Uprkos nizu nerešenih državnih pitanja, ali kako tvrdi uz podršku evrpskih partnera, predsednik Srbije Boris Tadić predao je u Stokholmu kandidaturu za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
Dug put Beograd je prešao dok u finalu 2009. godine nije postigao dva rezultata koja se domaćoj javnosti predočavaju kao veliki uspesi – osim predaje kandidature to je i vizna liberalizacija.
2010. godina lako bi mogla biti i godina u kojoj bi Srbija morala da Evrpskoj uniji odgovori na pitanje gde su joj granice i koliko ima stanovnika. Do sada to je bilo nepohodno kako bi se ušlo u evropsku porodicu. Da li će Srbija biti prva država, koja toliko precizne odgovore neće morati, ali neće ni moći, da ponudi?
Od svih pitanja, čini se da bi jedno za prosečnog građanina Srbije moglo biti najteže, ili barem da je malo onih koji bi bez premišljanja odgovorili. Pitali smo u Beogradu gde su granice Srbije:
Sam predsednik Tadić uverava da su evrpski partneri svesni pozicije u kojoj je Srbija, te da iznenađenja neće biti:
“Ogromna većina, 95 odsto zemalja članica EU podstiču Srbiju da podnese kandidaturu.”
VITALNA STATISTIKA
I pored ovakvih reči koje bi trebalo da umire zabrinute direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov podseća da upravo nedavni i sa velikom mukom prevaziđeni spor Hrvatske i Slovenije baš oko pitanja granice jasno pokazuje da se ne radi o beznačajnim problemima:
“Na primer, tu je pitanje granice sa Hrvatskom. Tamo gde je Dunav pomerao granice. Čak su katastarski neki delovi Hrvatske blizu Apatina i Sombora. Srbija već ima problem samim tim što je Makedonija sa Kosovom dogovorila i potpisala sporarauzm oko granica. Tako da je to otvoren problem. Predstoji isti problem kada Crna Gora to uradi.”
Iz Tadićeve Koalicije za evrpsku Srbiju Jelena Trivan:
“Vrlo jasno znate kakav je naš stav bio kada je Makedonija pokušala u oktobru ove godine da utvrdi demarkacionu liniju sa Kosovom. Zauzeli smo stav da to nije pitanje koje može da reguliše sa Prištinom, nego isključivo sa Beogradom.”
Ne samo granice, nego i broj stanovnika upitan je u srpskom slučaju. Na to je podsetio i izvestilac Evrpskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. On se zapitao kako će Srbija, ukoliko dobije Upitnik EU sa oko 2 000 pitanja, odgovoriti na ona koje se odnosi na državne granice i broj stanovnika. Posebno je ovo drugo nezgodno za Beograd koji ne priznaje kosovsku nezavisnost a još od 1981. godine nema uvid kosovske demografske pokazatelje. Te godine poslednji put srpska vlast izvršila je popis stanovništva na šta podseća naša sagovornica iz Republičkom zavoda za statistiku Snežana Lakčević:
“Još do 1997. godine imamo podatke u vitalnoj statistici. Znači o broju živo rođenih i umrlih. Znači 1997. godina je poslednja godina kada zvanična statistika ima podatke o demografskim kretanjima na teritoriji Kosova i Metohije.”
Zbog Kosova su skoro odustali od svih evrpskih ambicija. Takođe zbog Kosova, veruju u Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije, i aktuelna vlast ukoliko se bude držala zacrtanih pozicija doći će u istu situaciju. Poslanik Zoran Nikolić:
SUOČAVANJE
“To je suština spora koja je postojala između Evropske unije i Srbije, a što ova vlast vešto i uz puno marketinga prikriva od svojih građana.”
Za Šešeljeve radikale malo je dilema. Gordana Pop Lazić poručuje da ukoliko se Evrpska unija bude krojila sa Srbijom bez Kosova, poruka građana će biti:
“Da smo džabe krečili jer na takvo nešto srpski narod neće nikada pristati.”
Sa davanjem odgovora na teško pitanje treba sačekati dok odgovor ne ponude institucije kojima je i sama Srbija ukazala poverenje, iz Poslaničke grupe manjina Riza Halimi:
“Sad radi Međunarodni sud pravde. Čim smo mi njima prepustili onda mislim da treba sačekati da se sve jasno vidi.”
RFE: To znači da nije lako dati odgovor na pitanje gde su granice Srbije?
“Pa vidite da svi ljudi koji o toj temi govore imaju poprilično tešku situaciju.”
Pitali smo može li Kosovo biti pitanje koje će kočiti srpske evro integracije:
Uz puno muke, neokončanu saradnju sa Haškim sudom, devet godina po obaranju Miloševića, Srbija je postigla prve ozbiljnije uspehe na putu približavanja Briselu. Utisak Popova je kako se sve činilo da se 2009. završi slavljeničkim i porukama evro optimizma. “Kao da će sutra biti izbori”, kaže on:
“Ali kad tad Srbija će se morati suočiti. Tako da je bolje bilo da su građani već sada bili suočeni sa svim činjenicama koje se tiču ulaska u Evrpsku uniju pa i preprekama koje će se naći na tom putu.”
Po zakonu 2010. nije izborna godina. Barem tako ne bi trebalo da bude. Da li će javnost biti suočena sa najtežim izazovima na putu ka EU zavisiće, veruju mnogi, od toga hoće li tako i ostati.
Dug put Beograd je prešao dok u finalu 2009. godine nije postigao dva rezultata koja se domaćoj javnosti predočavaju kao veliki uspesi – osim predaje kandidature to je i vizna liberalizacija.
2010. godina lako bi mogla biti i godina u kojoj bi Srbija morala da Evrpskoj uniji odgovori na pitanje gde su joj granice i koliko ima stanovnika. Do sada to je bilo nepohodno kako bi se ušlo u evropsku porodicu. Da li će Srbija biti prva država, koja toliko precizne odgovore neće morati, ali neće ni moći, da ponudi?
Od svih pitanja, čini se da bi jedno za prosečnog građanina Srbije moglo biti najteže, ili barem da je malo onih koji bi bez premišljanja odgovorili. Pitali smo u Beogradu gde su granice Srbije:
Sam predsednik Tadić uverava da su evrpski partneri svesni pozicije u kojoj je Srbija, te da iznenađenja neće biti:
“Ogromna većina, 95 odsto zemalja članica EU podstiču Srbiju da podnese kandidaturu.”
VITALNA STATISTIKA
I pored ovakvih reči koje bi trebalo da umire zabrinute direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov podseća da upravo nedavni i sa velikom mukom prevaziđeni spor Hrvatske i Slovenije baš oko pitanja granice jasno pokazuje da se ne radi o beznačajnim problemima:
Aleksandar Popov: Srbija već ima problem samim tim što je Makedonija sa Kosovom dogovorila i potpisala sporarauzm oko granica. Foto: Vesna Anđić
“Na primer, tu je pitanje granice sa Hrvatskom. Tamo gde je Dunav pomerao granice. Čak su katastarski neki delovi Hrvatske blizu Apatina i Sombora. Srbija već ima problem samim tim što je Makedonija sa Kosovom dogovorila i potpisala sporarauzm oko granica. Tako da je to otvoren problem. Predstoji isti problem kada Crna Gora to uradi.”
Iz Tadićeve Koalicije za evrpsku Srbiju Jelena Trivan:
“Vrlo jasno znate kakav je naš stav bio kada je Makedonija pokušala u oktobru ove godine da utvrdi demarkacionu liniju sa Kosovom. Zauzeli smo stav da to nije pitanje koje može da reguliše sa Prištinom, nego isključivo sa Beogradom.”
Ne samo granice, nego i broj stanovnika upitan je u srpskom slučaju. Na to je podsetio i izvestilac Evrpskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. On se zapitao kako će Srbija, ukoliko dobije Upitnik EU sa oko 2 000 pitanja, odgovoriti na ona koje se odnosi na državne granice i broj stanovnika. Posebno je ovo drugo nezgodno za Beograd koji ne priznaje kosovsku nezavisnost a još od 1981. godine nema uvid kosovske demografske pokazatelje. Te godine poslednji put srpska vlast izvršila je popis stanovništva na šta podseća naša sagovornica iz Republičkom zavoda za statistiku Snežana Lakčević:
“Još do 1997. godine imamo podatke u vitalnoj statistici. Znači o broju živo rođenih i umrlih. Znači 1997. godina je poslednja godina kada zvanična statistika ima podatke o demografskim kretanjima na teritoriji Kosova i Metohije.”
Zbog Kosova su skoro odustali od svih evrpskih ambicija. Takođe zbog Kosova, veruju u Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije, i aktuelna vlast ukoliko se bude držala zacrtanih pozicija doći će u istu situaciju. Poslanik Zoran Nikolić:
SUOČAVANJE
“To je suština spora koja je postojala između Evropske unije i Srbije, a što ova vlast vešto i uz puno marketinga prikriva od svojih građana.”
Za Šešeljeve radikale malo je dilema. Gordana Pop Lazić poručuje da ukoliko se Evrpska unija bude krojila sa Srbijom bez Kosova, poruka građana će biti:
“Da smo džabe krečili jer na takvo nešto srpski narod neće nikada pristati.”
Sa davanjem odgovora na teško pitanje treba sačekati dok odgovor ne ponude institucije kojima je i sama Srbija ukazala poverenje, iz Poslaničke grupe manjina Riza Halimi:
“Sad radi Međunarodni sud pravde. Čim smo mi njima prepustili onda mislim da treba sačekati da se sve jasno vidi.”
RFE: To znači da nije lako dati odgovor na pitanje gde su granice Srbije?
“Pa vidite da svi ljudi koji o toj temi govore imaju poprilično tešku situaciju.”
Pitali smo može li Kosovo biti pitanje koje će kočiti srpske evro integracije:
Uz puno muke, neokončanu saradnju sa Haškim sudom, devet godina po obaranju Miloševića, Srbija je postigla prve ozbiljnije uspehe na putu približavanja Briselu. Utisak Popova je kako se sve činilo da se 2009. završi slavljeničkim i porukama evro optimizma. “Kao da će sutra biti izbori”, kaže on:
“Ali kad tad Srbija će se morati suočiti. Tako da je bolje bilo da su građani već sada bili suočeni sa svim činjenicama koje se tiču ulaska u Evrpsku uniju pa i preprekama koje će se naći na tom putu.”
Po zakonu 2010. nije izborna godina. Barem tako ne bi trebalo da bude. Da li će javnost biti suočena sa najtežim izazovima na putu ka EU zavisiće, veruju mnogi, od toga hoće li tako i ostati.