Nataša Kandić, Koordinator inicijative za Rekom, poziva na javnu debatu o ulozi Tužilaštva za ratne zločine Srbije u postratnom suočavanju sa počinjenim zločinima i dovođenju pred sud pravde onih koji su ih počinili.
Javnost, kaže Kandić, pogrešno percipira ulogu Tužialštva koje se, opet, po njenom sudu, ne snalazi u lavini napada koji dolaze i iz državnih institucija i pravi pogrešne korake.
Već nedeljama se ne stišavaju optužbe na rad Tužilaštva, pokrenute povodom višegodišnjeg istraživanja krivice novinara u pospešivanju ratnih zločina u 90-im godinama. Javnost je pri tom obaveštena da zameniku glavnog tužioca Brunu Vekariću stižu ozbiljne pretnje.
Najžešći kritičar Tužilaštva, odnosno Vekarića, je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun sa tezom da Tužilaštvo ne procesuira zločine nad Srbima. Drecun se, inače, nalazi na spisku novinara koji su pod istragom zbog sumnje da je učestvovao u ratnom huškanju čime se stvarao ambijent za činjenje ratnih zločina tokom devedesetih godina.
Kandić najpre komentariše optužbe da Tužilaštvo ne procesuira zločine nad Srbima, i pri tom se, pre svega, misli na zločine na Kosovu:
„Kod nas u Srbiji se ne zna šta je zadatak Tužilaštva za ratne zločine. Činjenica je da se počinioci zločina nad Srbima nalaze na Kosovu i da nisu dostupni državnim organima Republike Srbije. To se zaboravlja i otuda razne varijacije na temu ko treba da se nađe u rukama državnih organa Srbije: pominje se Tači, Haradinaj i mnogi drugi komandanti i pripadnici OVK-a. Postoji nešto što je de jure i de facto moguće, ili nije moguće. Prošlo je vreme za besmislene poteze poput podizanja čuvenih optužnica protiv Bila Klintona i Vesli Klarka.
U ovom slučaju je bitno da je sada sasvim izvesno osnivanje posebnog suda za procesuiranje zločina pripadnika OVK-a. Sada je važno da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije prikupi i dostavi valjane dokaze za počinjene zločine koji imaju dokaznu vrednost. Da se ne ponovi slučaj sa Haškim tribunalom kada su se ti dokazi pokazali nevalidnim.“
Kandić zamera Tužilaštvu da je poslednjih godina prihvatilo percepciju političkih elita o tome šta je njihov zadatak. Oni stalno dokazuju da jesu zabrinuti za srpske žrtve, da vode istrage, da će podići optužnice...
„To je pogrešna strategija, kao što je pogrešno bilo što su se odazvali pozivu Milovana Drecuna za raspravu na skupštinskom Odboru za KiM koja je bila politički vrlo tendenciozna. Oni su na toj sednici bili pod pritiskom Milovana Drecuna koji odjednom postaje najveći eskpert za Kosovo. Na Tužilaštvo pri tom vrše orgoman pritisak i razna srpska udruženja.
Tužilaštvo postaje potpuno bespomoćno, izgubljeno. Ono više ne zna koji je njegov zadatak, ono se stalno nekome pravda,“ kaže Nataša Kandić i dodaje da nema nikakvog razloga da se optužuje Tužilaštvo da radi protiv interesa Srbije jer je ono uvek bilo usklađeno sa političkim standardima onih koji su bili na vlasti.
„Ono je radilo u skladu sa zadacima kako su ih tumačili nosioci vlasti,“ kaže ona.
Govoreći o pretnjama zameniku tužioca Vekariću, Kandić podseća da je on bio često na meti zato što je pokušavao da kaže da Tužilaštvo treba da procesuira i svoje državljane koji su učinili zločine:
„Kod nas u javnosti, ko god to kaže, postaje meta. Optužuje se da nije patriota, da je proalbanski, prohrvatski...“
Kandić zamera kako na sve to odgovara Tužilaštvo. Kaže da informaciju o pretnjama ne treba da objavljuje, već da ih prosleđuje nadležnim organima i premijeru jer se na taj način čuva autoritet te institucije.