Piše: Reid Standish
Kina i Rusija su proturale dezinformacije i propagandu o poreklu COVID-19, nedokazanim lekovima za bolest i efikasnosti vakcina s ciljem da pridobiju publiku u inostranstvu i poseju nepoverenje prema zapadnim vladama od pojave smrtonosnog virusa u kineskom gradu Vuhanu pre dve godine, pokazuje nova studija.
Strategije koje koriste kineski i ruski političari i kako njihovi državni mediji sprovode te kampanje su u fokusu nove studije Centra za analizu evropske politike (CEPA) objavljene 2. decembra, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Studija je ustanovila da su Kina i Rusija igrale centralnu ulogu u širenju dezinformacija i propagande u vezi sa COVID-om, mada su uglavnom sledile zasebne strategije. Međutim, studija navodi da su dve zemlje nedavno počele da međusobno pozajmljuju i pojačavaju kampanje.
Dok je Peking mobilisao niz svojih višejezičnih državnih medija, platforme društvenih mreža, vladine zvaničnike i onlajn mreže kako bi pokušao da ubedi svet da ga ne treba kriviti za pandemiju i da je Kina najefikasniji globalni partner u borbi protiv virusa, ruske dezinformacione mreže su u velikoj meri nastojale da potkopaju veru u napore Zapada u borbi protiv COVID-19 i da pojačaju tenzije, otkriva studija.
"Rusija je u velikoj meri sledila svoj postojeći plan korišćenja kriza za rasplamsavanje tenzija u društvima u inostranstvu", navodi se u izveštaju. "Kina je pozajmila neka oruđa od Rusije, ali ih je koristila u drugačije svrhe, čisteći sebe i šireći teorije zavera na globalnom nivou".
Dok su različite vlade i pojedinci iz celog sveta pomagali u širenju dezinformacija u vezi s vakcinama i poreklom virusa, brojne studije i incidenti su dokumentovali kako su Kina i Rusija igrale vodeću ulogu u pojačavanju politički pogodnih zavera koje su već bile u opticaju i širenju dezinformacije o poreklu COVID-19 iz drugih zemalja.
Izveštaj CEPA nastoji da se nadoveže na prethodne studije i dođe do razumevanja kako su pojačani napori te dve zemlje evoluirali tokom pandemije, sastavljanjem baze podataka sa 144.000 elemenata da bi se izvela analiza članaka i poruka na društvenim mrežama kineskih i ruskih vladinih zvaničnika i državnih medija od marta 2020. do marta 2021.
"Kina selektivno pozajmljuje iz ruskog priručnika (za dezinformisanje), ali u granicama", rekao je za RSE Edvard Lukas (Edward Lucas), viši saradnik u CEPA i jedan od autora izveštaja. "Kina pokušava da pošalje poruku samouverenosti i da progura doslednu poruku o sposobnosti (Komunističke partije), dok su ruske kampanje više fokusirane na stvaranje haosa bez obzira da li to protivreči zvaničnoj verziji Kremlja".
Priručnik za dezinformisanje?
Rusija se od 2016. godine naširoko smatra vodećim akterom u širenju dezinformacija, na primer, u nastojanjima da utiče na važne izbore u drugim državama.
Sa COVID-19, međutim, Kina je preuzela vodeću ulogu u svetu, pojačavajući svoje napore u širenju zavera o poreklu virusa i poboljšanju sopstvenog imidža.
Kineski predsednik SI Đinping tokom razgovora video linkom s obolelima od korona virusa i medicinskim osobljem u bolnici Huošenšan u Vuhanu, mart 2020.
Kineska propaganda i dezinformisanje su varirali, od kritikovanja napora Zapada u borbi protiv virusa do odbrane svojih mera za suzbijanje virusa i promovisanja svojih napora u snabdevanju drugih zemalja zaštitnom opremom i vakcinama. Dok se u izveštaju CEPA-e navodi da su kineski narativi "uglavnom pozitivni, s Kinom u centru pažnje, kao i da su pokazali izuzetnu doslednost između medija koje podržava država i diplomata", bilo je značajnih izuzetaka.
Konkretno, to je takozvana kineska diplomatija Vuka ratnika, gde su pojedine ambasade i diplomate krenule u agresivan napad na zapadne mere i širenje teorija zavera.
Prema nalazima izveštaja, takva taktika iz Kine se pojačala pošto su bivši predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i vodeći američki konzervativci izneli ideju da je COVID-19 možda procurio iz kineske laboratorije, a ponovi je bila upadljiva posle zahteva administracije predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) da američka obaveštajna zajednica podnese konkuluzivniji izveštaj o mogućnosti da je korona virus procurio iz laboratorije u Vuhanu.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Žao Lidžian.
Kao odgovor, i kineski državni mediji i zvaničnici, uključujući portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Žao Lidžiana, pojačali su napore u širenju zavera o poreklu virusa, uključujući ponavljanje dezinformacija s početka pandemije o Fort Detriku, američkoj vojnoj laboratoriji u Merilendu.
Fort Detrik je dugo bio u fokusu ruskih kampanja dezinformisanja, ali su kineski napori doprineli da bude više prisutan u mejnstrim diskusijama u Kini i širom Zapada. U februaru je agencija Asošiejtid pres (Associated Press) objavila devetomesečnu istragu koja je utvrdila da je Kina pokrenula globalnu digitalnu kampanju dezinformisanja, koristeći svoje sve veće prisustvo na zapadnim društvenim medijima kako bi podmetnula i širila priče koje impliciraju da su SAD napravile COVID-19 kao biološko oružje.
Ruski napori u dezinformisanju, kaže Lukas, bili su daleko više neujednačeniji, od podstrekivanja sumnji i bojazni u vezi sa zapadnim vakcinama protiv COVID-19 do odbrane efikasnosti ruske vakcine Sputnjik V.
Na primer, influenseri na društvenim mrežama u Francuskoj i Nemačkoj prijavili su u maju da je grupa sa sedištem u Londonu pod kontrolom Moskve nudila da im plati za širenje dezinformacija o vakcini Fajzer-Bajontek (Pfizer-BioNTech). U drugom slučaju, ruski državni mediji i zvaničnici pokrenuli su kampanju optužujući zapadne medije da su pod kontrolom farmaceutskih korporacija zbog, kako je viđeno, negativnih izveštaja o testovima Sputnjika V.
"Za razliku od Kine, ruske dezinformacije su retko povezane s pokušajima da Rusija izgleda dobro u inostranoj javnosti", rekao je Lukas. "Reč je o korišćenju nejedinstva i polarizacije koji već postoje na Zapadu i to je nešto što su ruski akteri fino podešavali godinama".
Evolucija taktika
Izveštaj CEPA ukazuje da su kineski i ruski napori prolazili kroz stalne promene i da možda ulaze u period rehalibracije.
Anketa Pju risrča (Pew Research) u pretežno zapadnim, razvijenim zemljama objavljena u junu pokazala je da su nepovoljni pogledi na Kinu dostigli nove rekorde tokom pandemije i da su ruski akteri promenili neke od svojih poruka jer se Rusija suočila s naglim porastom zaraza i broja umrlih od COVID-19, kao i sa i široko rasprostranjenim opiranjem Rusa da se vakcinišu.
Međutim, kampanje dezinformisanja povezane s Pekingom i s Moskvom su nastavljene.
Meta, krovna kompanija Fejsbuka (Facebook) i Instagrama, saopštila je 1. decembra da je uklonila više od 600 naloga povezanih s kineskom operacijom uticanja koja tvrdi da su SAD vršile pritisak na Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da okrivi Kinu za COVID.
Gledajući unapred, Lukas kaže da će, mada postoje ograničeni dokazi o eksplicitnoj saradnji, Kina i Rusija nastaviti da međusobno pozajmljuju taktike i jedna drugoj pojačavaju propagandne i dezinformacione kampanje.
Jedna oblast koju treba posmatrati, kaže on, jeste veći fokus na zemlje u razvoju, posebno širom Afrike, a ne na Zapadu. Kina je godinama ulagala u svoje medijske operacije širom kontinenta, a Rusija je takođe počela da obraća pažnju na taj region.
S pojavom novih sojeva korona virusa i nedostatkom pristupa vakcinama u zemljama u razvoju, Lukas kaže da je Afrika "plodno tlo" za kinesku i rusku propagandu i dezinformacije.
"U delovima Afrike i Azije zaista postoji ogorčenost zbog spore globalne distribucije vakcinacije i kontrole Zapada nad pristupom vakcinama", rekao je Lukas. "To je pravi problem i kada stvari negde krenu loše, ljudi su spremniji da slušaju poruke i narative koji dolaze spolja".