Novi lider Hongkonga Džon Li (John Lee) obećao je da će braniti kineske interese od "unutrašnjih i spoljašnjih pretnji", pošto je izabran u procesu pod strogom kontrolom Pekinga. Izbor bivšeg šefa bezbednosti za novog čelnika grada smatra se nastojanjem kineske vlade da pooštri kontrolu nad Hongkongom i da sprovede novu fazu svojih planova za bivšu britansku koloniju, pišu svetski mediji.
'Fer i nepristrasan' izbor patriote
Bivši policajac koji je kao šef bezbednosti Hongkonga nadgledao nametanje drakonskog zakona o bezbednosti, izabran je za njegovog sledećeg čelnika na izborima u nedelju, 8. maja, na kojem nije imao rivala, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
U procesu kojim je, kako navodi američki list, pomno upravljao Peking, o izboru Lija odlučeno je glasanjem izbornog komiteta gde je dobio 1.416 od 1.428 glasova. Protiv njega je glasalo osam, dok su četiri glasa bila nevažeća.
Li je prvi kandidat koji je dobio prvi mandat na izborima bez protivnika, što, prema oceni Volstrit džurnala, odražava kako je Peking pooštrio kontrolu nad gradom poslednjih nekoliko godina i dao prioritet gušenju drugačijih mišljenja po zakonu o nacionalnoj bezbednosti koja je počela pre skoro dve godine.
Kao sekretar za bezbednost tokom masovnih antivladinih protesta u Hongkongu 2019, Li je predvodio razbijanje protestnog pokreta. Prošle godine je unapređen na funkciju glavnog sekretara, poziciju broj dva u administraciji Hongkonga. SAD, koje su kritikovale politiku Kine prema Hongkongu, u avgustu 2020. uvele su sankcije protiv Lija i 10 drugih zvaničnika, uključujući tadašnju čelnicu Keri Lam (Carrie).
Evropska unija (EU) je kritikovala proces izbora Lija kao "kršenje demokratskih principa i političkog pluralizma". Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell) rekao je da je to "još jedan korak u demontaži principa 'jedna zemlja, dva sistema'" prema kojem je Peking dao autonomiju Hongkongu.
U odgovoru Briselu Kancelarija komesara Ministarstva spoljnih poslova Kine u Hongkongu pozvala je političare iz EU da "odmah prekinu svoje uzaludno mešanje u poslove Hongkonga". U saopštenju se navodi da je izbor Lija bio "fer i nepristrasan", dodajući da je time dalje implementiran princip "patriote upravljaju Hongkongom".
'Istorijska misija'
Posle izbora na najvišu funkciju u Hongkongu Li se zakleo da će braniti kineske interese od "unutrašnjih i spoljašnjih pretnji", ističe Tajms (The Times), ukazujući da se izbor Lija smatra znakom da Peking postavlja poslušniju vladu u Hongkongu.
Li će na dužnost stupiti 1. jula, na 25. godišnjicu predaje teritorije Pekingu. Petogodišnji mandat njegove prethodnice Keri Lam uzdrmali su veliki ulični protesti 2019, posle čega je, ukazuje londonski list, Peking nametnuo zakon o nacionalnoj bezbednosti i promene gradskih izbornih pravila koji su podrili demokratiju.
Bivši šef bezbednosti je rekao da je njegova "istorijska misija" da vodi novo poglavlje Hongkonga.
"Očuvanje suvereniteta naše zemlje, nacionalne bezbednosti i interesa razvoja i zaštita Hongkonga od unutrašnjih i spoljnih pretnji i obezbeđivanje njegove stabilnosti i dalje će biti od najveće važnosti“, rekao je novinarima.
Pooštravanje kontrole
Izbor bivšeg šef bezbednosti za novog lidera Hongkonga smatra se nastojanjem kineske vlade da pooštri kontrolu nad tim gradom, ukazuje BBC.
Poznat po svojim tvrdim propekinškim stavovima, Li u Hongkongu nije baš omiljen – u nedavnom istraživanju popularnosti dobio je samo 34,8 poena od 100, ali to nije od velikog značaja u Hongkongu gde javnost ne može direktno da izabere svoje lidere, već ih u suštini direktno određuje Peking.
Za razliku od njegovih prethodnika, koji su ili imali veze s poslovnom zajednicom ili su imali iskustvo u državnoj službi, Li je u prošlosti bio u policiji kojoj se pridružio s 20 godina. Kada je unapređen u sekretara za bezbednost pod administracijom Keri Lem, odigrao je ključnu ulogu u bezuspešnom nametanju zakona o ekstradiciji 2019, što je izazvalo najgora politička i društvena previranja u gradu poslednjih decenija.
Kada su izbili masovni ulični protesti zbog zakona, on je nastavio da ga podržava, dok je bio veoma kritičan prema protestima, koji su se povremeno pretvarali u nasilne sukobe između policije i demonstranata. On je žestoko branio upotrebu sile policije, rekavši da nasilne akcije nekih demonstranata predstavljaju "terorizam" i "ekstremizam".
Kina je potom u junu 2020. Kina je usvojila drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong, koji je olakšao kažnjavanje demonstranata i doveo do hapšenja više od 100 disidenata.
Li je takođe zauzeo tvrd stav prema medijima, rekavši prošle godine da će vlada Hongkonga razmotriti uvođenje zakona koji bi se pozabavili, kako je rekao, "lažnim vestima" i pitanjem nacionalne bezbednosti.
Politički komentatori, ukazuje britanski javni servis, smatraju da njegov izbor pokazuje "pomeranje prioriteta" u Pekingu i da ga treba posmatrati u kontekstu trenutnog stanja odnosa Kine i SAD. Kritičari takođe kažu da je imenovanje Lija dodatna potvrda da se Hongkong pretvara u "policijsku državu" i upozoravaju da će se pod njegovim nadzorom pojačati politička represija.
Sledeća faza planova Pekinga za Hongkong
Li, čovek Pekinga i bezbednosno orijentisan funkcioner na koga se može pouzdati da će poštovati naređenja i držati Hongkong na liniji kineskih vlasti, sprovešće sledeću fazu kineske agende za bivšu britansku koloniju, piše Njujork tajms (The New York Times).
Kina je svoju viziju za bivšu britansku koloniju počela da se sprovodi sveobuhvatnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti, koji je ugušio drugačija mišljenja u gradu nekada poznatom po živahnom građanskom društvu i slobodnoj štampi, navodi list, dodajući da je Li, arhitekta gušenja antivladinih protesta koji su uzdrmali Hongkong 2019, nasledio grad koji je pripitomljen i uplašen, dok su najglasniji kritičari Pekinga iza rešetaka ili u egzilu.
Za razliku od svoje prethodnice Keri Lam, on će naići na mali otpor dok bude stavljao prioritet na socijalnu stabilnost i lojalnost birokrata, što su ideali vladajuće kineske Komunističke partije, mada će se suočiti i s gradom koji je u borbi protiv korona virusa uveo neka od najstrožih ograničenja u svetu, zbog čega se ekonomija smanjuje, nezaposlenost raste, a sve veći broj ljudi odlazi iz grada, ugrožavajući njegov status globalnog finansijskog centra.
Izborni proces u Hongkongu je oduvek bio strogo kontrolisan, ali je Kina ovog puta uklonila svaki privid konkurencije ili opozicije, pošto je novim izbornim pravilima i zakonom o nacionalnoj bezbednosti prodemokratski tabor neutralisan. Li, kao glavni sekretar Hongkonga, bio je na čelu panela koji je prošle godine proveravao lojalnost članova izborne komisije koja ga je izabrala 8. maja.
Lijev pedigre kao bivšeg policajca ističe namere Pekinga u Hongkongu, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je Li prvi bivši policajac koji će preuzeti najvišu funkciju u Hongkongu u više od jednog veka i da bezbednost ostaje za njega prioritet.
On planira da progura paket novih zakona o izdaji, secesiji, pobuni i subverziji, poznatih pod zajedničkim nazivom Član 23. Ti zakoni su potrebni prema Osnovnom zakonu, nekoj vrsti ustava Hongkonga, ali lideri te teritorije nikada nisu uspeli da ih donesu. Vlada je pokušala 2003, ali se povukla pošto su stotine hiljada ljudi protestovale.
Ovog puta, Li se neće suočiti sa sličnom opozicijom, budući da su, kako ukazuje Njujork tajms, novinske kuće, sindikati, političke stranke i grupe za ljudska prava zatvorene pod pritiskom vlade i istragama o nacionalnoj bezbednosti. Desetine prodemokratskih političara i aktivista su u pritvoru i čekaju suđenje po optužbama za nacionalnu bezbednost.