Kijev platio gas za ceo mesec, Moskva tvrdi samo za jedan dan

Ilustrativna fotografija

Ukrajinska gasna kompanija Naftogas saopštila je danas da je platila 15 miliona dolara za naredni mesec isporuke ruskog gasa, ali Moskva tvrdi da će taj iznos
biti dovoljan samo za jedan dan.

Za ponedeljak su u Briselu zakazani trostrani pregovori Rusije, Ukrajine i Evropske unije u cilju prevazilaženja spora. Prekid isporuke ruskog gasa ugrozio bi i potrošače na starom kontinentu.

Ukrajinski Naftogas je platio isporuku gasa za mart, rekao je njegov predstavnik Andrej Kobolev.

Ruski energetski gigant "Gasprom" potvrdio je da je primio uplatu od 15 miliona dolara, ali da je to dovoljno samo za jednodnevne isporuke, rekao je njegov portparol Sergej Kuprijanov.

Sada Gasprom Naftogasu isporučuje oko 40 miliona kubnih metara dnevno, što ukrajinsku kompaniju košta nešto više od 12 miliona dolara.

Ruski ministar energetike Aleksander Novak izjavio je ranije da postoji mogućnost da se isporuka gasa Ukrajini obustavi pre planiranog trojnog sastanka predstavnika EU, Rusije i Ukrajine u Briselu u ponedeljak, 2. marta.

Stvari su se iskomplikovale od kada je ruski gigant Gasprom prošle nedelje počeo direktno da snabdeva gasom zone pod kontrolom pobunjenika na istoku Ukrajine, što je nagnalo Kijev da obustavi svoje isporuke gasa tim oblastima. Ruski predsednik Vladimir Putin je tim povodom kazao da to “liči” na genocid.

Moskva smatra da njene isporuke gasa istoku zemlje ulaze u sporazum
koji su u decembru prošle godine potpisali Gasprom i ukrajinski Naftogas, i da prema tome Kijev treba da ih plati.

Ukrajinska kompanija međutim odbija da plati ruske isporuke gasa pobunjeničkim teritorijama, uz objašnjenje da nema način da kontroliše njihov obim i potrošnju.

Moskva je obustavila isporuke gasa Kijevu prošlog juna, zbog zbog duga koji je u jednom trenutku bio veći od pet milijardi dolara.

Viktor Janukovič

Ukrajinske vlasti nisu priznavale taj dug jer je Moskva povukla odluku o smanjenju cene gasa za trećinu nakon zbacivanja proruski orijentisanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.

Rusija je krajem 2013. obećala tadašnjim vlastima u Kijevu pomoć od 15 milijardi dolara i jeftinije isporuke gasa nakon njihovog odustajanja da potpišu sporazum o pridruživanju sa Evropskom Unijom.

Rusija je nastavila da snabdeva Ukrajinu gasom u decembru, posle dugih pregovora u kojima je učestvovala i Evropska komisija. Takozvani "zimski paket" ističe 1. aprila 2015. godine, a njime je predviđeno da Ukrajina otplati dug i plati Rusiji avansno, odnosno unapred za buduću isporuku gasa.

Međutim, Kijev je saopštio prošle sedmice da će neće uplatiti nijednu novu tranšu jer Moskva nije isporučila gas u prošlu nedelju i ponedeljak, čime je prekrišila sporazum iz Brisela.

Energetska unija EU u cilju smanjenja zavisnosti od Rusije

Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefćović zatražio je u sredu od Moskve i Kijeva da se preko Ukrajine nastavi isporuka ruskog gasa Evropskoj uniji i drugim evropskim zemljama, a da se sporna pitanja cene i dostave gasa
pobunjenim oblastima na istoku Ukrajine razmatra odvojeno.

Evropska komisija predstavila je u sredu veliki plan o spajanju nacionalnih energetskog tržišta članica Evropske unije s ciljem da se omogući jeftinija energije potrošačima i oslabila zavisnost od ruskog gasa.

Šefčović je ocenio novi plan "nesumnjivo najambiciozniji energetski
projekat" od formiranja EU pre više od 50 godina.

On je istakao da bi dobro povezana evropska energetska mreža mogla da
uštedi potrošačima i preduzećima do 40 milijardi evra godišnje.

Evropa uvozi oko 30 odsto prirodnog gasa iz Rusije, odnosno 147 milijardi kubnih metara, a oko polovine tog gasa ide preko gasovoda koji prolaze kroz Ukrajinu.

Ranije se preko Ukrajine transportovalo i do 80 odsto ruskog gas ka Evropi, ali je ta količina znatno smanjena nakon gradnje Severnog toka, preko koga se snabdeva pre svega nemačko tržište.

Novi plan će pomoći EU da smanji svoju "zavisnost od ruskog gasa", rekao je Šefčović.

Ukoliko bi bila prekinuta isporuka gasa Ukrajini, to bi moglo da ugrozi i tranzit gasa prema Evropi.

Rusija je obustavila isporuku gasa preko Ukrajine u zimu 2006, 2009. i prošle godine tvrdeći da Kijev nije platio dug.

Sadašnji spor je izbio u mnogo složenijim okolnostima s obzirom na sukobe ukrajinskih i proruskih snaga na istoku Ukrajine.

Kada je reč o energiji, Rusija je u decembru odustala od gradnje gasovoda Južni tok zbog insistiranja Evropske Unije na razdvajanju transporta i proizvodnje gasa.

Ovaj gasovod je imao za cilj da uz Severni tok dodatno smanji zavisnost Rusije od tranzita kroz Ukrajine i, istovremeno, ojača njen uticaj na starom kontinentu.

Zapad optužuje Rusiju zbog korišćenja energije kao geopolitičkog oružja.