Pišu: Tadžikistanski servis RSE-a i Reid Standish
U udaljenom delu Tadžikistana u blizini koridora Vahan, nedaleko od planinske granice sa severoistokom Avganistana, kineske regionalne ambicije se prilagođavaju novoj stvarnosti na terenu.
Pored stare sovjetske ispostave, kineske trupe su kontrolisale stratešku lokaciju iz niza zgrada i osmatračnica kao deo novog, ali sve većeg otiska tvrde moći Pekinga u regionu s fokusom na bezbednost u susednom Avganistanu.
Iako i kineska i tadžikistanska vlada zvanično negiraju postojanje baze i kineskog osoblja u njoj, novinar RSE-a je tokom posete blizini kompleksa i okolne oblasti video prvi vojni otisak Pekinga u centralnoj Aziji u punom zamahu, u vreme kada se našao na raskrsnici pošto su talibani zauzeli Avganistan u avgustu.
Kroz intervjue sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima u Avganistanu i Tadžikistanu, detalje koje su dali ljudi koji žive blizu nezvanične vojne baze Kine, analizu eksperata zapažanja novinara RSE-a u tom području, pojavljuje se slika Kine koja polako menja svoju ulogu u bezbednosnim pitanjima u regionu.
Granične odbrambene trupe Kine i Tadžikistana u zajedničkoj patroli duž kinesko-tadžikistanske granice, 17. septembar 2017.
Ta slika je, međutim, za Peking sve komplikovanija.
Kina navigira kroz sve zaoštrenije odnose između tadžikistanske vlade i talibana, dok traži način da sarađuje s novim talibanskim režimom kako bi zaštitila svoje regionalne interese, posebno povodom ujgurskih ekstremista u Avganistanu, koje Peking okrivljuje za napade u svojoj zapadnoj provinciji Sinđang i koje dalje smatra pretnjom.
"Situacija u Avganistanu je nezgodna za Kinu", rekao je za RSE Haijun Ma, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Frostburg koji proučava odnose Pekinga sa zemljama u centralnoj i južnoj Aziji. "Imate talibanski režim koji ima veze s teroristima, uključujući i ujgurske (ekstremističke) grupe, ali Peking istražuje koliko može sarađivati s njim."
Detalji o kineskoj vojnoj lokaciji, poput njenog finansiranja i vlasništva, nisu jasni, kao ni tačna priroda kineske misije duž tadžikistansko-avganistanske granice.
Lokalni stanovnici, međutim, kažu da redovno vide vojne dronove kako lete iznad tog područja i prisustvo opreme za nadzor. Iako RSE nije mogao nezavisno da potvrdi koja država upravlja dronovima, njihova upotreba ukazuje na sve veću ulogu tih objekata u nadziranju.
Satelitska fotografija vojne lokacije blizu Šajmaka pre dolaska Kine
Dvojica meštana, koja su u više navrata posećivali te objekte i govorili za RSE pod uslovom anonimnosti, rekla su da se na lokaciji nalazilo kinesko, avganistansko i tadžikistansko osoblje i da su aranžmanom omogućeni prikupljanje informacija i njihova razmena između tri strane.
Međutim, povratak talibana na vlast u Kabulu poremetio je tu saradnju, rekao je izvor iz tadžikistanske vlade koji je za RSE govorio pod uslovom anonimnosti jer nema ovlašćenje da daje izjave medijima.
Prema tom zvaničniku, avganistanski kontingent nije zamenjen otkad je 15. avgusta pala vlada u Kabulu koju je podržavao Zapad. Avganistanske trupe su se prethodno menjale svaka dva meseca, rekao je on, dodajući da se u objektu sada nalazi samo kinesko i tadžikistansko osoblje.
To predstavlja još jedno pitanje za Peking dok nastoji da učvrsti svoje prisustvo u Tadžikistanu i prilagoditi se promeni situacije u Avganistanu, posebno koliko talibani žele i mogu da sarađuju u borbi protiv terorizma.
Peking je proteklih decenija uspostavio pragmatičan i povremeno napet radni odnos s talibanima i RSE je izvestio 4. oktobra, pozivajući se na avganistanske i tadžikistanske vojne izvore, da su talibani izmestili ujgurske borce iz oblasti blizu 76 kilometara duge granice Avganistana s Kinom.
Veruje se da su militanti pripadnici Turkestanske islamske partije (TIP) – ujgurske ekstremističke grupe koju Peking okrivljuje za nemire u Sinđangu i koju naziva njenim bivšim imenom Istočnoturkestanski islamski pokret (ETIM).
Talibani su tokom svoje vladavine 90-ih dozvolili ujgurskim borcima da deluju u Avganistanu i veruje se da još imaju veze s njima. Kina je u više navrata zahtevala od talibana da prekinu sve veze s tim militantima.
Jedan od osnivača talibana Mula Abdul Gani Baradar i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na sastanku u Tjencinu 28. jula
Iako je navedeno izmeštanje dalo naznaku koordinacije između talibana i Pekinga, nije jasno da li će talibani predati ujgurske borce kineskim vlastima, rekao je za RSE zvaničnik tadžikistanske granične službe koji je govorio pod uslovom da mu se ne navodi ime.
"Pitanje je da li Kina može očekivati da će talibani biti pouzdan partner", rekao je Ma. "Talibanska ideologija podrazumeva da postoje granice u tome šta su spremni da rade s Pekingom."
Ispostava na kineskoj zapadnoj granici
Iako kinesko raspoređivanje trupa u Tadžikistanu predstavlja strateški i simbolički korak Pekinga ka većoj ulozi u bezbednosnim pitanjima regiona, to je skromno prisustvo u udaljenom području na više od 130 kilometra od Murgaba, najbližeg mesta koje ima oko 4.000 stanovnika.
Međutim, nezvanična baza deo je većeg širenja kineskog ekonomskog i političkog uticaja na centralnu i južnu Aziju poslednjih godina pod krinkom glavnog projekta predsednika Kine Si Đinpinga, Inicijative pojas i put, u kojem je tadžikistanska vlada rado bila partner.
Kina je počela da širi i svoje vojne veza s regionom, izvodeći bilateralne vojne vežbe sa zemljama centralne Azije koje se graniče s Avganistanom i formirajući 2001. godine Šangajsku organizaciju za saradnju – bezbednosni blok predvođen Pekingom u kojem se nalaze Kazahstan, Kirgistan, Indija, Pakistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan.
Kina je takođe finansirala i obučavala avganistansku brigadu koja je delovala u koridoru Vahan, navodi se u izveštaju hongkonškog Saut Čajna morning posta (South China Morning Post) iz 2018, što je Peking demantovao, rekavši da nije podigao kamp za obuku i da "neće biti kineskog vojnog osoblja na tlu Avganistana".
"Kina vidi borbu protiv terorizma kao efikasan način da rešava svoje brige i širi svoj uticaj u centralnoj Aziji", rekao je Ma.
Pojačano bezbednosno prisustvo Kine delom je vođeno željom da zaštiti svoje investicije, kao i stavom Pekinga da centralna Azija može biti bedem protiv ekstremizma u Sinđangu – gde je kineska vlada više od milion Ujgura, Kazahstanaca, Kirgistanaca i pripadnika drugih muslimanskih manjina internirala u logore.
Kineska vlada suočila se s oštrim međunarodnim kritikama zbog kršenja ljudskih prava u Sinđangu i neki zapadni parlamenti optužili su sistem logora kao genocid, mada Peking opravdava svoje akcije kao neophodne da bi obuzdao islamistički ekstremizam u toj oblasti.
Ovaj fokus na Sinđang se ogleda u raspoređivanju trupa u Tadžikistanu.
Izveštaj Vašington posta (The Washington Post) iz 2019. godine otkrio je da kinesko osoblje u bazi nije iz Narodnooslobodilačke vojske, glavnih kineskih vojnih snaga, već da su to paravojne jedinice, verovatno iz Narodne oružane policije.
Ta paravojna jedinica je poslednjih godina izvodila vežbe s vojskama zemalja centralne Azije i primala njihove oficire u svoje akademije za obuku. Narodna oružana policija takođe je igrala istaknutu ulogu u represiji nad Ujgurima i drugim muslimanskim manjinama u Sinđangu.
Zabrinutost oko poroznih granica Avganistana i Tadžikistana dovela je i do tajnog sporazuma između dve zemlje i Pekinga, koji je prema izveštaju Volstrit džurnala (The Wall Street Journal) iz 2019. dao Kini pravo da popravi ili proširi 30 do 40 postojećih ispostava na tadžikistanskoj strani granice.
Navodni sporazumi doveli su do toga da kinesko osoblje zameni tadžikistanske kolege duž dugačkih delova tadžikistansko-avganistanske granice gde samo patrolira, navodi se u izveštaju. Jedan tadžikistanski zvaničnik za RSE je potvrdio ove navode.
"Ukupan broj ujgurskih boraca je mali i Kina ih je preuveličala, (ali) Avganistan sada ima potencijal da postane magnet i sigurno utočište za džihadističke grupe svih vrsta", rekao je za RSE Daniel Marki (Markey), bivši zvaničnik Stejt departmenta i stručnjak za južnu Aziju u američkom Institutu za mir (Institute of Peace). "Kina ima legitimne razloge da želi bolje da učvrsti svoju kopnenu granicu."
Kineski 'rat protiv terorizma'
Kineski vojni stratezi i kreatori politike dugo su zabrinuti zbog potencijalnih pretnji da se ekstremizam na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji proširi na Kinu.
Predsednik Si je u 2014. u govoru komunističkom rukovodstvu zemlje – koji je Njujork tajms (The New York Times) 2019. dobio preko procurilih dokumenata – upozorio da bi sukobi u Avganistanu i Siriji mogli direktno da utiču na Sinđang i povećaju rizike po Kinu.
Ujgurski militanti odlazili su i borili se u obe zemlje, rekao je Si, i mogli bi kao iskusni borci da se vrate u zapadnu Kinu gde bi se borili za nezavisnu zemlju koju zovu Istočni Turkestan.
Vojnici kineske Narodnooslobodilačke Armije na obuci u planinskim oblastima Sinđanga, januar 2021.
"Nakon što SAD povuku trupe iz Avganistana, terorističke organizacije na granicama Avganistana i Pakistana mogle bi da se brzo infiltriraju u centralnu Aziju", rekao je kineski lider. "Teroristi Istočnog Turkestana – koji su prošli pravu ratnu obuku u Siriji i Avganistanu – mogli bi u svakom trenutku pokrenuti terorističke napade u Sinđangu", rekao je on.
Upravo su te brige dovele do toga da je Peking došao do sadašnjeg uporišta u Tadžikistanu, rekao je za RSE Edvard Lemon (Edward), stručnjak za centralnu Aziju s Univerziteta A&M u Teksasu.
"Izgradnja objekta u Tadžikistanu bila je direktno povezana s percepcijom kineske vlade da je granica između Tadžikistana i Kine slaba tačka kroz koju bi mogli proći ujgurski militanti iz Avganistana", rekao je on.
Decenijama je Peking nastojao da suzbije sve oblike ujgurskog otpora. Muslimanske etničke manjine čine većinu od 25 miliona stanovnika Sinđanga i među ima najviše Ujgura koji govore turskijskim jezikom i koji se dugo suočavaju s diskriminacijom i ograničenjima u svojim kulturnim i verskim aktivnostima.
Mnogi Ujguri u Kini i inostranstvu zalagali su se nezavisnu domovinu nenasilnim političkim sredstvima, ali je ta želja, zajedno s represijom protiv te etničke grupe, takođe podstakla ekstremniji pokret spreman na upotrebu nasilja.
Devedesetih godina prošlog veka, ETIM, ujgurska militantna grupa koja se borila za odvajanje od Kine, pojavila se u Avganistanu i dobila zaštitu od talibana.
Peking je potom pregovarao s talibanskim rukovodstvom da prekine veze s tom grupom i, kao i sada, bivši talibanski lider Mula Omar premestio je ujgurske borce i obuzdao aktivnosti militanata. Međutim, talibani nisu proterali ETIM niti njegove pripadnike predali kineskim vlastima.
Peking je optužio ETIM da je pomagao u organizovanju napada unutar Kine, ali se od te grupe tokom 2000-ih malo šta čulo, posebno pošto je njen vođa ubijen 2003. To je bilo sve dok grupa koja se naziva TIP 2008. nije objavila video snimak u kojem je pretila da će napasti Kinu tokom letnjih Olimpijskih igara u Pekingu te godine. TIP je naveo da je naslednik ETIM-a, iako Kina nastavlja da ga naziva starim imenom.
TIP je narastao zbog Sirije, gde su, kako se veruje, 2014. otišle hiljade Ujgura koji su prethodno napustili Kinu, povećavajući strahove da bi mogli da pređu u Avganistan ili druga područja blizu zapadne granice Kine.
Dok zapadni zvaničnici i analitičari dovode u pitanje sposobnost ujgurskih militanata da izvedu značajne napade u Kini, porast antivladinih incidenata u Sinđangu – uključujući etničke nerede 2009. i napad u maju 2014. na pijacu u kojem je poginulo 39 ljudi – doprineo je jačanju postojeće represije Pekinga nad Ujgurima.
Kod kuće je to poprimilo oblik "narodnog rata" protiv terorizma, koji je eskalirao u sadašnji sistem logora u Sinđangu. U inostranstvu je to dovelo do povećanja kampanje za napade, praćenje, zastrašivanje i izručenje Ujgura širom sveta.
Istraživanje koje su u junu objavili Ujgurski projekat za ljudska prava i Oksus društvo za pitanja centralne Azije pokazuje da je najmanje 395 Ujgura deportovano, izručeno ili vraćeno nazad u Kinu od 1997. godine, mada bi stvarna brojka mogla biti i veća.
Komplikovani partneri
Pretnje od militanata su i dalje u fokusu nezvaničnog prisustva Kine u Tadžikistanu, ali su objekti i antiteroristička agenda Pekinga takođe povezani s njegovim komplikovanim geopolitičkim odnosima s Rusijom, kao i s trenutnim napetim odnosima talibana i tadžikistanske vlade.
Posle Sovjetskog Saveza, Rusija je zadržala svoju prednost kao glavni garant bezbednosti centralne Azije i taj region vidi kao deo svoje tradicionalne sfere uticaja, pa i dok je Kremlj prihvatio kinesku ekonomsku nadmoć.
Policija patrolira na trgu kod džamije Id Kah u Kašgaru, Sinđang, 3. maj
Moskva ima vojnu bazu od 7.000 vojnika izvan Dušanbea, prestonice Tadžikistana, i počela je da pojačava svoj bezbednosni otisak u toj zemlji tenkovima i teškim naoružanjem posle povratka talibana na vlast.
Zabrinut da ne isprovocira Moskvu, Peking je bio oprezan dok je povećavao svoje prisustvo u Tadžikistanu.
Razvojni istraživački centar, uticajni tink tenk sa sedištem u Pekingu povezan s kineskom vladom, 2017. je ugostio nekolicinu istaknutih ruskih istraživača kako bi ispitao njihovu reakciju na kinesko bezbednosno angažovanje u Tadžikistanu.
Aleksandar Gabujev, viši saradnik u Moskovskom centru Karnegi, bio je jedan od učesnika. On je za RSE rekao da je privatni sastanak bio fokusiran na objašnjavanje kineskih motiva za to prisustvo u svrhu logistike i nadgledanja, pre nego formalne vojne baze.
"Uglavnom se radilo o tome da se oseti gde će biti crvene linije Kremlja po određenim pitanjima i šta Moskva može ili ne može da toleriše kad je reč o Kini u Tadžikistanu", rekao je Gabujev, ukazujući da su učesnici pitani da li bi za Rusiju bilo podnošljivije da se koriste privatni plaćenici ili zvanično kinesko osoblje.
I Kina i Rusija su zabrinute zbog nestabilnosti koja se širi iz Avganistana i da bi ta zemlja mogla biti polazna tačka za terorističke grupe, ali je dolazak kineskih vojnika u centralnu Aziju u početku bio nepoželjan za Kremlj, rekao je Gabujev.
"(Baza) je bila neprijatno iznenađenje za Rusiju, ali Moskva dobro razume da će kinesko vojno prisustvo biti ograničeno na Tadžikistan", rekao je on. "(Kremlj) ne želi širu kinesku ekspanziju u regionu, ali pošto je Kina već tamo, nastojaće da sarađuju."
Kina i Rusija su do sada nastojale da učvrste svoje odbrane oko Avganistana i oprezno su sarađivali s talibanima, ali bi porast tenzija između Kabula i Dušanbea takođe mogao da dodatno zakomplikuje ambicije Pekinga u regionu.
Emomali Rahmon, autokratski predsednik Tadžikistana, optužio je talibane da su počinili "užasno nasilje" nad avganistanskim narodom i rekao da neće priznati talibansku vladu koja ne odražava etničku raznolikost Avganistana. Dušanbe je takođe primio nekoliko prognanih političara i bivših zvaničnika avganistanske vlade koju su u avgustu svrgli talibani.
To je dovelo do spora između dve strane i povećalo mogućnost prekograničnog nasilja. Zvaničnik u Dušanbeu podigao je uzbunu kada je rekao da etnički Tadžici iz Avganistana koji su se borili uz talibane planiraju da pređu u Tadžikistan i da sakupljaju oružje, izvestio je RSE.
Zbog toga je Salam Hanafi, vršilac dužnosti zamenika premijera vlade Talibana, upozorio Tadžikistan da se ne meša u unutrašnje poslove Avganistana, rekavši da "svaka akcija ima reakciju".
Član kirgistanskih bezbednosnih snaga razgovara s prolaznicima blizu mesta eksplozije bombe kod kineske ambasade u Biškeku, 30. avgust 2016.
Eskalacija je navela Kremlj da reaguje i Moskva je poručila da je Rusija spremna da zaštiti Tadžikistan u slučaju upada iz susednog Avganistana.
Mogućnost borbi između dve strane u ovom trenutku je mala, kaže Lemon, ali su dodatne napetosti neželjeni razvoj za Peking.
"To bi moglo dovesti (Kinu) u tešku situaciju ako se borbe približe blizu mestu gde su stacionirane kineske trupe", rekao je on.
Pripreme za novu eru
U samoubilačkom bombaškom napadu 8. oktobra u džamiji Gozar-e Sajed Abad u severnom avganistanskom gradu Kunduz, poginulo je najmanje 50 ljudi, a povređeno više od 140 drugih. To je bio drugi napad po broju žrtava od kada su se međunarodne snage predvođene SAD povukle iz zemlje.
Odgovornost za napada je preuzela takozvana Islamska država-Horosan (IS-K), avganistanski ogranak terorističke grupe koja se i dalje nasilno suprotstavlja vladavini talibana.
Novinska agencija Amak, zvanični propagandni organ te grupe, takođe je navela da je napadač bio ujgurski militant koji se pridružio grupi i izveo bombaški napad zato što talibani sarađuju s Kinom na "proterivanju i isterivanju (Ujgura)" iz Avganistana.
Mada identitet bombaša nije nezavisno potvrđen, događaj je zašao u srži onoga za šta mnogi analitičari kažu da je centralni izazov Kine dok se fokusira na borbu protiv terorizma u novom Avganistanu.
Baza u Tadžikistanu i snažni napori Pekinga koncentrisani su na obezbeđivanje kineskih granica i sprečavanje militanata da organizuju napade unutar zemlje. Međutim, pošto je izvođenje napada u Kini sve teže, mnogi militanti su prebacili fokus na kineske mete po centralnoj i južnoj Aziji.
Služba državne bezbednosti Kirgistana saopštila je da je samoubilački bombaški napad na kinesku ambasadu u Biškeku 2016. izveo ujgurski militant iz TIP-a i da ga je finansirao Nusra front Al Kaide. Takozvana Islamska država je dotle preuzela odgovornost za otmicu i ubistvo dva kineska učitelja u Pakistanu 2017.
U Pakistanu, gde Kina ulaže skoro 60 milijardi dolara u infrastrukturu preko Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC), u julu i avgustu je izveden niz nasilnih napada različitih grupa na kineske radnike, uključujući dva bombaška napada i napad pištoljem.
Bombaški napad u Kunduzu, kao i napadi širom regiona ukazuju na sve veći broj militantnih grupa koje ciljaju kineske interese, kao i na težak put pred Pekingom dok traži od talibane da sarađuju u njegovim protivterorističkim naporima koji su usko fokusirani na ujgurske borce.
Ma je rekao da bi ujgurski militanti, ako bi talibani krenuli snažno na njih na zahtev Kine, mogli da se "osećaju ugroženo i da traže potencijalno partnerstvo s drugim grupama (kao što je IS-K)".
"Ako previše snažno pritisnete talibane da sarađuju, možete im podriti legitimitet i oni će imati manju kontrolu (nad tim borcima)", rekao je Ma. "To je središnja dilema za Kinu".