Suđenje masovnom ubici Andersu Beringu Brejviku ponovo je skrenulo pažnju na Srbiju, i to na način na koji bi najmanje priželjkivao bilo koji građanin ove zemlji. Čovek koji je hladnokrvno ubio 77 ljudi rekao je da su ga, između ostalog, inspirisali srpski nacionalisti, i da on u Srbima i Srbiji iz vremena bombardovanja vidi nešto čemu on sam teži. Sličnu inspiraciju u Slobodanu Miloševiću nalazi i sam Gadafijev sin, pa se postavlja pitanje - može li Srbija uopšte da se oslobodi balasta tako lošeg imidža koji je i dalje prati.
Anders Bering Brejvikpostao je ne samo masovni ubica, nego jedan od najočiglednijih primera uticaja šovinističke ideologije Miloševićevog režima.
Priznanje čoveka, koji je ubio 77 ljudi da ga je inspirisala i borba srpskih nacionalista protiv muslimana, otkriva kako su neke ekstremističke poruke koje su bile upućene ovdašnjoj javnosti, dovele do posledica tamo gde je to malo ko očekivao.
Jedan od doslednih kritičara Miloševićeve politike, pisac Filip David objašnjava da se još uvek suočavamo sa jezivim posledicama ove tragične epizode iz devedesetih, prema kojoj Srbija, ni nakon rušenja tog režima nije zauzela jasan stav.
„To u svakom slučaju govori o prirodi srpskog nacionalizma 90-ih i tome na kakve je ljude mogao da utiče. I mi, koji smo se protivili toj vrsti nacionalizma, stalno smo tvrdili da je to nešto što će Srbiju na neki način osramotiti i vidimo da se do danas ti repovi vuku, da u Srbiji još uvek nije raščišćeno sa prirodom tog nacionalizma. Naprotiv, sad u predizbornim danima ponovo se čuje retorika s početka 90-ih, ta retorika je upravo uticala i izvan Srbije na ljude kao što je Brejvik. A ne treba zaboraviti da smo mi imali ovde od Arkana, preko Bokana ljude koji su vrlo slični po uverenjima Brejviku“, kaže David.
Brejvik nije prvi, ni jedini, od onih za koje niko ne bi poželeo da bude uzor takvim ljudima.
Ne samo što je jedan od poslednjih svetskih diktatora, Sadam Husen, prema rečima njegove braniteljke, našao razloga da finansira odbranu pred Haškim tribunalom Slobodana Miloševića, nego i sin nedavno ubijenog libijskog vlastodršca Gadafija u Miloševićevom držanju pred sudijama vidi uzor.
Kako uopšte žitelji glavnog grada doživljavaju činjenicu da je Srbija nešto na šta se ugleda jedan masovni ubica poput Brejvika, pitao ih je naš kolega Radovan Borović:
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani o Brejviku i nacionalistima
Desničarski fanatik, kako agencije nazivaju Brejvika, tvrdi da je ubistva izveo protiv onih koje je nazvao "državnim izdajnicima" zbog "otvaranja" Norveške, multikulturalizma i "muslimanske invazije Evrope". Ovaj masovni ubica je rekao i da je njegova ideologija "delom uvezena i iz Srbije".
Norveški monstrum koji je ubio osmoro ljudi aktiviranjem automobila bombe u centru Osla i zatim još 69 tinejdžera na ostrvu Utoja u omladinskom kampu Radničke partije na pitanje šta ga je navelo da krene putem radikalizacije rekao je da je bombardovanje Srbije za „militantne nacionaliste“, poput njega, bilo „kap koja je prepunila čašu“.
„Srbi koji su se borili i ginuli za vreme NATO bombardovanja 1999. imali su krstaški mentalitet kojem težim”, ispričao je Brejvik na sudu.
Istoričar Nikola Samardžić smatra da se u Srbiji nije raskristilo sa uzrocima događaja koji su doveli do NATO intervencije 1999.
Građani pored Miloševićevog groba, mart 2011.
“Koju on kao i svaki psihopata u Srbiji vidi kao neki srpski otpor protiv Amerike i Evrope i štaviše, imate i u našoj štampi i našoj javnosti takve konstatacije da smo mi ti koji branimo vrednosti evropske civilizacije, a zapravo smo ih suštinski narušili i narušavano ih još od 1944. pa i ranije”, kaže Samardžić.
Umesto preispitivanja, građani Srbije su skloniji da zaborave ono zbog čega je njihova zemlja tokom devedesetih postala jedna od najprokazanijih država u svetu. Tako u zaborav polako pada i sam Slobodan Milošević, čiji grob u Požarevcu obilazi još samo šačica njegovih najfanatičnijih poklonika. Njegovu ulogu, međutim, nisu zaboravili u svetu.
Tako je ovih dana jedna međunarodna nevladina organizacija koja se bori protiv režima Omara al Bašira, predsednika Sudana upravo iskoristila, pored ostalih, i Miloševićev imidž diktatora. Pa se bivši predsednik Srbije našao u šarenolikom društvu Adolfa Hitlera, Pola Pota i Sadama Huseina, ne bi li se na taj način skrenula pažnja na zločine u Darfuru.
Šta uopšte može da se učini da Srbija 12 godina nakon demokratskih promena ne bi bila na lošem glasu?
Pisac Filip David kaže da loš imidž Srbije u svetu ne može da se popravi time što “ćemo mnogo pričati nego treba nešto da uradimo da se jednom konačno distanciramo od svega što se događalo 90-ih”.
“A te distance još uvek nema. Naprotiv, i kroz suđenje Šešelju vidimo da sve što on priča i što zdrav razum teško može da prihvati ovde nailazi na simpatije, a ta Šešeljeva retorika je zapravo stvarala ljude poput Brejvika”, kaže David.
