekao je da su aktivnosti njene armije u Tajvanskom moreuzu "dostojanstven i impresivan odgovor na mešanje spoljnih sila i provokacije snaga na Tajvanu koje se zalažu za njegovu nezavisnosti.
Pentagon je objavio prošlog vikenda da je američka grupa nosača aviona ušla u Južnokinesko more sa cilje da promoviše "slobodnu plovbidbu morem".
Pentagon je naveo da je američki ministar odbrane "naglasio važnost održavanja slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, utemeljenog na postojećem međunarodnom zakonu i normama u regionu bez zloćudnog ponašanja".
Pročitajte i ovo: Američki ratni brodovi prošli kroz Tajvanski moreuz drugi put ovog mesecaOčekuje se da će nova američka administracija održavati pritisak na Kinu oko širokog spektra pitanja, uključujući ljudska prava, trgovinske sporove, Hong Kong i Tajvan, u trenutku kada se pogoršavaju odnosi ove dve velike sile.
Kineski zvanični pokušavaju da izbegnu reč rat, naglašavajući gotovo uvek da je njihova zemlja miroljubiva, navodi BBC. On istovremeno podseća da Kina nije država sa istorijom osvajačkih vojnih pohoda daleko izvan onoga što smatra svojim granicama. Međutim, ta retorika je drugačija kada je reč o Tajvanu.
U vreme mandata predsednika Si Đinpinga Kina je više puta saopštila da će upotrebiti vojnu silu da spreči bilo kakav pokušaj proglašenja formalne nezavisnosti Tajvana koga smatra svojom odmetnutom provincijom.
Pretnje ratom nisu tako nijansirane kao razgovor o vojnoj intervenciji koja može biti izvedena na više načina i ne mora ne nužno da vodi sveopštem ratu između dveju konkurentskih strana i njihovih saveznika, ocenjuje BBC. Pominjanje rata je otvorenije i sa dalekosežnijim posledicama.
Za Kinu je Tajvan njeno "unutrašnje pitanje"
Status Tajvana predstavlja crvenu liniju za Peking, jer ga smatra svojim "unutrašnjim pitanjem" kao i Hong Kong.
Jezik koji koriste portparoli vlada nije uvek toliko provokativan, ali kada je reč o Tajvanu, moguće je pretpostaviti da će Kina na kraju biti spreman da pribegne pomenutoj opciji.
Pročitajte i ovo: Prokineske lažne vesti na Tajvanu uoči predsedničkih izboraKina i Tajvan imaju odvojene vlade od završetka građanskog rata 1949. Peking je dugo pokušavao da ograniči međunarodne aktivnosti Tajvana i oba ova entiteta su se borila za uticaj u pacifičkom regionu.
Tenzije su se povećale poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ovog ostrva pod svoje okrilje.
Predsjednica Tajvana Tsai Ing-wen
Predsednica Tajvana Tai Ing-ven je u više navrata izjavila da Kina treba da poštuje volju stanovnika ovog ostrva.
Iako Tajvan zvanično priznaje samo nekolicina država, njegova demokratski izabrana vlada ima jake ekonomske i neformalne veze sa mnogim zemljama.
Kao i većina država, SAD nemaju zvanične diplomatske veze sa Tajpejem. Ali američki Zakon o odnosima s Tajvanom predviđa isporuku oružja za njegovu odbranu i naglašava da bi svaki napad na ovo ostrvo smatrao pitanjem "velike zabrinutosti" za zvanični Vašington.
Australijska vojska patrolira u Južnokineskom moru
Australijski ratni brodovi i avioni nastaviće da patroliraju Južnokineskim morem zbog upozorenja Kine Tajvanu, saopštila je Vlada u Kamberi.
Portparol australijskog Ministarstva odbrane je izjavio da će "australijski brodovi i avioni i dalje ostvarivati prava prema međunarodnim normama na slobodu plovidbe i preleta, uključujući Južnokinesko more, a podržavamo i druge da to čine".
Australija ima znatan interes za stabilnost Južnokineskog mora, delom i zbog velikog obima svoje trgovine koja se odvija tim pravcem, prenosi Gardijan (Guardian).
Australija je u poslednje vreme u sukobu sa Kinom, kao svojim najvećim trgovinskim partnerom o nizu pitanja, uključujući militarizaciju spornih delova Južnokineskog mora i obračuna vlasti u Pekingu sa demokratskim pokretom u Hong Kongu.
Greg Moriarti (Moriarty), sekretar australijskog ministarstva odbrane, rekao je prošlog meseca da je ponašanje Kine "uznemirujuće" te komplikuje bezbednosno okruženje svojim aktivnostima u Južnokineskom moru.
Moriarti je takođe rekao da su brojne zemlje u Indopacifiku duboko zabrinute zbog izgleda za mir i stabilnost.
Australijska vlada traži obnavljanje pregovora na ministarskom i najvišem nivou sa Kinom, nakon što je njen poziv na globalnu istragu o poreklu korona virusa doveo do zamrzavanja tog dijaloga. Zvanični Peking je reagovao uvođenjem carina, suspenzijama ili neformalnim zabranama niza australijskih proizvoda koje je do tada uvozio.