Kako srpska vlast shvata pravnu državu i podelu vlasti na tri grane, u kojoj je treća, sudska, nezavisna od legislativne i izvršne vlasti najbelodanije pokazuju reakcije Beograda na odluku francuskog suda u Kolmaru da ne izruči Srbiji bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja.
Izlivi besa srpske vrhuške na račun Francuske ne prestaju od momenta izricanja presude do danas. To je nedopustivo mešanje politike u sudske odluke, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
U danu izricanja presude, 27. aprila, kaznene mere preme Francuskoj povukao je premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi onda još uvek aktuelni šef države Tomislav Nikolić napisao protestno pismo predsedniku Francuske.
Upravo te reakcije pokazuju do koje mere srpski vrh ne razume da je, za razliku od Srbije, u pravnoj državi kakva je Francuska, sudstvo nezavisna grana vlasti na koju izvršna vlast – ni vlada ni predsednik te zemlje - nemaju nikakav uticaj. Presudu nije, dakle, donela francuska vlada ili francuski predsednik nego francuski sud.
Tomislav Nikolić napisao protestno pismo predsedniku Francuske
A Apelacioni sud u Kolmaru utvrdio je da bi izručenje Ramuša Haradinaja Srbiji moglo da ima izuzetno teške posledice po njega.
„Mislim da je svima bilo jasno koji rezultat će na kraju biti. Da je francuski sud doneo odluku da bi Haradinaj u Srbiji imao fer suđenje, tako nešto bi bilo skandalozno“, kaže za Radio Slobodna Evropa Milica Kostić, direktorka Fonda za humanitarno pravo za pravna pitanja.
S obzirom da su srpski političari ne samo nakon presude nego i sve vreme trajanja postupka Haradinaju u Francuskoj, što su uostalom činili i u mnogim drugim postupcima kada su tražili izručenje, komentarisali taj slučaj, zapravo i ne čudi ovakva ocena francuskog suda, ukazuje Kostićeva i naglašava:
„Srbija je morala da zna da je Evropskom konvencijom o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima predviđen jedan eksplicitno naveden uslov za odbijanje izručenja, a to je opasnost da bi osoba čija se ekstradicija traži mogla da ima političko i nefer suđenje, pa je prvo što bi uradila, da je ozbiljna država, bilo uzdržavanje od bilo kakvih komentara, a posebno od komentara predstavnika izvršne vlasti. Ovde je to tako normalno, pa tako imamo ministre unutrašnjih poslova koji komentarišu istrage, premijera koji komentariše istrage o ubistvu pevačice...To se konstantno dešava.
Ne znam da li su toliko zaslepljeni svojom moći u Srbiji da nisu svesni da se negde drugde to posmatra i da negde drugde to ne može da prođe; i ne samo da ne može da prođe, nego će na prvi takav komentar sud reći da ne dolazi u obzir da tako politički osetljiv slučaj preda takvoj državi. Prvo što je Srbija morala da učini jeste da pokaže na koji način će garantovati odsustvo političkog pritiska na pravosuđe, a ona je činila sve suprotno tome“, kaže Milica Kostić.
Odluka francuskog suda isključivo politička, poručio Vučić nakon vanredne sednice Vlade Srbije
Podsetimo, u danu kada je izrečena odluka Apelacionog suda u Kolmaru o neizručenju Haradinaja Srbiji, održana je vanredna sednica Vlade Srbije, nakon čega je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je odluka francuskog suda isključivo politička.
„Vlada Republike Srbije smatra da je ta odluka sramna, skandalozna, protivpravna, apsolutno nepravična i da je ona povrh svega i više od svega politička“, kazao je Vučić i dodao da će Vlada Srbije Francuskoj "istog dana uputiti protestnu notu, a ambadora Srbije u toj zemlji pozvati na konsultacije u zemlji.“
To je poslednji stepen zatezanja odnosa sa jednom državom pred prekid diplomatskih odnosa sa njom.
Ali negativne reakcije srpskih političara nisu se tu zaustavile. Dan nakon sudske odluke ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je u Valeti, gde je učestvovao na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU i država-kandidata za članstvo, da će odluka o Haradinaju ostaviti trag na odnose sa Francuskom.
„Rekao sam francuskom ministru spoljnih poslova da je Srbija veoma teško primila odluku francuskog suda, da smatram da je Francuska izrazila nepoštovanje prema srpskim žrtvama... i da će to svakako ostaviti traga na naše bilateralne odnose“, kazao je Dačić.
Ni to nije sve. Vlada Srbije je, kako prenose lokalni mediji, naložila svim državnim zvaničnicima i službenicima u ministarstvima, kao i direktorima javnih preduzeća, da otkažu planirana službena putovanja u Francusku i da se u naredna tri meseca ne dogovaraju ni o kakvim posetama i aktivnostima u toj zemlji.
Ocenjujući kako je srpski politički vrh reagovao nakon odluke francuskog suda o Haradinaju advokat Rajko Danilović za RSE ima kratak i jasan komentar:
„Sigurno je da je takvo reagovanje političara neprimereno mešanje politike u sudske stvari, a pogotovo politike jedne države u sudske stvari neke druge države. Ocenjivanje tuđih odluka na osnovu svojih političkih ciljeva je nedopustivo mešanje politike u sudske odluke“, kaže Danilović, ističući da će sud biti oprezan i da neće verovati da državi u kojoj političari odlučuju o sudskim stvarima treba izručiti bilo koga.
Odluka o Haradinaju će ostaviti trag na odnose sa Francuskom, rekao Dačić
A da pravosuđe Srbije trpi velike političke pritiske gotovo da je opšte mesto. Iako se to navodi u svakom izveštaju Evropske unije, čini se da su ti pritisci, prema mišljenju naših sagovornika, sve brutalniji. O tome, uostalom, svedoči i slučaj rušenja u Savamali pre godinu dana koji se nije pomakao sa mrtve tačke predistražnog postupka.
O pritiscima su svedočile i same sudije. Da donese određenu odluku pritisak je u svom radu doživelo 44 odsto sudija, rezultat je istraživanja rađenog za Društvo sudija Srbije, objavljenog krajem januara. Ti pritisci, proizilazi iz odgovora anonimno ispitanih vše od hiljadu i po sudija, dolaze od strane sudskih vlasti, dok je od strane drugih nosilaca vlasti pritisak, posredno ili neposredno, osetilo 27 odsto sudija. Otuda nema mesta čuđenju i ljutnji što pravno uređene države odbijaju da isporuče jednoj ovakvoj zemlji ljude koje bi ona da goni.