Kada je policija u Minsku 26. avgusta krenula da razbija demonstracije na kojima se traži svrgavanje dugogodišnjeg autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka posle njegove sporne pobede na izborima, demonstranti su se razbežali.
Našli su utočište u velikoj zgradi od crvene cigle pored Trga nezavisnosti, rimokatoličkoj crkvi Svetog Simeona i Svete Jelene ili, kako je većina Belorusa jednostavno zove, Crvenoj crkvi, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Mada je bila blizu, ta crkva možda nije bila nasumičan izbor.
Tokom postizborne krize, Beloruska katolička crkva stala je na stranu Belorusa koji protestima traže promene posle spornih predsedničkih izbora 9. avgusta na kojima je Lukašenko dobio šesti uzastopni predsednički mandat.
To je u kontrastu s Beloruskom pravoslavnom crkvom - preovlađujućom veroispovesti u Belorusiji koja je blisko povezana s Rusijom - koja je uglavnom ćutala i u kojoj su čak i blage kritike kažnjene smenom sveštenika.
"Tokom tekuće krize katolička crkva bila je otvorenija od pravoslavne, jer je sačuvala svoju političku neutralnost, kao i verske i moralne principe. Katolički sveštenici su osudili nasilje i pružili veliku duhovnu podršku narodu Belorusije", objasnila je Hana Baraban, beloruska novinarka i politička analitičarka.
Crvena crkva u Minsku
Mada je Katolička crkva zbog svojih postupaka postala neprijatelj vlade, njeg ugled raste među prosečnim Belorusima, postajući "moralni kompas za mnoge", rekla je Baraban.
U prvom redu je poglavar, nadbiskup Tadeuš Kondrusevič, koji je platio cenu zbog svog istupa.
Sredinom avgusta Kondrusevič je pozvao beloruske vlasti da prekinu nasilje, rekavši da su krvoproliće na ulicama beloruskih gradova, kao i premlaćivanje i druga zlostavljanja demonstranata, "težak greh na savesti onih koji izdaju kriminalne naredbe i sprovode nasilje".
Po povratku iz Poljske u Belorusiju 31. avgusta, 74-godišnji Kondrusevič - državljanin Belorusije čija je zvanična titula nadbiskup minsko-mogiljevski - zaustavljen je na granici.
Lukašenko je 1. septembra u svom prvom javnom komentaru po tom pitanju rekao da je Kondrusevič stavljen na spisak osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlju jer je "mešao crkvu i politiku" i "dobio određene zadatke iz Poljske".
Lukašenko je za izazivanje nevolja u Belorusiji okrivio svoje zapadne susede, uključujući Poljsku, dok je NATO optužio da sakuplja trupe na zapadnoj granici zemlje, što je ta vojna alijansa negirala.
Uoči izbora, Lukašenko se takođe obrušio na Rusiju, optužujući Kremlj da je organizovao kampanju u društvenim medijima protiv njega i da je poslao desetine plaćenika u Belorusiju da poseju nemire.
Međutim, kako se njegova popularnost opala, a autoritet urušio s protestima i radničkim štrajkovima, Lukašenko se opet okrenuo Moskvi, dok je ruski predsednik Vladimir Putin obećao pomoć ako treba, možda i vojnu.
Lukašenko je svoju izjavu izneo istog dana kada su pristalice Kondruseviča održale skup ispred Crvene crkve, koji su pratili pripadnici specijalnih policijskih snaga OMON. Okupljanje je usledilo nekoliko sati pošto su studenti napustili nastavu u štrajku protiv Lukašenka. Prema beloruskoj nevladinoj organizaciji Vjasna, više od 200 studenata je policija brutalno privela.
Odvažni sveštenik Kondrusevič - koji je i dalje u Poljskoj - sugerisao je da Lukašenko odbija da prizna da Belorusi, posebno mlađa generacija, zahtevaju promene.
"Odrasla je nova generacija ljudi koji žele da žive drugačije", rekao je on 2. septembra za ruski servis RSE-a.
Gari Bauer (Gary), komesar Američke komisije za međunarodne verske slobode (USCIRF), naveo je za RSE da USCIRF "događaje u Belorusiji prati pažljivo i sa sve većom zabrinutošću. Verske organizacije su među poslednjim preostalim autonomnim institucijama u zemlji i kao takve predstavljaju posebnu, percipiranu pretnju za Lukašenkov režim".
Na verskoj liniji raseda Evrope
Belorusija se nalazi na evropskoj liniji raseda između istočnog i zapadnog hrišćanstva. Poslednjih vekova su na teritoriji koja će postati nezavisna Belorusija 1991. zabeleženi usponi i padovi katoličanstva zapadnog pa istočnog obreda, i potom pravoslavlja.
Danas su pravoslavna i katolička crkva dve najdominantnije veroispovesti, objasnila je Baraban, koja je ukazala na podatke Pju risrč centra (Pew Research Center) iz 2017. godine, prema kojima 73 odsto Belorusa sebe smatra pravoslavnim, a 12 odsto katolicima.
Beloruski zakon, međutim, prepoznaje "odlučujuću ulogu" Beloruske pravoslavne crkve u "istorijskom uspostavljanju i razvoju duhovne, kulturne i državne tradicije beloruske nacije". Konkordat daje toj crkvi prava i privilegije koje nemaju druge verske grupe, iako zakon takođe priznaje istorijski značaj "tradicionalnih" veroispovesti katoličanstva, judaizma, islama i luteranstva. Delovanje neregistrovanih grupa je zabranjeno beloruskim zakonom.
Pored uloge u oblikovanju nacionalnog identiteta, pravoslavna crkva u Belorusiji upušta se i u politiku. Poglavar crkve 2004. godine mitropolit Filaret, pozvao je Beloruse da podrže Lukašenkov kontroverzni referendum za ukidanje ograničenja broja predsedničkih mandata. Starije sveštenstvo je 2015. organizovalo ceremoniju za molitvu za Lukašenka uoči predsedničkih izbora te godine.
Tokom sadašnje pandemije COVID-19, mnoge crkve koje pripadaju Beloruskoj pravoslavnoj crkvi održavale su 19. aprila uskršnje bogosluženje, za razliku od pravoslavnih zajednica u drugim zemaljama koje su ih ili otkazale ili održale preko interneta.
Lukašenko, koji je ignorisao pozive na uvođenje mera ograničenja, prisustvovao je uskršnjoj službi i kritikovao druge zemlje što nisu dozvolile svojim građanima da to urade.
Pravoslavna crkva na liniji Lukašenka?
Beloruska pravoslavna crkva je "kanonsko odeljenje" Ruske pravoslavne crkve, objasnila je Baraban, dodajući da Moskva u velikoj meri kontroliše "postupke i narative" sveštenstva u Minsku.
"Imajući u vidu da u poslednjih nekoliko godina Kremlj aktivno koristi pravoslavnu crkvu kao instrument ruske meke moći, Beloruska pravoslavna crkva eksplicitno ili implicitno izražava političke i društvene poruke koje dolaze iz Moskve".
Bez formalne veze s beloruskom vladom, Beloruska katolička crkva, međutim, "ostaje klasična verska institucija“, dodala je Baraban.
Postizborna kriza u Belorusiji - u kojoj je oko 7.000 ljudi privedeno a stotine pretučeno na protestima na kojima učestvuju desetine hiljada - samo je jasnije izrazila taj kontrast.
"Pravoslavna crkva je bila prilično koncizna, s uzdržanim 'sačekaj i vidi' stavom ruskih vlasti prema događanjima u Belorusiji", rekla je Baraban.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril brzo je čestitao Lukašenku na proglašenoj pobedi, rekavši da autoritarni lider "stalno obraća pažnju na pitanja duhovnosti".
Poglavar Beloruske pravoslavne crkve, mitropolit minski i zaglavski Pavle blago je odstupio od te politike kritikujući brutalnu reakciju vlade na protestima i čak posetivši neke od povređenih u bolnici. Kao rezultat, Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve smenio ga je 26. avgusta.
Episkop Venjamin koji je postavljen na njegovo mesto, prvi je crkveni vođa rođen u Belorusiji, mada kritičari ne vide korist od toga.
Pravoslavni sveštenik Aleksandar Šramko, kojeg je mitropolit Pavle uklonio 2018. zbog kritikovanja crkvenih vođa, napisao je na Fejsbuku (Facebook): "Ljudi! Ne radujte se! Nema ničeg dobrog u ovoj preraspodeli".
"Venjamin je pristalica Lukašenkove državne ideologije", rekao je kasnije Šramko za nezavisan beloruski informativan portal Belsat sa sedištem u Poljskoj.
"On nema razumevanja za ekumenizam, liberalizam bilo koje vrste. Čvrsta ruka je takođe deo njegovog pogleda na svet. On je čovek s monaškim poreklom, pa su mu podređenost i hijerarhija važni", rekla je za Belsat teološkinja Natalja Vasilevič.
S obzirom na njegovu otvorenost, čini se da je Kondrusević, rođen u selu blizu Grodne, čista suprotnost.
On je za RSE rekao da su sve veća očekivanja promene u Belorusiji počela da se pojavljuju 2010. godine, kada su protesti posle proglašenja Lukašenkove pobede na izborima surovo ugušeni, što je navelo Evropsku uniju i SAD da uvedu sankcije Belorusiji.
On je rekao da činjenica da Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, govori o promeni ustava, već znači da protesti imaju uticaja.
"Pre godinu dana to nisam mogao da zamislim", rekao je Kondrusevič.
Posle sučeljavanja kod Crvene crkve 26. avgusta, gde su propadnici specijalne policije OMON nakratko blokirali oko 100 ljudi unutra, božja kuća je postala fokus drugih demonstracija.
Kondrusevič je rekao zahtev za promenom guraju mlađi Belorusi koji su odrasli u drugom dobu.
"Danas vidimo potpuno novu generaciju, odraslu u potpuno novim uslovima, generaciju mladih ljudi koji surfuju internetom i putuju u inostranstvo", rekao je on i pozvao da se kriza reši na miran način bez novog prolivanja krvi.
"Ljudi žele da to reše na miran način... Neophodno je sesti za pregovarački sto i pokušati naći rešenje."