Dok predsednik Kine Si Đinping i Komunistička partija insistiraju na strategiji "nula kovida" i strogim merama zatvaranja, kineski cenzori besomučno rade na uklanjaju svakog sadržaja koji bi podrio narativ o uspehu vlasti u borbi protiv korona virusa. Ipak, korisnici društvenih mreža u Kini na različite inventivne načine uspevaju da višenedeljan gnev i očajanje zbog nestašica hrane i teških mera iskažu na internetu, izmičući cenzorima, pišu svetski mediji.
'Veliki beli'
Suočene s najvećim izazovom od izbijanja COVID-19 u Vuhanu početkom 2020, vlasti u Pekingu nastoje da uklone materijal ili komentare koji potkopavaju zvanični narativ da je Komunistička partija pod predsednikom Sijem pobedila virus, ukazuje Tajms (The Times).
Na snimku koji je prošle nedelje kružio društvenim mrežama može se videti kako je muškarac koji je odbio da sarađuje sa zdravstvenim vlastima u gradu Dandong na severu Kine, od glave do pete umotan u traku i potom kao tepih unesen u kombi, ističe londonski list, dodajući da su takvi snimci u središtu igre mačke i miša između građana i cenzora dok se vlasti muče da obuzdaju gnevna reagovanja na drakonske mere uvedene za kontrolu korona virusa.
Svakog dana u Šangaju, "veliki beli", kako se nazivaju službenici u zaštitnim odelima, sprovode nove racije u potrazi za neposlušnim građanima i svakog dana, pre nego što se njihove objave na društvenim mrežama izbrišu, građani beleže akcije koje imaju za cilj da udovolje opsednutosti predsednika Sija strategijom "nula kovida".
U Šangaju, najvećem kineskom gradu, koji je pod merama zatvaranja više od mesec dana, teškoće građana su dokumentovane u postovima na društvenim mrežama koje vladini cenzori besomučno uklanjaju, premda su prethodno već podeljeni među korisnicima, navodi Tajms. List dodaje da se na snimcima mogu videti ljudi koji se odvlače iz svojih domova u karantin, građani koji mole za lekove, gnevni obračuni s "velikim belima" zbog nestašice hrane ili potresne slike ljudi koji pate od psiholoških problema zbog dugotrajnih zatvaranja.
Čak ni uvodni stih kineske himne Marša dobrovoljaca nije pošteđen. Reči "Ustanite, vi koji odbijate da budete robovi" naširoko su deljene, ali se više ne mogu naći na društvenim mrežama pošto su cenzori uvideli da osećanja koja se prenose njihovim deljenjem nisu patriotski žar, već razočaranje režimom, navodi Tajms.
Aprilski glasovi
Iako Kina guši diskusije o teškoćama izazvanim COVID-19 ili merama zatvaranja, korisnici društvenih mreža uzvraćaju udarac, piše Vašington post (The Washington Post), ističući da su državni cenzori bili poraženi na neko vreme, pošto su građani pronalazili inventivne načine da aplouduju protestni video.
Šestominutni video pod nazivom "Aprilski glasovi" postao je viralan u petak, 22. aprila. Snimak praznog Šangaja uz zvuke nekih od najočajnijih trenutaka tokom proteklog meseca objavljivan je na različite načine – kao nezamenjivi token (NFT), embedovan u QR kod, na miror sajtove ili kao snimak Sunđer Boba.
Čim bi jedna verzija videa bila skinuta s interneta, pojavile bi se nove opterećujući cenzore, ističe američki list, navodeći da su nedelje gneva i frustracije zbog nestašice hrane i teških mera pretočene u održavanje tog video snimka na mreži.
Stroga kineska politika "nula kovida", nekada hvaljena zbog toga što je stopu smrtnosti u zemlji držala među najnižim na svetu, sada je pod lupom dok su milioni izvan sebe zbog parališućih mera, u vreme kada se vlasti bore protiv širenja omikron soja korona virusa. Ipak, dodaje list, za mnoge unutar i izvan Kine, video snimci poput "Aprilskih glasova" predstavljaju retke uvide u stvaran život u izolaciji dok državni mediji nastoje da prikažu kako su mere vlade delotvorne i neophodne.
Taj video, koji takođe ukazuje da internet aktivizam još opstaje u strogom kineskom informativnom okruženju, jedan je od mnogih postova koji su kratko živeli na internetu pre nego što su izbrisani. Pored snimaka upada zdravstvenih službenika u domove, sukoba policije s građanima ili stanovnicima koji lupaju u lonce iz protesta zbog nestašice hrane, na udaru se našao i snimak muzičara koji sviraju kompoziciju "Čujete li kako ljudi pevaju" iz mjuzikla "Jadnici" (Les Miserables).
Video "Aprilski glasovi" postavljen je na internet 21. aprila uveče i postao je viralan do popodneva sutradan, posebno u Šangaju. Prema procuriloj direktivi iz pekinške kancelarije Uprave za sajber prostor platformama društvenih medija je naloženo da "sprovedu sveobuhvatno čišćenje videa, skrinšotova i drugih sadržaja" povezanih s "Aprilskim glasovima". Do kasnog jutra 23. aprila svi tragovi tog videa su uklonjeni s kineskih društvenih medija.
Cenzurisan i SZO
Pored građana koji ne mogu na internetu da izraze svoje nezadovoljstvo, na udaru kineskih cenzora prošle nedelje se našao i generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus koji je doveo u pitanje održivost politike nula kovida, navodi CNN.
"Kada govorimo o strategiji nula kovida, mislimo da nije održiva, imajući u vidu kako se virus sada ponaša i šta očekujemo ubuduće", rekao je Tedros na konferenciji za novinare 10. maja. Izjava Tedrosa, koji je ranije tokom pandemije optuživan da je suviše blizak Kini, usledila je nekoliko dana pošto je Si Đinping obećao da će pojačati politiku nula kovida i "odlučno se boriti" protiv svih kritičara.
Zvanični pres nalog Ujedinjenih nacija na mreži Veibo (Weibo) – kineskoj verziji Tvitera (Twitter) objavio je Tedrosovu izjavu rano ujutru 11. maja, što je naišlo na talas sarkastičnih komentara korisnika u Kini. Do sredine jutra, post se više nije mogao videti na Veibu "zbog podešavanja privatnosti".
Veibo hešteg Tedrosovog imena je takođe cenzurisan, a s platforme su obrisane slike na kojima se vidi njegovo lice, mada su postovi koji sadrže njegovo ime i dalje vidljivi.
Na Vičetu (WeChat), drugoj najvećoj kineskoj društvenoj mreži, članak sa zvaničnog naloga UN s Tedrosovom izjavom je "zabranjen za deljenje zbog kršenja relevantnih zakona i propisa", dok su s plaforme uklonjeni i video snimci Tedrosovog govora.
Tedrosova izjava je, kako navodi CNN, u skladu sa procenom većine naučnika, ali je izazvala ljutitu reakciju Pekinga, koji saopštio da je "neodgovorna".
Ružičasta slika u državnim medijima
Dok ostatak sveta uči da živi sa COVID-19, kineski lider Si Đinping želi da njegova zemlja nastavi da nastoji da živi bez njega bez obzira na cenu takve politike, piše Njujork tajms (The New York Times).
Više od dve godine Kina je imala zavidno nizak broj slučajeva zaraze korona virusom tako što je odlučno reagovala na svake znake pojave virusa masovnim testiranjem i brzim zatvaranjem, navodi američki list, dodajući da je to omogućilo Komunističkoj partiji da se hvali da je u pandemiji dala prioritet životu nad smrću, za razliku od zapadnih demokratija u kojima je smrtnost od virusa porasla.
Sada više prenosivi sojevi poput omikrona prete da ugroze taj uspeh, postavljajući dilemu za Sija i Komunističku partiju Kine, ukazuje Njujork tajms. S jedne strane, stroge mere guše ekonomske aktivnosti i prete milionima radnih mesta, dok su kineski građani sve nespokojniji zbog zatvaranja u kuće ili slanja u karantine. Međutim, odustajanje od dosadašnje strategije bi moglo da dovede do porasti smrtnih slučajeva, posebno među desetinama miliona nevakcinisanih starijih ljudi.
Kineski mediji pod kontrolom države takođe prećutkuju drakonske mere, dodaje list. Prošle nedelje, dok su vlasti u Šangaju podizale nove ograde oko zona karantina, zahvativši još domova sa zahtevom stanovnicima da ne izlaze, državni mediji su prikazivali grad koji se polako vraća u normalu – jedan članak opisuje povratak "užurbanosti gradskog života", dok se drugi fokusirao na statistiku o tome koliko je prodavnica ponovo otvoreno.
Međutim, ružičasti izveštaji državnih medija ne mogu da sakriju izazov pred Sijem. Ne samo što vakcine dostupne u Kini nisu efikasne kao one koje se koriste u drugim zemljama, već je starija populacija manje vakcinisana. Prema studiji, manje od polovine ljudi starijih od 70 godina u Šangaju primilo je dve vakcine. Širom Kine, taj broj je 72 odsto, dok zdravstveni stručnjaci kažu da bi trebalo da bude 95 ili više odsto.
Prema nekim procenama, prošlog meseca je skoro 400 miliona ljudi u 45 kineskih gradova bilo pod nekom vrstom karantina u Kini, što predstavlja 7.200 milijardi dolara godišnjeg bruto domaćeg proizvoda. Ekonomisti su zabrinuti da će mere zatvaranja imati veliki uticaj na ekonomski rast i postoje upozorenja da bi Kina mogla da uđe u recesiju ako mere ostanu na snazi još mesec dana.