Piše: Valentin Barišnikov (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Samit Šangajske organizacije za saradnju i grupe BRIKS u Ufi bio je jedna od centralnih aktivnosti ruskih zvaničnika protekle nedelje. Rusija koja trenutno nije u najboljim odnosima sa Zapadom govori o multipolarnom svetu i okretanju na Istok, u čemu centralnu ulogu za nju predstavlja saradnja s Kinom. Međutim prijateljstvo s Pekingom možda i nije onakvo kakvim ga Moskva prikazuje.
Partner i analitičar ruske konsalting kompanije, Rus Energy Mihail Krutihin, na primer, smatra, da je gigantski projekat isporuke gasa u Kinu pod nazivom “Sila Sibira” ekonomski nepovoljan, jer i sama Kina trenutno ima probleme s obzirom da je glavnu novost iz sveta ekonomije ovih dana na sveskom nivou predstavljao nagli pad na kineskoj berzi.
Stručnjak moskovskog Karnegi centra Aleksandar Gabujev kaže da je Rusija zakasnila sa svojim zaokretom na Istok, a saradnja s Kinom jeste neophodna, ali ipak nije toliko povoljna koliko je Moskva predstavlja:
Naravno da je saradnja s Kinom ekonomski korisna. Pitanje je samo kako se ta korist meri. Ako tu korist poredimo s vladinom retorikom, značaj Kine svakako nema veze sa stvarnošću. Ako je poredimo s tim kakva je situacija bila do pre godinu i po ili dve godine, onda možemo da uočimo prilično veliki progres.
"Rusija umnogome sama plaća cenu toga što se nije okrenula ka ovom tržištu u toku proteklih 15 godina, kada su se prema njemu okretali apsolutno svi snabdevači sirovina, ne samo Afrika i Bliski Istok, već i Australija, Kanada itd. Zemlje koje se baziraju na sirovinskoj ekonomiji, takve kao Rusija, shvatile su da na azijskom tzržištu – ne samo u Kini, već i u zemljama ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije), u Japanu, Južnoj Koreji – potrošnja raste, cene rastu, zato treba da budu prisutne na tom tržištu. Međutim, Rusija je smatrala da je prestižnije i interesantnije biti sirovinska dopuna Evropi, i s druge strane – da je nedostojno biti sirovinska dopuna Aziji. Napokon, Rusija stiže poslednja na azijsko tržište i prihvata uslove koje joj nude potrošači, a zbog političkih uslova taj potrošač trenutno je samo Kina", kaže on, te dodaje:
Alexander Gabuev
"Što se tiče pada berze, ja ne bih želeo da preuveličavam. Kina je već 2008-2009 doživela pad berze na 70 procenata. Kineska berza je maksimalno izolovana od realne ekonomije i za državne kompanije koje u njoj trguju osnovni izvor finansiranja nisu akcije i obveznice kojima se trguje na berzi, već krediti državnih banaka. Inače je u Kini manje-više sve uredu. Jedini ozbiljan problem jesu investitori na malo koji su u poslednjih mesec i po dana, pošto su primetili poludeli rast, navalili na berzu, uzeli su dodatne kredite te su još više opteretili berzu, i sada gube novac. To su milioni ljudi, i to je politički problem s kojim kineska vlada pokušava da se izbori tako što je zamrznula krah tržišta i koristi neke preventivne policijske mere."
RSE: Rusija sada želi da, okrenuvši leđa Zapadu, gradi svoje blagostanje prvenstveno preko saradnje s Kinom. To se tiče i prodaje sirovina i, sudeći prema ocenama stručnjaka, čini se da je ova strategija osuđena na propast. Iz ovoga zaista ništa dobro ne može da proiziđe ili možemo da govorimo o određenom stepenu povoljnosti?
Gabujev: Uveren sam da se ne radi o odustajanju od zapadnih tržišta. Deo ruskog establišmenta se pribojava da će Zapad prestati da kupuje rusku naftu i gas, iako Evropska unija nije prekinula energetsku saradnju s Rusijom, već je samo želela da smanji potpunu zavisnost, to jest da izbegne situaciju u kojoj bi sedam zemalja Evropske unije stoprocentno uvozile ruski gas, i u takvoj situaciji bi “Gazprom” zimi mogao da ucenjuje ove zemlje, a preko njih i celu Evropsku uniju. Ovo se najverovatnije u najbližoj budućnosti neće desiti jer će biti stvoreni takozvani interkonektori, terminali za prijem prirodnog gasa. Da, to je skupo, skuplje nego ruski gas, ali to jeste izvesna nezavisnost. “Gazprom” pokušava da zamisli da celo azijsko tržište može da bude alternativa evropskom. To je takođe blefiranje, to se sigurno neće desiti.
Ali s druge strane, kome treba istočnosibirski gas? Kome treba gas sa Sahalina? On nije potreban Evropi, već Aziji. Zaista, biti odsutan na ovom brzorastućem tržištu bilo je sasvim nepromišljeno. Stoga, na žalost – da, Rusija pristaje na uslove koji joj se danas nude, u današnjim uslovima sankcija, ali u ovome ipak ima neke koristi. Položaj Rusije pogoršava činjenica što mnogi projekti nisu ekonomični zbog visokog stepena korupcije. Recimo, prema ugovornoj ceni izgradnja “Sile Sibira” je previsoka, ali razlog tome nije Kine.
RSE: Kina zvanično izjavljuje da su za nju odnosi s Rusijom veoma važni. Ali kakav je unutrašnji osećaj Kine? Čitao sam jednom priču stanovnika pograničnih regiona Rusije i Kine, kako su se ruski državljani početkom 90-ih, kada su se pojavili sitni preprodavci, osećali kao kraljevi, odlazili su u Kinu i kupovali, а sada je kineska strana ona koja cveta, а ruski pogranični regioni su beda u poređenju s onima preko granice. Kina se odnosi prema Rusiji kao prema strateškom partneru ili ne ceni mnogo ono što Rusija može da joj ponudi?
Gabujev: Kina je prilično apstraktna. Možemo da pričamo o tome kako se Rusija odnosi prema Kini, a to je i Vladimir Putin, i Oleg Deripaska, i Igor Sečin, i liberalni kolumnisti, i stanovnici pogranične oblasti, i Moskovljani i svi ostali. Isto tako i u Kini postoji nekoliko nivoa. Za političko rukovodstvo Rusija je svakako prilično važan partner, važan pre svega na geostrateškom planu. Kina smatra da Rusija treba da ostane neutralna, izvan blokova, niti zapadna, niti antizapadna zemlja, ali ne ni antikineska. Kineskom rukovodsvu je u tom smislu ukrajinska kriza pravi poklon.
Rusija je za Kinu pogodan partner koji bi u Savetu bezbednosti UN-a do skidanja sankcija štitio svakakve rđave države poput Zimbabvea, Mjanmara, Irana i tako dalje, i samim tim ona štiti i kineske interese. Rusija je najglasniji zagovornik revizije svetskih pravila, umnogome tera vodu na kinesku vodenicu, i u takvim uslovima Kina može da priušti sebi da bude mnogo smirenija i pragmatičnija. Svakako, i resursi i vojna industrija su važni. Među kineskim stanovništvom i stručnjacima egzistiraju dva stava. Starija generacija se manje-više seća godina sovjetsko-kineskog prijateljstva i njen odnos prema Rusiji je srdačan. Takvih ljudi je manje i oni postepeno nestaju. Većina građanstva se prema Rusiji odosi potpuno indiferentno i interesuju je ili unutrašnji problemi ili Japan, zemlje jugoistočne Azije s kojima imaju teritorijalne probleme i SAD. Mnogi Kinezi se prema Rusiji odnose sa omalovažavanjem, kao - “imali” smo “starijeg brata” аli sada smo ga prevazišli.
Kineske kompanije na Rusiju gledaju kao na sve ostale ekonomske igrače. Oni vide isti rizik koji vide i strani investitori – u pogledu stagnirajućih sektora, pogrešnog menadžmenta i odsustva jasnih dugoročnih pravila igre. Stoga se nada, koju su gajili mnogi ruski rukovodioci, da će nakon Ukrajine doći Kina i preplaviti Rusiju parama, jednostavno nije opravdala. Ali to nije zbog toga što su Kinezi zlonamerni, već stoga što to prijateljstvo predstavlja pragmatičnost i normalni finansijski odnosi. Ili da kažemo drugačije – recimo da niko nikom ništa neće poklanjati.
RSE: Kada pričamo o Pekingu i Moskvi, о rukovodstvu država, ko je kome sada stariji brat?
Gabujev: Mislim da je stariji brat sada pre Peking, ali Peking je veoma pametan, on to nikada neće isticati. Za razliku od Zapada, čak ako on i jeste jači partner, diktira neke uslove u dogovorima i iz onoga što mu se nudi za saradnju bira ono što ga interesuje, on nikada neće reći: evo vam naša agenda, naši kriterijumi i vi treba da radite u skladu s njima. Neće prigovarati Moskvi po pitanjima ljudskih prava ili demokratije. Kina će naglašavati da je Rusija velika država, veliki partner i tako dalje. Kinezi treba dobro da shvate da je ruskom rukovodstvu često važniji privid nego stvarnost.