Kineska politička elita okupila se na sastanku u Pekingu na kojem se očekuje usvajanje rezolucije o istoriji Komunističke partije Kine kojom će predsednik Si Điping biti uzdignut na nivo Mao Cedunga i Deng Sjaopinga i koja će uz dodatno učvršćivanje njegove vlasti, oblikovati kinesku politiku i društvo u narednim decenijama, pišu svetski mediji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Čitamo vam: Sastanak kineske političke elite za učvršćivanje Sijeve vlasti
Iza zatvorenih vrata o budućnosti
Stotine pripadnika kineske političke elite okupile su se u Pekingu na sastanku Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, za koji se očekuje da će dodatno učvrstiti moć predsednika Sija, ističe Gardijan (The Guardian).
Očekuje se da će četvorodnevni sastanak iza zatvorenih vrata, poznat kao šesti plenum, doneti rezoluciju o istoriji partije, za koju analitičari kažu da će oblikovati kinesku politiku i društvo u narednim decenijama.
Si je otvorio plenum u ponedeljak, 8. novembra, "objašnjenjima o nacrtu rezolucije o glavnim dostignućima i istorijskom iskustvu" partije u 100 godina njene istorije, prenela je državna novinska agencija Sinhua.
Istorijska rezolucija biće tek treća takva od osnivanja partije, na tragu Mao Cedunga, koji je 1945. postavio ciljeve partije s njim kao jedinim pravim vođom, i Deng Sjaopinga, čija je rezolucija iz 1981. kritikovala neuspehe Maove vladavine.
Dokument, ukazuje Gardijan, dolazi na stogodišnjicu osnivanja Komunističke partije Kine i u kritično vreme za Sijevo buduće vođstvo, dok analitičari kažu da se predsednik Kine nada da će učvrstiti svoje mesto u istoriji kao kineski lider koji stvara epohu uz Mao Cedunga i Deng Sjaopinga.
Šesti plenum je priprema terena za partijski kongres sledeće godine, na kojem će, kako se očekuje, Si tražiti treći mandat na mestu lidera Komunističke partije Kine pošto je ranije ukinuo ograničenja broja mandata.
Između svakog partijskog kongresa, Centralni komitet Komunističke partije Kine sastaje se sedam puta na sastancima koji se zovu plenumi i koji pokrivaju različite teme. Oko 400 muškaraca i nekoliko žena, uključujući državne lidere, vojne komandante, šefove provincija i akademike, sastaju se u strogo čuvanom vojnom hotelu u Pekingu.
Kao i većina stvari u elitnoj kineskoj politici, dnevni red plenuma je strogo poverljiv i otkriva se tek naknadno u saopštenju uz izostavljanje svih sporenja i svađa, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Kao poslednji veliki sastanak u petogodišnjem političkom ciklusu Kine, šesti plenum je na neki način važniji od drugih, pošto je to poslednja šansa za pregovore i dogovore pre velikih odluka na kongresu sledeće godine.
Putem Mao Cedunga i Deng Sjaopinga
Si postavlja temelje za treći mandat preuzimanjem Maoovog i Dengovog manevra za učvršćivanje moći, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) i ukazuje da se očekuje da će na godišnjem partijskom sastanku kineski predsednik biti uzdignut u komunistički panteon.
Mao Cedung i Deng Sjaoping, dva transformativna partijska lidera s kojima se Si poredi, obezbedila su usvajanje istorijskih rezolucija na početku svojih dugih mandata na vlasti. Mao je bio neprikosnoveni revolucionarni lider partije više od tri decenije, dok je Deng vladao oko 15 godina, pomerajući zemlju od maoističke autarkije i otvarajući njenu privredu prema spoljnom svetu.
Analitičari, kako navodi britanski list, kažu da će Sijeva rezolucija ignorisati kontroverzne epizode u istoriji partije i da će predstaviti sebe kao prirodnog naslednika Maoa i Denga, vodeći Kinu na mesto koje joj pripada kao globalne sile prvog reda.
Odobravajući dnevni red plenuma prošlog meseca, 25-člani politbiro partije aludirao je na ono što kineski zvaničnici tvrde da je istorijski kontinuum koji povezuje Maoa, Denga i Sija. Mao je, prema njihovim rečima, ujedinio Kinu, dok ju je Deng učinio bogatom, a Si jakom.
Si je jasno stavio do znanja da se divi Maou i odbacio je mnoge institucionalne reforme koje je zagovarao Deng, uključujući jasnije razdvajanje uloga partije i vlade, kao i redovan prenos vlasti svake decenije. Ipak, podvlači Fajnenšl tajms, činjenica da je Siju bila potrebna skoro decenija da obezbedi zvaničnu partijsku rezoluciju o istoriji je znak koliko je osetljivo njegovo nastojanje za doživotnom vladavinom, uprkos odsustvu bilo kakve bitne opozicije unutar partije.
Osnova za kampanju indoktrinacije
Iako se naizgled odnosi na istorijska pitanja, rezolucija Centralnog komiteta Komunističke partije Kine – praktično sveto pismo za kineske zvaničnike – oblikovaće kinesku politiku i društvo u narednim decenijama, piše Njujork tajms (The New York Times) uz ocenu da će dokument o prošlosti partije sigurno biti u fokusu intenzivne kampanje indoktrinacije.
Rezolucija će diktirati kako vlasti predstavljaju modernu istoriju Kine u udžbenicima, filmovima, televizijskim emisijama i učionicama, ukazuje list, dodajući da će podstaći cenzore i policiju da primenjuju pooštrene zakone protiv svakoga ko se izruguje, ili čak dovodi u pitanje, komunističke ideje i "mučenike" u njihovom ostvarivanju.
Uzdizanjem Sija, rezolucija će ojačati njegov autoritet pred partijski kongres krajem sledeće godine, ocenjuje Njujork tajms, navodeći da 68-godišnji predsednik već jeste najmoćniji kineski lider u poslednjih nekoliko decenija, pošto je dobio široku podršku javnosti za borbu protiv korupcije, smanjenje siromaštva i projekciju kineske moći u svet.
Partijski insajderi koji žele da umanje Sijevu dominacija uoči kongresa mogli bi da kritikuju kako su kineske vlasti početno reagovale na COVID ili da ukažu na štetne tenzije sa SAD. Međutim, posle rezolucije takve kritike mogle bi biti jeres, ističe američki list, navodeći da se u kineskim medijima Si uzdiže kao nepopustljivi lider potreban u opasnim vremenima, kada bi uspon Kine mogao biti ugrožen domaćim ekonomskim rizicima ili neprijateljstvom SAD i drugih zapadnih sila.
Rezolucija će, prema pisanjima u kineskim partijskim medijima, predstaviti 100-godišnju istoriju Komunističke partije Kine kao priču o herojskoj žrtvi i uspehu, dok će traumatična vremena poput gladi i čistki biti u pozadini s priznanjem da ih je bilo ali bez detalja.
Nijedan kineski lider u poslednje vreme nije bio više fiksiran od Sija na istoriju i svom mestu u njoj, i kako se približava ključnoj tački svoje vladavine, ta preokupacija prošlošću je sada centralna u njegovom političkom programu, piše Njujork tajms. Si je takođe često navodio Sovjetski Savez kao upozorenje Kini, tvrdeći da je propao delom zato što njegovi lideri nisu uspeli da iskorene "istorijski nihilizam" – kritičke izveštaje o čistkama, političkom progonu i pogrešnim koracima koji su nagrizli veru u komunističku borbu.
Cementiranje kulta ličnosti
Kao priprema terena za šesti plenum, državna novinska agencija Sinhua objavila je pohvalu Siju, predstavljajući ga kao lidera velike sile koja je pobedila pandemiju, nadmašila strane rivale i povukla Kinu u 21. vek, piše Tajms (The Times), ističući da omaž predsedniku od 12.000 reči učvršćuje kult ličnosti u Pekingu.
Posveta kaže da je predsednik "čovek odlučnosti i akcije, čovek dubokih misli i osećanja, čovek koji je dobio nasleđe, ali se usuđuje da uvodi novine i čovek koji ima viziju okrenutu budućnosti i koji je neumorno posvećen radu".
Tekst veliča Sija kao vođu koji voli svoj narod koliko i sopstvenu majku, ukazuje londonski list, dodajući da se takođe navodi da je posle ostvarivanja svog prvog cilja izgradnje "prosperitetnog društva", sada fokusiran na drugi – "nacionalni preporod".
Kritičari kažu da tekst cementira kult ličnosti u vrhu kineske politike i utire put da Si, koji je preuzeo vlast 2012, postane "predsednik zauvek" i doživotni diktator, pošto su prethodni kineski lideri imali dva petogodišnja mandata.
Prošle godine, ukazuje Tajms, Komunistička partija Kine je objavila svoju "kratku" istoriju na 531 stranici, od kojih je više od četvrtine posvećena Siju.