Biznismen Bogoljub Karić dobio politički azil u Rusiji, a List Blic navodi da je Ministarstvo pravde Srbije krajem prošle nedelje obavešteno da Karićevo izručenje nije moguće jer mu je odobren azil.
Niko sa kim smo razgovarali tu informaciju nije mogao da nam potvrdi, a to nisu želeli da urade ni u ruskoj Federalnoj službi bezbednosti. Ipak, postavlja se pitanje zašto Rusija, koja sve vreme ističe svoju naklonost Srbiji, uporno odbija da izruči one koji su u Srbiji osumnjičeni za teška krivična dela i za kojima je raspisana interpolova potrenica.
Državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen, za RSE kaže da u tom ministarstvu informaciju o Karićevom dobijanju azila još uvek proveravaju.
„Ja sam pregledao predmet, zvanično još ništa nismo dobili, ali to ne znači da informacija nije tačna. Moramo da proverimo pre Ministarstva spoljnjih poslova i pre Interpola da li je ta informacija tačna“, kaže Homen.
Da li je Karić dobio azil ili ne, ne zna ni prvi čovek policije Ivica Dačić.
“Ja nemam takvu informaciju“, ističe Dačić.
U ruskoj Federalnoj službi bezbednosti nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju informaciju da je biznismen Karić dobio politički azil u Rusiji.
"Takve vrste informacija ne komentarišemo. One su zaštićene zakonom", naveo je izvor u toj ruskoj službi bezbednosti.
Nepoznato pitanje
Srpski Interpol je februara 2006. godine saopštio da je za Bogoljubom Karićem raspisana poternica. Međutim, on se ne nalazi na Interpolovim dokumentima koji su dostupni javnosti, ali u odeljenju Interpola u Srbiji kažu da to ne znači da se odustalo od potrage za Karićem.
Karić, bivši vlasnik Mobtela i predsednik Pokreta snaga Srbije osumnjičen je da je državu Srbiju oštetio za oko 40 miliona evra. Iz Srbije pobegao u februaru 2006, nekoliko puta od tada je preko advokata nudio sudu kauciju, a oglašavao se i preko medija i najavljivao povratak.
Njegovi najbliži saradnicu u Srbiji, nisu mogli ni da potvrde, ali ni da demantuju pisanje Blica.
„Za mene je ovo potpuno nepoznato pitanje, ne mogu vam ništa reći. Ja ne znam ko je u ovoj državi Srbiji stvarno lud pa tako u sred leta uvek objavljuje neke bombastične vesti kad niko nije tu i kada su svi na odmorima“, kaže za RSE Milorad Panjević advokat porodice Karić.
Istraga protiv 25 aktera afere "Mobtel", među kojima su braća Bogoljub, Sreten, Dragomir i Zoran Karić, kao i njihova sestra Olivera Nedeljković, krenula je sredinom januara 2006. godine i u međuvremenu je dopunjavana brojnim zahtevima i proširenjima.
Mnogi smatraju da je Karić u nameri da zaštiti svoje bogatstvo osnovao i stranku Pokret snaga Srbije, koja uprkos tome što danas nema nikakav uticaj i dalje postoji.
U toj stranci, takođe nisu mogli da kažu ništa u vezi sa njegovim dobijanjem azila. Jadranka Tasić, portparolka ove stranke, vidno zbunjena nije želela da komentariše tu informaciju.
“Prosto nemam komentar i zaista i ne zna, ne znam šta da vam dalje kažem na to“, naglašava Tasić.
Utočište u Moskvi
Karić se jedno vreme oglašavao preko medija i najavljivao trijumfalni povratak, ali se to nikada nije dogodilo. Nakon dve godine provedene u Rusiji, braća Bogoljub i Sreten Karić odlučili su u februaru 2008. da pođu stopama Mirjane Marković i njenog sina Marka Miloševića i zatraže azil od ruskih vlasti.
Moskva je u isto vreme (januar 2008. godine) već donela skandaloznu odluku o davanju azila Miloševićevoj supruzi i sinu, koji su takođe na poternici Interpola.
Pored njih svoje utočište u Moskvi pronašao je i bivši Savezni sekretar za narodnu obranu Veljko Kadijević, protiv koga su potignute tri optužnice u Hrvatskoj za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Pre malo više od dve godine jedan od srbijanskih tajkuna za kojim je raspisana interpolovu poternicu Stanko Subotić, uhapšen je i nakon dva meseca, uprkos zahtevima Srbije, pušten iz ekstradicionog pritvora u Moskvi. Nakon toga otputovao je u Švajcarsku gde ima stalno boravište.
Spekulisalo se i da je bivši načelnik Resora javne bezbednosti general Vlastimir Đorđević, koji je pre tri godine uhapšen u Crnoj Gori i prebačen u Tribunal u Hagu, jedno vreme, takođe, proveo skrivajući se u Moskvi.
Neiskrenost ruske politike
Saradnik Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović, kaže za RSE da je davanje azila Kariću čisto političko pitanja i da ono, zapravo, otkriva prave namere Rusije:
“I pokazuje neiskrenost ruske politike kada kaže da hoće da se bori protiv organizovanog kriminala. Dakle, sa jedne strane imate tu priču o organizovanom kriminalu, borbi i želji da se doprinosi tome i, sa druge strane, imate davanje azila ljudima koji se u Srbiji gone upravo zbog organiozovanog kriminala. Ta politika Rusije, ne znam da li se može nazvati lažna, ali da je puna demagogije to sigurno jeste“, naglašava Radovanović.
Posebno čudnim čini se stav Rusije da je Srbija demokratska i prijateljak zemlja, ali kada su u pitanju ljudi bliski Miloševiću, a za kojima je raspisana interplova poternica, ta priča o ljubavi i demokratiji pada u vodu.
Profesor na Beogradskom Univerzitetu Ljubiša Rajić kaže za RSE da Rusiju malo brinu negativni komentari iz Srbije i da se ona, uprkos svemu, prema Srbiji uvek odnosila iz perespektive sospstvenih interesa.
“Koje ona interese ima neposredno da čuva sve te tajkune i Miloševićevu porodicu, to ne znam, ali u Rusiji se može sa pristojnom količinom kapitala kupiti zaštita, a zašto deo naših političara uporno veruje da je Rusija naš veliki parvoslavni brat koji će uvek biti na našoj strani, to prevazilazi znanje jednog običnog čoveka i to bi pitanje treba postaviti stručnjacima koji se bave ljudskim samozavaravanjem. To će se ponavljati, neće se promeniti, jednostavno tako“, zaključuje Rajić.
Niko sa kim smo razgovarali tu informaciju nije mogao da nam potvrdi, a to nisu želeli da urade ni u ruskoj Federalnoj službi bezbednosti. Ipak, postavlja se pitanje zašto Rusija, koja sve vreme ističe svoju naklonost Srbiji, uporno odbija da izruči one koji su u Srbiji osumnjičeni za teška krivična dela i za kojima je raspisana interpolova potrenica.
Državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen, za RSE kaže da u tom ministarstvu informaciju o Karićevom dobijanju azila još uvek proveravaju.
„Ja sam pregledao predmet, zvanično još ništa nismo dobili, ali to ne znači da informacija nije tačna. Moramo da proverimo pre Ministarstva spoljnjih poslova i pre Interpola da li je ta informacija tačna“, kaže Homen.
Da li je Karić dobio azil ili ne, ne zna ni prvi čovek policije Ivica Dačić.
“Ja nemam takvu informaciju“, ističe Dačić.
U ruskoj Federalnoj službi bezbednosti nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju informaciju da je biznismen Karić dobio politički azil u Rusiji.
"Takve vrste informacija ne komentarišemo. One su zaštićene zakonom", naveo je izvor u toj ruskoj službi bezbednosti.
Nepoznato pitanje
Srpski Interpol je februara 2006. godine saopštio da je za Bogoljubom Karićem raspisana poternica. Međutim, on se ne nalazi na Interpolovim dokumentima koji su dostupni javnosti, ali u odeljenju Interpola u Srbiji kažu da to ne znači da se odustalo od potrage za Karićem.
Karić, bivši vlasnik Mobtela i predsednik Pokreta snaga Srbije osumnjičen je da je državu Srbiju oštetio za oko 40 miliona evra. Iz Srbije pobegao u februaru 2006, nekoliko puta od tada je preko advokata nudio sudu kauciju, a oglašavao se i preko medija i najavljivao povratak.
Njegovi najbliži saradnicu u Srbiji, nisu mogli ni da potvrde, ali ni da demantuju pisanje Blica.
„Za mene je ovo potpuno nepoznato pitanje, ne mogu vam ništa reći. Ja ne znam ko je u ovoj državi Srbiji stvarno lud pa tako u sred leta uvek objavljuje neke bombastične vesti kad niko nije tu i kada su svi na odmorima“, kaže za RSE Milorad Panjević advokat porodice Karić.
Istraga protiv 25 aktera afere "Mobtel", među kojima su braća Bogoljub, Sreten, Dragomir i Zoran Karić, kao i njihova sestra Olivera Nedeljković, krenula je sredinom januara 2006. godine i u međuvremenu je dopunjavana brojnim zahtevima i proširenjima.
Mnogi smatraju da je Karić u nameri da zaštiti svoje bogatstvo osnovao i stranku Pokret snaga Srbije, koja uprkos tome što danas nema nikakav uticaj i dalje postoji.
U toj stranci, takođe nisu mogli da kažu ništa u vezi sa njegovim dobijanjem azila. Jadranka Tasić, portparolka ove stranke, vidno zbunjena nije želela da komentariše tu informaciju.
“Prosto nemam komentar i zaista i ne zna, ne znam šta da vam dalje kažem na to“, naglašava Tasić.
Utočište u Moskvi
Karić se jedno vreme oglašavao preko medija i najavljivao trijumfalni povratak, ali se to nikada nije dogodilo. Nakon dve godine provedene u Rusiji, braća Bogoljub i Sreten Karić odlučili su u februaru 2008. da pođu stopama Mirjane Marković i njenog sina Marka Miloševića i zatraže azil od ruskih vlasti.
Moskva je u isto vreme (januar 2008. godine) već donela skandaloznu odluku o davanju azila Miloševićevoj supruzi i sinu, koji su takođe na poternici Interpola.
Pored njih svoje utočište u Moskvi pronašao je i bivši Savezni sekretar za narodnu obranu Veljko Kadijević, protiv koga su potignute tri optužnice u Hrvatskoj za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Pre malo više od dve godine jedan od srbijanskih tajkuna za kojim je raspisana interpolovu poternicu Stanko Subotić, uhapšen je i nakon dva meseca, uprkos zahtevima Srbije, pušten iz ekstradicionog pritvora u Moskvi. Nakon toga otputovao je u Švajcarsku gde ima stalno boravište.
Spekulisalo se i da je bivši načelnik Resora javne bezbednosti general Vlastimir Đorđević, koji je pre tri godine uhapšen u Crnoj Gori i prebačen u Tribunal u Hagu, jedno vreme, takođe, proveo skrivajući se u Moskvi.
Neiskrenost ruske politike
Saradnik Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović, kaže za RSE da je davanje azila Kariću čisto političko pitanja i da ono, zapravo, otkriva prave namere Rusije:
“I pokazuje neiskrenost ruske politike kada kaže da hoće da se bori protiv organizovanog kriminala. Dakle, sa jedne strane imate tu priču o organizovanom kriminalu, borbi i želji da se doprinosi tome i, sa druge strane, imate davanje azila ljudima koji se u Srbiji gone upravo zbog organiozovanog kriminala. Ta politika Rusije, ne znam da li se može nazvati lažna, ali da je puna demagogije to sigurno jeste“, naglašava Radovanović.
Koje ona interese ima neposredno da čuva sve te tajkune i Miloševićevu porodicu, to ne znam, ali u Rusiji se može sa pristojnom količinom kapitala kupiti zaštita, kaže Ljubiša Rajić.
Posebno čudnim čini se stav Rusije da je Srbija demokratska i prijateljak zemlja, ali kada su u pitanju ljudi bliski Miloševiću, a za kojima je raspisana interplova poternica, ta priča o ljubavi i demokratiji pada u vodu.
Profesor na Beogradskom Univerzitetu Ljubiša Rajić kaže za RSE da Rusiju malo brinu negativni komentari iz Srbije i da se ona, uprkos svemu, prema Srbiji uvek odnosila iz perespektive sospstvenih interesa.
“Koje ona interese ima neposredno da čuva sve te tajkune i Miloševićevu porodicu, to ne znam, ali u Rusiji se može sa pristojnom količinom kapitala kupiti zaštita, a zašto deo naših političara uporno veruje da je Rusija naš veliki parvoslavni brat koji će uvek biti na našoj strani, to prevazilazi znanje jednog običnog čoveka i to bi pitanje treba postaviti stručnjacima koji se bave ljudskim samozavaravanjem. To će se ponavljati, neće se promeniti, jednostavno tako“, zaključuje Rajić.