Naglo usporavanje kineske ekonomije uzrokovano njenim strogim pravilima o nultom virusu COVID-a i udaljavanje od tradicionalnog oslanjanja na spoljnu potražnju, podstiče sumnju koliko će ta zemlja doprineti budućoj globalnoj trgovini i investicijama, ocenjuje Međunarodni monetarni fond (MMF).
Dok je Kina ostvarila izuzetno brz oporavak nakon prvobitnog ekonomskog pada na početku pandemije, zahvaljujući izuzetnom izvozu i industrijskoj proizvodnji, analitičari očekuju da će sada to biti teže.
Sumorniji izgledi predstavljaju izazove ne samo za lidere u Pekingu zabrinute zbog porasta nezaposlenosti, već i za strane kompanije koje računaju na to da će Kina obnoviti nivo angažmana koji je imala sa ostatkom sveta pre pandemije.
Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda prosečan godišnji doprinos Kine globalnom ekonomskom rastu do 2027. biće oko 29 odsto. Iako je to značajno učešće, to je manje u odnosu na period nakon globalne finansijske krize 2008. kada je taj udeo u proseku iznosio skoro 40 procenata.
Glavni ekonomista bankarske grupe Australije i Novog Zelanda (ANZ) za Kinu, Rejmond Jeung (Raymond Yeung), rekao je da se ekonomska politika Pekinga u skorije vreme pomerila ka domaćim rešenjima i reformama, a ne na obnavljanje nekadašnjeg modela koji se fokusirao na veće angažovanje sa svetom.
"Uspešna primena ovih rešenja može utrti put ka održivom rastu na duži rok," naveo je Jeung. "Međutim, rizik od neuspeha da ostvari sličnu stopu rasta je veći. Ako multinacionalne kompanije počnu da se povlače sa (kineskog tržišta), proces ekonomske konvergencije može se okončati ranije nego što se očekivalo," navodi ovaj ekonomista.
Rast kineskog izvoza usporio je na jednocifren broj u aprilu, najslabiji od početka pandemije, dok se uvoz jedva promenio jer su ograničenja zbog COVID-19 zaustavila fabričku proizvodnju i smanjila potražnju.
Očekuje se da će vlasti voditi pažljivu politiku oko COVID-a uoči ključnog sastanka Komunističke partije krajem godine.
Kao znak tog opreza, Kina je prošle nedelje odustala da bude domaćin finala fudbalskog kupa Azije sledeće godine zbog zabrinutosti oko COVID-a.
Pročitajte i ovo: SZO smatra da kineska strategija nultog COVID-a nije održiva
Peikian Liu, kineski ekonomista u NatVest Markets u Singapuru, rekao je da će Peking verovatno dati prednost očuvanju pobeda u teško vođenim bitkama protiv COVID-a i rastućeg duga u odnosu na svoj cilj ekonomskog rasta za 2022. od 5,5 odsto, što mnogi analitičari smatraju ambicioznim.
"Uopšteno govoreći, došlo je do dugoročne promene počevši od 2018. ka ekonomiji koja je više vođena domaćom tražnjom, jačajući sektor usluga i unapređujući proizvodni lanac snabdevanja, te izbegavajući stimulacije i rast zavisno od duga," rekao je Liu.
Široko i trajno usporavanje investicija bi opterećivalo potražnju, doprinoseći dubljem usporavanju globalnog rasta, istakao je Liu.
Pročitajte i ovo: Najgori dan za kineske dionice u 27 mjeseci
Peking je branio svoju politiku umanjujući uticaj globalne nestabilnosti. U članku u državnom glasilu Global Times prošle sedmice se navodi da je nulti COVID-19 najpogodnija strategija za borbu protiv virusa i održavanje ekonomije stabilnom, očekujući nastavak snažnog doprinosa globalnom rastu.
Drugi se uglavnom slažu – glavni ekonomista Fitch Ratings-a Brajan Koulton (Brian Coulton) priznao je poremećaje zbog politike nultog COVID-19, ali ne smatra da to predstavlja ozbiljniju kočnicu globalnom rastu.
"Ako ništa drugo, oslanjanje ostatka sveta na kinesku proizvodnju je poraslo u poslednjih nekoliko godina, tako da ionako ne vidim opadanje uticaja Kine na globalni ciklus u kratkoročnom periodu," rekao je Kolton za Rojters.
Za sada, međutim, strane kompanije u Kini sve glasnije govore o pogoršanju uslova poslovanja.
U okviru politike nultog COVID-a, kineski građani su uživali dug period relativne otvorenosti i slobode unutar granica domaće ekonomije, ali su ostali čvrsto zatvoreni od ostatka sveta.
Međutim, novije epidemije u zemlji znače da su vlasti ne samo zatvorile velike delove proizvodnog sektora, što je doprinelo globalnim šokovima u snabdevanju, već su i udvostručili ograničenja kretanja ljudi u i iz zemlje.
Dok se ograničenja putovanja u većem delu sveta ublažavaju jer zemlje pokušavaju da "žive sa COVID-om", Kina je prošle nedelje saopštila da će striktno ograničiti nepotrebna putovanja svojih građana u inostranstvo, nastavljajući efektivno zamrzavanje koje je bilo na snazi u prošle dve godine.
Američka privredna komora u Kini upozorila je u utorak da će stroge kontrole zbog COVID-19 ometati strane investicije u zemlji u godinama koje dolaze jer ograničenja putovanja blokiraju projekte.
Istraživanje nemačkih industrijskih i trgovinskih komora (DIHK) prošle nedelje pokazalo je da 47 odsto nemačkih kompanija u Kini kritički preispituje svoje aktivnosti tamo, a jedna od osam kompanija čak razmišlja da napusti zemlju.
"Obično su potrebne godine da se ovde uspostavi pozicija, a s obzirom na veličinu zemlje, preseljenje je sve teže, pa je rezultat ankete zapanjujući," rekao je Volker Trajer, jedan od čelnika nemačkih komora.
Izvor: Reuters