Savet opštih poslova Evropske unije odobrio je kandidatski status za Bosnu i Hercegovinu.
Ministri nadležni za evropska pitanja, na sastanku koji je završen u utorak uveče, 13. decembra, usvojili su zaključke gde se navodi da se "preporučuje da se Bosni i Hercegovini dodeli status zemlje kandidata uz potvrdu Evropskog saveta".
“Davanje statusa kandidata Bosni i Hercegovini šalje važan znak Zapadnom Balkanu, posebno u ovom novom geopolitičkom kontekstu", izjavio je potpredsednik Evropske komisije, Maroš Šefkovič. Naglasio je da je proširenje od strateškog značaja za EU, dok nijedna druga politika ili inicijativa ne može da parira evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan
Odluku ministara će, potom, potvrditi šefovi država vlada zemalja članica Evropske unije na samitu koji će biti održan u četvrtak, 15 decembra.
Ministrica vanjskih poslova Slovenije Tanja Fajon na Twitteru je napisala da su ovo odlične vesti za Bosnu i Hercegovinu i Evropsku uniju.
"U Sloveniji smo posebno ponosni jer smo intenzivno radili u ovom pravcu od leta. Radujem se kraju sedmice kada će EU lideri potvrditi kandidatski status za BiH na Evropskom savetu," napisala je Fajon.
RSE je ranije imao uvid u dokument koji je usvojen na kraju sastanka Saveta opštih poslova, a u kojem se navodi da u "u trenutnom geopolitičkom kontekstu, Savet naglašava hitnost da zemlja krene napred na putu prema EU."
"Posebno kroz ispunjavanje svih 14 ključnih prioriteta za otvaranje pregovora o pristupanju EU identifikovanih u Mišljenju Evropske komisije o zahtevu BiH za članstvo u EU koji je Savet usvojio 2019. godine", piše u zaključcima.
Vaš browser nepodržava HTML5
Put Bosne i Hercegovine ka EU
Evropska komisija je za Bosnu i Hercegovinu u oktobru preporučila status kandidata za punopravno članstvo u EU, uz očekivanje da će se ispuniti osam određenih uslova:
- prioritetno usvojiti izmene u postojećem Zakonu o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu
- usvojiti zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i usvojiti zakon o sudovima Bosne i Hercegovine
- doneti zakon o sprečavanju sukoba interesa
- preduzeti odlučne korake za jačanje prevencije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala
- odlučno unaprediti rad na obezbeđivanju efikasne koordinacije na svim nivoima kapaciteta upravljanja granicom, kao i obezbeđivanju funkcionisanja sistema azila
- obezbediti zabranu torture, posebno uspostavljanjem nacionalnog preventivnog mehanizma protiv torture i zlostavljanja
- garantovati slobodu izražavanja i medija i zaštitu novinara, posebno osiguravanjem odgovarajućeg sudskog postupanja u slučajevima pretnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima
- obezbediti rezultate u funkcionisanju na svim nivoima mehanizma koordinacije o pitanjima EU, uključujući razvoj i usvajanje nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine EU
Na samitu EU 23. i 24. juna u Briselu lideri država članica EU su pozvali Evropsku komisiju da izradi novi izveštaj o reformskom procesu u BiH, nakon čega bi EU bila spremna da razmotri mogućnost dodeljivanja statusa kandidata.
Pitanje dodele kandidatskog statusa za BiH je je pokrenuto nakon što je EU odobrila ovaj status za Ukrajinu i Moldaviju.
Na ovome je insistirala pre svega Slovenija, čiji premijer na samitu u junu nije dozvolio usvajanje paketa zaključaka u kojim je bila obuhvaćena i odluka o Ukrajini i Moldaviji, dok se u poglavlju Zapadnog Balkana ne uvrsti konkretnija rečenica što se tiče kandidatskog statusa za BiH.
Bosna i Hercegovina je 2016. godine podnela zahtev za punopravno članstvo u Evropsku uniju.
Evropska unija je 2003. godine u Solunu izrazila spremnost da sve zemlje Zapadnog Balkana primi kao članice. Od tada je jedino 2013. godine Hrvatska postala punopravnom članicom. Srbija i Crna Gora su u pristupnim pregovorima, kao i od jula meseca ove godine Severna Makedonija i Albanija, dok je Kosovo potencijalna članica.