Nezapamćeno duga suša sa ekstremno visokim temperaturama, napravila je pustoš na njivama u Srbiji, a najteže su stradali soja, kukuruz i šećerna repa.
Ovogodišnji rod kukuruza biće za dva miliona tona manji nego prošle godine, a devizni priliv samo od te žitarice za čitavih 300 miliona evra manji nego prošle godine.
Suša je umanjila rod i drugih useva, pa se procenjuje da će ukupna šteta koju će zbog letnje lementarne nepogode pretrpeti srpska poljoprivreda biti znatno veća.
Nezapamćeno duga suša od skoro dva meseca sa ekstremno visokim temperaturama, koje su dostizale i 39 stepeni, prepolovila je rod kukuruza, čiji će prinos biti manji za čitava dva miliona tona. Suša će se zbog toga osetiti i u državnoj kasi jer Srbija izvozom te žitarice godinama ostvaruje značajan devizni prihod.
Vukosav Saković, direktor Udruženja „Srbija žita“ kaže za Radio Slobodna Evropa da je umanjenje roda u poređenju sa rekordnom prošlom godinom drastično, sa katastrofalnim posledicama po proizvođače i državu.
„Umanjenje roda, ako gledamo dugogodišnji prosek, je nešto preko 10 odsto, odnosno oko 500.000 tona. Ali, ako ga poredimo sa prošlom godinom, koja je bila izuzetno dobra, onda je ovogodišnji rod za cela dva miliona tona manji. Ove godine očekujemo rod kukuruza od šest miliona tona, a prošle godine smo imali osam miliona tona. Dva miliona tona, sa prosečnom cenom od 150 eura po toni, daje veoma visoku cifru od 300 miliona evra manje deviznog priliva“, kaže Saković.
Dolina Velike Morave, od Stalaća do Dunava, posle Vojvodine, druga je velika žitnica Srbije. Samo u Pomoravskom okrugu, kukuruz se gaji na 50.000 hektara i on je u tom delu Srbije najzastupljenija žitarica. Stručnjaci kažu da je na njivama sa lakšim zemljištem, koje brže gubi vlagu kukuruz praktično već završio vegetaciju.
Miodrag Simić, diplomirani poljoprivredni inženjer iz Poljoprivredne stanice Jagodina, kaže za naš program da su ratari sa mnogih njiva već počeli da skidaju kukuruz za silažu, kako bi bar delimično ublažili štetu.
„Sada je faza nalivanja zrna, prelazak iz mlečne u voštanu zrelost i sačekaćemo da vidimo dokle će trajati ove visoke temperature pa ćemo tada znati tačan obim štete. Poljoprivrednici su sa pojedinih parcela već počeli da skidaju kukuruz za silažu, dok još ima zelene mase, da se napravi kakva takva stočna hrana. Iako ona možda nije najkvalitetnije, to je jedini način da spasu nešto sa tih parcela na kojima je kukuruz počeo naglo da gubi zelenu masu i da se suši“, kaže Simić.
Pored kukuruza veliku štetu pretrpeće soja i krmno bilje, koji takođe ne podnose sušu i vioke temperature, za sada se jedino dobro drži suncokret.
Goran Miladinović, iz Kočinog sela kod Jagodine je jedan od najvećih proizvođača kukuruza i lucerke u ovm kraju. Pod kukuruzom ima 17 hektara, a pod lucerkom četiri hektara.
Prošle godine usevi na njegovom imanju stradali su od poplava, a ove godine od suše. Ovog leta očekuje gubitak od oskoro 5.000 evra.
„Što se tiče prihoda, bio bih srećan kada bih poslovao sa pozitivnom nulom. Međutim, sigurno ću biti opet na gubitku. Prošle godine celo imanje mi je bilo poplavljeno, pa sam imao duplu setvu, a ove godine me je pogodila ova nezapamćena suša. Kada saberem prošlu i ovu godinu, jedne godine nema. Već sada imam ogromnom gubitku, a očekujem novi od oko 200 do 250 evra po hektaru na kukuruzu“, kaže Miladinović.
Prema navodima Vukosava Sakovića, broj sušnih godina je sve učestaliji. Ranije je sušna bila svaka peta godina, a sada svaka treća. Rešenje je u navodnjavanju, ali ta investicija je isuviše skupa za individualne proizvođače, zbog čega na tom planu i država treba da se znatno više angažuje i pomogne subvencijama za kupovinu zalivnih sistema.
„To treba na jedan dugotrajan i sistemski način rešiti. Pre svega, država bi trebala da uradi deo kanalske mreže ili arterskih bunara i da dovede električnu energiju do polja i njiva. Ako se očekuje da proizvođači sami reše taj deo posla oko navodnjavanja, onda će to ostati kao do sada“, naglašava Saković.
Branislav Kostić, iz Kočinog sela kod Jagodine ove godine ima 30 hektara pod kukuruzom i 15 hektara pod sojom. On je uspeo da spostvenim sredstvima obezbedi navodnjavanje dela svog poseda. Na njivama koje navodnjava usevi su u odličnom stanju i prinosi će biti veoma dobri, a na onima koje se ne navodnjavaju, suša će uzeti danak od majmanje 50 odsto.
Međutim, i Kostić smatra da bez pomoći države, u centralnoj Srbiji od navodnjavanja značajnijih površina, neće biti ništa.
„Ja sam bio zainteresovan da kupimo još jedan tifon da radimo sa dva. Međutim subvencije su male, a u poljoprivredi nikako da pretekne para. Pokrajinski fond u Vojvodini daje posebna sredstva, a kod nas u centralnoj Srbiji nema ništa od toga. Duplo golo“, veli Kostić.
Za razliku od ratara, voćari znatno više ulažu u sisteme za navodnjavanje zbog čega i pri ovako visokim temperaturama ne trpe veće štete, kaže Snežana Filipović Dragičević iz Poljoprivredne stanice Čačak.
U Moravičkom okrugu ima 6.200 hektara zasada šljiva, 2.300 hektara malina, kupina i jagoda i oko pet miliona stabala jabuka, krušaka, bresaka, nektarina i oraha.
„Voćari koji se intenzivno bave proizvodnjom imaju već sisteme za navodnjavanje koje su uključili u prethodnom periodu i u tim zasadima sigurno neće biti nekih većih oštećenja. Problem je u zasadima koji nemaju sisteme za navodnjavanje jer sada dolazi period formiranja cvetnih pupoljaka, od polovine avgusta do kraja septembra, i ako bi se nastavio ovako sušan period to bi sigurno ostavilo posledice na voćkama za narednu godinu“, kaže Filipović Dragičević.
Primer voćara, koji zahvaljujući uvođenju savremenih sredstava za navodnjavanje i zaštitu od grada, stalno povećavaju proizvodnju i izvoz treba da bude putokaz i za ratare, ali i državu jer su površine pod ratarskim kulturama neuporedivo veće, pa je neophodna znatno veća pomoć države, kako njeni poljoprivrednici ne bi zavisili isključivo od hirova sve ćudljivije klime.