Kineski predsednik Si Đinping boravi u poseti Tibetu, javila je u petak, 23. jula agencija Frans pres (AFP) pozivajući se na kineske državne medije.
Si je prvi kineski predsednik u Tibetu posle 31 godine i posete Đijang Cemina 1991. godine.
Si je u sredu doputovao u Njingči, na jugoistoku Tibeta, javila je Sinhua sa 48 sati zakašnjenja.
Kineski predsednik imao je "toplu dobrodošlicu zvaničnika i narodnih masa svih etničkih grupa", javila je CCTV.
Si je u četvrtak posetio i Lasu, glavni grad Tibeta.
Poseta nije bila najavljena i nije jasno da li se predsednik Kine već vratio u Peking, navodi Asošijejted pres (AP).
Pročitajte i ovo: Indija u Kašmiru sledi kineski modelKina je poslednjih godina pojačala kontrolu nad budističkim manastirima i proširila obrazovanje na kineskom, a ne na tibetanskom jeziku.
Kritičari takve politike rutinski su pritvoreni i mogu dobiti dugotrajne zatvorske kazne, posebno ako su osuđeni zbog povezanosti sa 86-godišnjim Dalaj Lamom, koji živi u egzilu u Indiji otkako je pobegao iz Tibeta tokom ustanka protiv kineske vladavine 1959. godine.
Kina ne priznaje tibetansku vladu u egzilu sa sedištem na Dharmsali i optužuje Dalaj Lamu da pokušava da odvoji Tibet od Kine.
Poseta se poklapa sa 70. godišnjicom invazije komunističkih trupa na Tibet, događajem koji se u Pekingu slavi kao "mirno oslobođenje", javlja AFP.
Pročitajte i ovo: Kina i Indija zveckaju oružjem na HimalajimaPoseta dolazi i u vreme pogoršanja odnosa između Kine i Indije, koje imaju dugu, ali spornu granicu sa Tibetom. Smrtonosni sukobi indijskih i kineskih trupa prošle godine duž granice dramatično su promenili ionako zategnut odnos između suseda naoružanih nuklearnim oružjem, podseća agencija Asošijejted pres (AP).
U izjavi, zagovaračka grupa Međunarodna kampanja za Tibet nazvala je posetu Sija „pokazateljem koliko je Tibet i dalje važan u razmatranjima kineske politike“.
Način na koji je poseta organizovana i „potpuno odsustvo bilo kakvog neposrednog izveštavanja o poseti od strane državnih medija ukazuju na to da je Tibet i dalje osetljivo pitanje i da kineske vlasti nemaju poverenja u svoj legitimitet među tibetanskim narodom“, navela je grupa sa sedištem u Vašingtonu, prenosi AP.