Piše: Reid Standish
Više od mesec dana vazdušna kampanja NATO-a bila je u punom jeku na jugoslovenskom nebu u pokušaju zapadne vojne alijanse da okonča smrtonosni napad srpskih snaga na etničke Albance na Kosovu.
Ali, 7. maja 1999. NATO bombardovanje je eskaliralo i pokrenulo niz događaja koji i dalje povezuju Peking i Beograd više od 20 godina kasnije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Pet NATO bombi iz američkih aviona pogodilo je kinesku ambasadu u Beogradu koja se potom zapalila. Usledile su dramatične scene kako zaposleni prekriveni krvlju i prašinom beže iz uništene zgrade.
Kineski zvaničnici i političari bliski jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću brzo su se pojavili kod ambasade da osude NATO. I kod ambasade SAD u Pekingu su održani protesti koji su brzo prerasli u nasilje pošto je taj kompleks napadnut.
U vazdušnom napadu u Beogradu su poginule tri osobe, uključujući dva kineska novinara, pošto su bombe pogodile deo ambasade u kojem su spavali. Povređeno je najmanje 20 ljudi.
Ljudi guraju kolica kod ostataka kineske ambasade prilikom njenog rušenja u Beogradu 2010.
Skoro četvrt veka kasnije, mesto na kojem je bombardovana bivša ambasada postaje Kineski kulturni centar koji će biti jedan od najvećih u celoj Evropi. U njemu će se nalaziti učionice, Institut Konfucije, izložbe, poslovni prostor za kineske i srpske kompanije, kao i smeštaj za diplomate i druge gostujuće delegacije.
Kada bude otvoren, biće ne samo kao moćan simbol sve većeg prisustva Kine na Balkanu, već i, kako to vide Peking i Beograd, tragedije i poniženja koje su im naneli Zapad.
"Zato ovo mesto nosi takvu simboliku. To nije samo vizija budućnosti za odnose Srbije i Kine – to je i zajednički lament za prošlošću", rekao je za RSE Stefan Vladisavljev, stručnjak za ulogu Pekinga na Balkanu i programski direktor u Fondaciji BFPE iz Beograda.
Kako Kina ubrzano širi svoje prisustvo na Balkanu, njen sve veći uticaj je očigledan u Srbiji. Iako veze s Kinom datiraju još iz doba Jugoslavije, odnosi najmnogoljudnije zemlje na svetu i Beograda su se proširili pod vladavinom predsednika Aleksandra Vučića koji je prvi put izabran 2017.
Milijarde dolara kineskih investicija takođe su preplavile Srbiju poslednjih godina, s finansiranjem rudnika i fabrika širom zemlje dok su infrastrukturnim kreditima vrednim više milijardi izgrađeni putevi, mostovi i novi objekti.
Srpska vlada je takođe privukla pažnju Vašingtona i Brisela kada je kupila bespilotne letelice i protivraketne odbrambene sisteme od Kine, kao i kada je od kompanije Huavej (Huawei) kupila hiljade sistema za nadzor koji imaju mogućnosti prepoznavanja lica.
Prisustvo Kine, međutim, takođe se povećava na suptilnije načine na koje će novi kulturni centar pokušati da se nadoveže. Srpski univerziteti potpisali su sporazume o saradnji s kineskim, dok je ova balkanska zemlja i dom dva državna Konfucijeva instituta. Vlada Srbije je nedavno s Kinom postigla i dogovor o direktnim letovima.
"Treba da posmatramo (centar) ne samo kao središte kineskog prisustva u Srbiji, već i kao središte s potencijalom za širenje uticaja kineskih kompanija i kulture širom Balkana", rekao je Vladisavljev.
Veze koje obavezuju
Neodgovorena pitanja posle bombardovanja podstakla su spekulacije da je ambasada bila meta, iako su zvaničnici NATO-a i SAD odlučno poricali da je to bilo namerno i od tada nije bilo nikakvih jasnih dokaza da jeste. Kina je od Vašingtona dobila nadoknadu od 28 miliona dolara za bombardovanje, ali je šteta po reputaciju izgleda nepovratna, pošto mnogi u Kini i Srbiji to i dalje smatraju namernim napadom.
Ti događaji su takođe pomogli u postavljanju simbolične osnove za novi kineski kulturni centar.
Statua Konfucija u Kineskom kulturnom centru u Beogradu
Blistavo zdanje elegantnog dizajna nalazi se na mestu koje je preimenovano u Trg srpsko-kineskog prijateljstva. U centru se nalazi statua kineskog filozofa Konfucija, dok je nedaleko od ulaza spomen ploča poginulima tokom bombardovanja ambasade.
Srpski i kineski zvaničnici i dalje svake godine 7. maja održavaju komemoracije na tom mestu i ono je postalo redovna stanica za posete kineskih zvanica, uključujući i kineskog lidera Si Đinpinga tokom državne posete Beogradu 2016.
Pre pandemije i strogih kovid mera koja su ograničila putovanja kineskih građana, spomenik su takođe obilazili kineski turisti u poseti Balkanu.
Kineski lider Si Đinping odaje počast poginulima u bombaškom napadu na ambasadu, tokom državne posete Beogradu 2016.
Pored odavanja počasti poginulima u bombardovanju, događaji iz 1999. bili su odskočna daska za veze Pekinga sa Srbijom. Kina je retorički i u Ujedinjenim nacijama podržavala Beograd tokom rata na Kosovu, protiveći se vazdušnim udarima NATO-a zajedno s Rusijom, čak i pre bombardovanja ambasade. Peking takođe nije priznao Kosovo koje je formalno proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine.
Veze između dve zemlje dobile su dodatno na zamahu pokretanjem kineske Inicijative pojas i put (BRI), a nova era investicija i angažovanja sa Srbijom je pokrenuta izgradnjom Pupinovog mosta preko Dunava u Beogradu, projekta koji se uglavnom finansiran zajmom od 217 miliona dolara od kineske Eksport-import banke.
Most je postao emblematičan spomenik novog mesta Kine u Srbiji i zvanično je otvoren tokom posete kineskog premijera Li Kećijanga 2014. Uspešan projekat je takođe doneo podsticaj mekoj moći Kini i mnogi Beograđani ga nazivaju "kineski most", iako je nazvan po Mihajlu Pupinu, proslavljenom srpskom fizičaru koji je živeo u SAD gde je stekao priznanja.
"Meka moć uvek sledi tvrdu moć, a ekonomska moć je nesumnjivo deo kineske tvrde moći", rekao je za RSE Nenad Stekić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, tink-tenka koji finansira vlada u Beogradu. "U očima srpskog naroda, sve kineske aktivnosti ovde – uključujući i velike investicije – biće bolje primećene ako budu upotpunjene mekom komponentom kineske kulturne moći".
Dok su korupcija i ekološki skandali pratili mnoge kineske investicione projekte širom sveta i narušili imidž Pekinga, ankete pokazuju da je Kina uglavnom dobro prihvaćena u Srbiji.
Beogradski Institut za evropske poslove u avgustovskom istraživanju ustanovio je da 79,4 odsto ispitanika pozitivno vidi Kinu, što se, prema istraživačima, delimično može pripisati percepciji o kineskim isporukama vakcina tokom pandemije i ekonomskim investicijama u Srbiji.
'Čekajući Sija'
Kineski kulturni centar u Beogradu, iako još nije zvanično otvoren, izgleda da je u punom zamahu.
Zgradom upravlja kineska ambasada – koja nije odgovorila na upit RSE-a za komentar o datumu otvaranja i njegovom radu – a i strano i lokalno osoblje redovno dolazi i odlazi. Na trgu oko centra nalazi se restorani i kafići, kao i hotel s kineskim motivima, u kojem se nalazi i nedavno otvoren ekskluzivni kineski restoran.
Centar je prvobitno trebalo da bude otvoren 2019. na 20. godišnjicu bombardovanja ambasade, ali je odložen zbog zastoja u izgradnji i pandemije COVID-19.
Premijerka Srbije Ana Brnabić prisustvovala je 3. marta ceremoniji presecanja vrpce za Komoru kineskih kompanija koja je smeštena u centru i u kojoj je već nekoliko firmi. Zvanični datum otvaranja, međutim, još uvek nije objavljen.
Bilbord s izrazom zahvalnosti kineskom lideru Si Đinpingu, Beograd, april 2020.
Lokalni analitičari i posmatrači spekulišu da kineske i srpske vlasti čekaju državnu posetu Sija Beogradu kako bi zvanično otvorile centar.
Vučić je 2019. najavio da se priprema još jedna poseta Sija za početak 2020. godine, ali to nikada nije ostvareno usled pandemije i međunarodne izolacije kineskog lidera, zbog koje on nije napustio Kine skoro tri godine.
Si je sredinom septembra otišao na svoje prvo putovanje u inostranstvo u centralnu Aziju. Budući da je ponovo krenuo na putovanja, Vladisavljev kaže da srpske diplomate verovatno intenzivno rade na još jednoj poseti kineskog lidera Beogradu.
"Čak i ako tamo već postoje kompanije i ljudi koji ulaze i izlaze, u Srbiji postoji izreka: Nije otvoreno dok Vučić ne otvori", rekao je on. "A Vučić čeka Sija".